субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цвет на реверу - Наталијина рамонда, симбол победе

(Фото Завод за заштиту природе Србије)

Дан када је потписано примирје у Првом светском рату, 11. новембар, Србија од 2012. године обележава као државни празник, а одређен је и амблем - две зелене траке и једног љубичастог цвета са пет латица. Наталијина рамонда – цвет који се носи на реверу говори о српском народу, искушењима која је прошао током и после Првог светског рата и о васкрснућу Србије.

У том рату Срби су поднели велику жртву јер је погинуло око 1,3 милиона грађана, што је у том тренутку представљало готово трећину укупног српског становништва.

Наталијина раманода  позната као „цвет феникс” постала је симбол српског страдања у Првом светском рату, када је погинуло око 1,3 милиона грађана, готово трећина укупног становништва, будући да има особину да се када наступи сушни период, притаји и осуши, да би са појавом воде „васкрснула” и поново озеленела. Поновно рађање повезује се са чињеницом да је и Србија успела да „стане на ноге”, након исцрпне борбе.

– Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) припада фамилији Gesneriaceae, која углавном обухвата биљне врсте распрострањене у тропским и субтропским областима. Наталијина рамонда је висока до 10 цм. Тамнозелени и елиптични листови образују розету која лежи на каменитој подлози. На врху стабљике налази се по неколико љубичастих цветова. Цвета у периоду од априла до јуна. Током сушних периода биљка је сасушена, смежурана и браонкасте боје, наводе се у саопштењу Завода за заштиту природе Србије поводом Дана примирја у Првом светском рату.

Рамонде су реликти терцијера, времена када је клима у Европи била топлија и влажнија. За време леденог доба оне су нашле скровиште у клисурама и кањонима где их данас најчешће и налазимо. Ове биљке, „живи фосили”, неповољне утицаје спољашне средине у великој мери преживљавају захваљујући поикилохидричности, па се још и називају „биљке које васкрсавају”, наводи се у саопштењу Завода.

Наиме, када наступе неповољни услови на станишту, као што су недостатак влаге, ниске или високе температуре, долази до успоравања физиолошке активности и биљка улази у тзв. анабиозу, физиолошко стање у коме се њихов метаболизам успорава, а надземни органи дехидрирају. Након што се повољни влажни услови поново успоставе, биљка се постепено опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава.

Ову јединствену појаву, први је уочио ботаничар Павел Черњавски, који је случајно просуо воду по једном хербарском примерку R. nathaliae. Када је сутрадан отворио хербаријум угледао је зелену биљку.

Наталијину рамонду 1882. године, у Јелашничкој клисури надомак Ниша, открио је познати српски лекар и ботаничар, др Сава Петровић. Био дворски лекар Краља Милана Обреновића који је у то време своју функцију обављао из Ниша. Иако је првенствено желео да новоткривеној врсти да име нишка рамонда, одлучује да у част Краљице Наталије врсти да име Наталијина рамонда.

Наталијина рамонда је трећа и последња откривена врста из рода рамодни, после српске рамонде нађене на Ртњу од стране Јосифа Панчића, и Ramonda myconi, која је ендемит Пиринејског полуострва.

Наталијина рамонда осим у Србији расте и у Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори, на северозападу Бугарске.

Наталијина рамонда је ендемо-реликтна врста, у Србији је у групи Законом строго заштићених врста, што значи да је њено сакупљање и нарушавање станишта строго забрањено и кажњиво. Опстанак ове врсте угрожава нарушавање повољних услова на њеном станишту услед микроклиматских промена, инфраструктурна урбанизација, изградња брана у клисурама и кањонима, сакупљање јединки у хортикултурне сврхе.

Завод за заштиту природе ради на очувању врсте, па су подручја на којима она расте проглашена за заштићена подручја – Парк природе „Сићевачка клисура”, Специјални резерват природе „Јелашничка клисура”, Специјални резерват природе „Сува планина”, Национални парк „Шар планина”.

Коментари7
e04da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovanka
Sledeci ovu logiku ni 9. maj nije Dan pobede, nego Dan prekida vatre.
Гегула
Док се Србин не окрене себи пратиће га ова тужна судбина. Како рече @Драган доле - победа какво примирје! А за државни празник би ставио и Колубару, Цер, Кајмакчалан. И не чисто нерадан дан већ дан сећања и поштовања дедова који нам сачуваше слободу. Читанке, дневници, емисије, екскурзије, предавања...
komentar
Zasto se vec nekoliko godina ne moze naci bedz Natalijina ramonda ? Ocekivala sam da ce se naci na svakoj ulicnoj tezgi, ali uzalud ! I tako samo gledamo na daljinu one privilegovane sa znackicom ! Gde ste trgovci?
Dragiša Živković
Зашто сте то само очекивали? Па зар све треба да уради неко други?
Зоран Маторац
Истине ради, 11. новембра није потписано примирје, него је Немачка потписала капитулацију. Касније је тај датум проглашен за празник у целој Европи и добио је, због Немаца, еуфемистички назив Дан Примирја.
milenko popić- etnoseljak
Tzv. njemački spomenik, od 2004. godine oštećen, i spomenik srpskim herojima, podignut protivniku po naređenju njemačkog zapovjednika Makenzena, oba iz 1915, tihuju na vratima Košutnjaka, zapušteni. Poneka ruka okači jesenje šumsko cvijeće...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља