Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лузерски приступ Фискалног савета мери за смањење сиромаштва

Ово независно тело је још летос рекло да је помоћ свим пунолетним грађанима од 100 евра погрешна мера. Aнализа је показала да она није усредсређена на оне којима je потребна
(Фото Д. Јевремовић)

Увек постоји известан степен напетости између независних институција, као што је Фискални савет и Владе Србије. Наше је да оцењујемо и често се не слажемо у оценама и проценама са владом. Наравно, потом уследе реакције са друге стране. Рачунамо на то да је степен напетости уписан у начин рада, каже за „Политику” Павле Петровић, председник Фискалног савета, поводом прекјучерашње оштре полемике са Синишом Малим, министром финансија, о мери помоћи свим пунолетним грађанима у износу од 100 евра.

Тежиште дискусије билo је заправо студија коју су финансирале Међународна организација рада (МОР) и Европска банка за обнoву и развој (ЕБРД), у којој се између осаталог каже да је једнократном новчаном помоћи свим пунолетним грађанима, Србија успела да обузда ширење сиромаштва.

На скупштинском Одбору за финансије, где сe разговарало о ребалансу буџета, министар финансија је запитао да ли је посао Фискалног савета да критикује и демантује ЕБРД и МОР, који управо хвале ту меру државе. Он је Павлу Петровићу и Николи Алтипармакову, члановима Фискалног савета, рекао да су они Фискални савет Републике Србије, а не онај ко критикује МОР и да за тај посао нису плаћени.

Павле Петровић објашњава да су ову студију поменуте међународне организације финансирале, а да су је радили домаћи аутори. У тој студији је анализиран ефекат мере 100 евра помоћи свим грађанима и закључено је да је то смањило сиромаштво.

‒ Никола Алтипамаков и његов тим су погледали студију и имали су аналитичке примедбе. Уочили су грешку да је ефекат мере знатно мањи него што су тврдили аутори студије. Показали су да је са тих 600 милиона евра или чак половином или трећином тог износа могао да се постигне исти ефекат на смањењу сиромаштва, да је тај новац упућен само онима којима је то било неохдно, а не читавој популацији ‒ објаснио је проф Петровић.

‒ Наша реакција је била да лузерски кажемо ‒ ево међународне организације хвале меру владе, а ми смо били против тога. Наше је било да аналитички покажемо да то није тачно. Одговор на то може да буде да аутори студије покажу да ми нисмо у праву и да је мера имала ефекат ‒ каже наш саговорник.

На критику да посао Фискалног савета није да коментарише међународне организације или констатацију једног посланика, који је према Петровићевим речима, духовито приметио да би Фисклани савет могао да контролише пребројавање гласова у Џорџији, председник Фискалног савета подсећа да је ово независно тело још летос рекло да је помоћ свим пунолетним грађанима од 100 евра погрешна мера. Њихова анализа је показала да мера није усредсређена на оне којима треба и да је фискално скупа.

‒ Имате потпуно један лузерски приступ, ако имате МОР и вама и другима буде криво, па кажете да држава није смањила сиромаштво. Какве везе има то са оним што ради Влада Србије ‒ казао је министар финансија и додао да је потпуно бесмислено да Фискални савет критикује став МОР-а и ЕБРД-а, преноси Танјуг.

Петровић објашњава да су анализирали поменуту студију да виде да ли су и сами погрешили. Јер та студија тврди да је ово добра мера и да смањује сиромаштво.

‒ Не ради се о томе да ми надгледамо изборе у Џорџији или да коментаришемо ове две међунардоне оргнизције које хвале владу већ се ради о томе да анализирамо ефекте мере владе да ли је она добра или не. Ми смо када је требало да буде донесена рекли да је прескупа за ефекат који би имала. Не ради се овде о похвали међународних организација влади већ о студији која нешто тврди и ми на то одговарамо зато што је то у домену нашег саветовања владе. Показали смо влади, парламенту и нашој јавности да то није тачно. Наша мотивација није да нас други хвале већ да дођемо до истине, колико можемо. Аутори те студије треба да кажу да Фискални савет није у праву и да на професиналном нивоу аналитично то расправимо ‒ каже Петровић.

Фискални савет је категоричан у ставу да је помоћ грађанима од 100 евра лоша мера, јер због тих 600 милиона евра дефицит буџета је већи за 1,3 одсто БДП-а. Да није било те мере дефицит би уместо 8,7 одсто био око 7,5 одсто БДП-а, што је просек Централне и Источне европе, наводи председник Фискалног савета.

