Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ВИНЧИ

Настављена археолошка ископавања на локалитету Бело брдо

Ископавања се обављају у делу који је непосредно угрожен клизиштем. – Влада Републике Србије прогласила је овај локалитет капиталним пројектом од изузетног значаја, а Амбасадоров фонд Владе САД определио 475.000 долара за санирање клизишта
(Фото Т. Јањић)

На праисторијском локалитету Винча – Бело брдо надомак Београда настављена су археолошка ископавања у организацији Музеја града. Она су део дугорочног пројекта заштите локалитета и обављају се на сектору који је непосредно угрожен деловањем активног клизишта у Винчи.

– Овогодишња ископавања су део послова на угроженом сектору у склопу припрема за извођење пројекта санације. Истраживања ће трајати три месеца, под руководством Ненада Тасића, професора одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду – рекли су у Музеју града Београда.

Влада Републике Србије прогласила је ове године, на иницијативу премијерке Ане Брнабић, овај локалитет капиталним пројектом од изузетног значаја. А пре неколико месеци Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине Владе САД (АФЦП) определио је чак 475.000 долара за санирање клизишта испод дела локалитета.

Винча – Бело брдо представља изузетан локалитет по коме је цела фасцинантна култура млађег каменог доба добила име – винчанска култура. Ова култура простирала се на највећем делу Балкана и добрим делом централне Европе, где су најсевернији локалитети културе забележени око језера Балатон. Само у Србији до сада је забележено више од 600 локалитета винчанске културе. Винчанска култура представља један од бисера праисторије, где су се још пре седам и по хиљада година развијали прото-градови, са по више хиљада становника, врхунска уметност и архитектура, као и најраније топљење метала на свету.

– Локалитет Винча – Бело брдо откривен је почетком 20. века када је на препоруке Јована Жујовића, оснивача геологије у Србији, први школовани српски археолог Милоје Васић посетио Бело брдо у селу Винча, где је приметио остатке посуда и алата, и схватио да се ради о до тада непознатој праисторијској цивилизацији. Значај локалитета Бело брдо је огроман, захваљујући истраживањима која трају дуже од 100 година. Он је постао својеврсни репер за познавање млађег каменог доба Европе – објашњавају у Музеју.

Локалитет је, нажалост, годинама био неуређен што је довело до појаве дивље градње на и око локалитета, попут изградње кућа и видиковца, као и испуштања отпадних вода. Оне су активирале клизиште које је мировало још од четрдесетих година прошлог века, када је део локалитета отклизао на појединим местима и више од седам метара. Већа клизишта појавила су се у току 2006. и 2010. године када се одронило више стотина кубних метара археолошких слојева са секције вертикалног профила налазишта.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан.Р.Тошић
Лепенски вир, Старчево, Винча, и тд.представљају цивилизацију градова-државица, различитих племена припадника хомо сапијенс кромањонца, који никад није имао пребивалиште у пећинама, већ на обалама тада бистрог Дунава, и то у пероду од пре 10.000.година до 5.000.година,са својим писмом (резама, знаковима, графемама). За стара хеленска племена иза "Гвоздене капије на Дунаву " односно Ђердапа, са своја два планинска врха, представљала су Херкулове стубове иза којих се налази Атлантида.
Нико
Ех, да је још више пара... и још више археолога...! Ту код ушћа Тамиша, али на десној обали Дунава налази се подручје где су Келти направили СВОЈ град-утврђење Сингидунум! Подаци су записани у књигама староставним. Шта би све ту могло да се открије, али полако; доћи ће и то на ред.
Lepenac
"Локалитет је, нажалост, годинама био неуређен што је довело до појаве дивље градње на и око локалитета" - ma da li je to moguce? Da prosto kao ako nesto ne ogradis onda je normalno da se pojavi divlja gradnja? Da li su protiv ljudi podnete krivicne prijave - zbog divlje gradnje i ugrozavanja nalazista? Da li su podnete krivicne prijave protiv nadleznih koji nisu podneli krivicne prijave zbog nesavesnog obavljanja duznosti?
Minja
E, kad bi se krivične prijave podnosile kad i gde treba i kad bi postojao minimum odgovornosti kod ljudi ne bismo bili tu gde jesmo--na žalost!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.