Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Добри резултати аграра

Највећи утицај на добре резултате аграра у кризној години имају приноси кукуруза, малине, пшенице и шећерне репе, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде
Бранислав Недимовић (Фото Иван Милутиновић)

Пољопривредна производња у Србији у овој години, према најновијим подацима, порашће 5,3 одсто у односу на 2019, рекао је за „Политику” Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

На добре резултате домаћег аграра, који је у овој кризној години повукао укупан привредни раст, највећи утицај имају род кукуруза, малине, пшенице и шећерне репе, истакао је Недимовић и потврдио да су ови делови домаће производње били успешнији што се тиче приноса него што је било очекивано.

Упитан да ли ће ове године удео пољопривреде прећи 7,5 одсто удела у бруто домаћем производу (БДП), он је рекао да је „то математика и да очекује да ће удео аграра у укупној привреди бити већи”.

– Боље је да буде мањи, јер би то био показатељ да су и друге привредне гране расле – истакао је министар. 

Раније информације указивале су на озбиљан раст пољопривреде и да би њен удео могао да достигне и до 9,8 одсто учешћа у односу на целокупни БДП државе. Новим ребалансом буџета за пољопривреднике је намењена још 5,1 милијарда динара, што је додатни новац који се издваја упркос пандемији. Недимовић каже да ће тај новац бити распоређен за директна плаћања, субвенције и рурални развој, то јест улагања у набавку трактора и остале механизације. 

Према једном од недавних извештаја Фискалног савета, Србију у оваквим околностима од дубљег пада БДП-а чува првенствено то што се њена економија у далеко већој мери ослања на производњу егзистенцијалних производа (храна, кућна хемија) за којима тражња у кризи није значајно пала.

У тој анализи се наводи да пољопривреда чини 7,5 одсто укупне привреде Србије, што је више него двоструко веће учешће него у земљама централне и источне Европе, чланицама ЕУ где је просечно учешће око 3,3 процента. И чак пет пута веће него у развијеним земљама западне Европе, где је просек удела аграра у укупним привредама око 1,5 процената.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
Да су добри подаци за аграр јесу, али за кога? Ако ми откупе шљиву за 8 динара а продају на пијаци за 8о зна се за кога је то добар резултат. Или ако за пшеницу, која је најважнији аграрни производ, добијете 17-19 динара а брашно платите 70 или 80 динара и то је исто тако добар податак. Али за државу а не за сељака.
Zorka Papadopolos
Mehanizacija se podrazumeva. Ali, mi treba da idemo u modernu preradu (traziti najbolje proizvodjace, njihove produkte postavili kao standard) zamrzavanje, susenje, pakovanje, prevoz, da mi sto vise zaradimo, pre nego sto roba stigne do potrosaca u inostranstvo. Barem 25% zarade treba da stigne od poljoprivrede. Zauzeti se za zdravu, cistu sredinu, ciste vode, vazduh

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.