Он каже да је њихова главна примедба на ребаланс буџета то што није добро урађен у делу транспарентности. Посланици који расправљају о буџету, па и читава јавност, како истиче, не знају расподелу тих нових 850 милиона евра, шта су додатни издаци у односу на априлски ребаланс.

‒ Велика ставка је 150 милиона евра буџетске позајмице за коју не знамо где то иде. Питамо се да ли је то за „Ер Србију”. Вероватно јесте, али то би требало влада да каже посланицима и јавности. Канцеларија за јавна улагања добија 100 милиона, али није речено за шта ће то да се троши. Није објашњено ни зашто су инвестиције Министарства одбране повећанеза око 100 милиона евра ‒ каже Петровић.

Уочили су потпуно нови трошак који нема никакве везе са пандемијом. Реч је о субвенцији за изградњу аеродрома у Требињу од скоро четири милијарде.

‒ Ми имамо много веће проблеме и имамо овде где да улажемо, али ако смо одлучили да инвестирамо тамо зашто не пише транспарентно у ребалансу. Онда посланици могу да поставе питање да ли је потребно да дајемо за аеродром у Требињу, а вадух нам је загађен, вода се излива непречишћена у Дунав и Саву ‒ наводи Петровић.

Он закључује да је сврха Фискалног савета да помогне да се покаже да су јавне финансије стварно јавне, пре свега да посланици који одлучују знају шта стоји иза тих бројева у ребалансу буџета, а потом и читава јавност.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Ako je država želela da pomogne sirotinji nije trebalo da im daje novac (koji oni ionako ne znaju da zarade i sačuvaju) nego bonove kao pre 40 godina i to svima isto bez obzira na platu. Tako da se i milioneri koji plaćaju porez kao i štediše koji znaju vrednost novca 'osete' građanima Srbije .
milan ćurić
Meni kao penzioneru kome su 4 god. umanjivali penziju za 20 posto, a takvih nas je bilo 740.000 nisu dali ništa. Država mi duguje oko 2.300 evra, uzeo sam tih 100 evra, znači da mi se duguje još 2.200 evra, tako da ova cela grupa penzionera nije dobila ništa. Čista matematika; dva više dva su četiri.
Ginko
Najgluplja ekonomska mera na svetu je ono deljenje po 100 eura. To je bila cista predizborna manipulacija, nista drugo. A pri tom arcio se novac gradjana Srbije. Svako razuman vidi o cemu se tu radilo. Goreg ministra finansija davno nismo imali, mada koliko on donosi bilo kakve odluke, zapravo ni ne moze sam veliku stetu da napravi.
djone
apsolutno se slazem, ja zivim u Nemackoj i ovde su postojale inicijative da se takodje gradjanima deli novac sto je glatko odbijeno jer nema ekonomsko opravdanje. Ako Nemacka koja je sto puta bogatija od nas nije to htela da radi onda je sve jasno. To ne resava ni jedan problem dugorocno vec samo zaduzuje drzavu dalje. Sve je to bila predizborna igranka a EBRD, MMF i ostali to podrzavaju zato sto svi oni od reda zele da mi ostanemo sto je vise moguce zaduzeni njihovim kreditima.
Мр Радомир Шћепановић
Битна је потрошачка корпа! Колико је могло тога да се купи 2000, 2010, 2020 године за 100€? И зашто је храна у Србији сукупља него у ЕУ?
Nebojsa
Na jedno tako pausalno pitanje "zasto je hrana skuplja nego u EU" tesko je dati odgovor. U principu, skuplje je u Srbiji mozda ono sto se uvozi tamo gde je domaca proizvodnja zasticena. Skuplje je i ono sto se proizvodi u Srbiji ako je produktivnost niza. Ali u velikom delu osnovnih proizvoda: hleb, mleko, ulje, jaja, mlecni proizvodi, konditorski proizvodi, voce povrce... cene su u Srbiji znatno nize nego u EU. Jedan baget od 250 grama kosta u Becu izmedju 0,9 i 1,5 evro, pa vi vidite.
Vlada
Ministar finansija se obraća, najblaže rečeno, neprimerenim rečnikom. Jasno je da bi podela pomoći samo ugroženima više doprinela smanjenju siromaštva, nego kada se podeli svima. Sa druge strane, mnogo se zadužujemo a ne znamo gde taj novac odlazi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.