Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЧЕТВРТ ВЕКА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА

Ревизија би била опасна

Потписници Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман, 21. новембар 1995. у Дејтону - Фото Википедија/US Force

„Војска је веровала у оно што су нас учили, а то је да је наша територија она коју успевамо да одбранимо. Због тога смо и потписивање Дејтонског споразума прихватили са неверицом, тугом и негодовањем. Било би нам много лакше да смо ту територију војнички изгубили. Касније је свима било јасно да је мир боље решење од рата. Јасно је и колико је притисака трпело наше руководство будући да је потписивању споразума претходило НАТО бомбардовање Републике Српске”, сећа се у разговору за „Политику” некадашњи припадник Војске Републике Српске, који је желео да остане анониман. 

Најтеже је било људима који су након потписивања мира морали да напусте своја огњишта, места на којима су њихови преци живели одвајкада. Срби су напустили 20 одсто територије коју су држали, околину Сарајева, делове централне Босне, а једина танка веза са Србијом, Брчко, постало је дистрикт.

С друге стране, најважнија је чињеница да је „Општи Мировни споразум” народима БиХ донео мир. Република Српска је постала међународно признат субјект, један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину. Навршава се четврт века од када је у америчкој бази Рајт-Петерсон, крај Дејтона, након три недеље преговора (од 1. до 21. новембра), потписан споразум који је зауставио крвопролиће дојучерашњих комшија, браће, пријатеља... Тај, 21. новембар, данас се слави само у Републици Српској, док Федерација БиХ одавно тражи централизацију државе и ревизију Дејтона, што је један од захтева и Хрватске.

Потписници споразума, Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, нису међу живима, а сведоци, барем они са српске стране, нерадо се сећају тих година. Неки сматрају да су и даље у обавези да чувају државне тајне, док неки други причају приче које подсећају на сценарио холивудског филма. У медијима се и даље разматра коме су Американци највише „завртали руке”, какав је преговарач био Милошевић, зашто је предао брда око Сарајева, да ли је Туђман био потпуно опуштен и шта је све захтевао Алија Изетбеговић.

Некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић каже за „Политику” да је Дејтонски споразум од почетка био нерадо прихваћен од стране припадника бошњачког народа. „Харис Силајџић је засипао Савет безбедности писмима у којима је изражавао незадовољство постигнутим споразумом, желећи да СБ интервенише и да га ’поправи’. То се наравно није десило”, сећа се наш саговорник.

С друге стране, како додаје, Срби су поднели своју жртву будући да је Република Српска пристала да остане у БиХ, али само под условима који су договорени у Дејтону. „Срби су желели да остану у Југославији, па је Република Српска 90-их година имала право на то опредељење. У Дејтону су пристали да остану у БиХ, што је за њих било најмање пожељно решење. Поднели су ову жртву која није била мала”, каже Јовановић и додаје да је услов био да Република Српска буде у потпуности равноправна у БиХ и да народ буде заштићен од мајоризације. Све то сада покушавају да им ускрате.

Наш саговорник подсећа да Дејтонски споразум није дошао са неба већ је последица низа потеза којима је покушан да буде избегнут сукоб. Познато је да су Срби и Хрвати потписали Кутиљеров план из 1992. године који је био прихваћен од свих међународних фактора. Чињено је све да не дође до рата, подсећа Јовановић, али је амерички амбасадор одлетео у Сарајево и наговорио Алију Изетбеговића да повуче параф на Кутиљеровом споразуму.

„И тако је почео рат у Босни. Иначе, све понуђене мировне планове Америка је посматрала равнодушно, није се опирала, али ништа није јавно подржавала. Хтели су из тог рата да извуку политичку корист. Пре свега да понизе Европску унију тврдњом да нису могли да среде ствари у свом дворишту. Желели су и да скрену пажњу незадовољног муслиманског становништва са Блиског истока и проблема које су им тамо стварали. Напокон, циљ је био да Србију кроз рат тотално исцрпе и доведу до пропадања и смене власти Слободана Милошевића”, сматра наш саговорник. 

Ипак, САД су лансирале план о унији БиХ 1993. године и тај њихов заокрет био је основа ка убрзаном кретању ка Дејтонском споразуму. Јовановић каже да је притисак вршен преко Контакт групе, али да је амерички представник Ричард Холбрук убрзо постао главни преговарач. „Сад се поставља питање да ли је био неопходан тај рат јер се Дејтонски споразум вратио идејама Кутиљера. Зна се ко је минирао овај план којим је било могуће у потпуности избећи крвопролиће”, каже овај искусни дипломата. 

На врло утицајном америчком сајту у Чикагу пише да Дејтонски споразум спада међу десет најуспешнијих мировних споразума у савременој историји, поред споразума о миру између Израела и Египта, споразума у Ел Салвадору, споразума у Јужној Африци...

Дејтонски споразум Републици Српској je дао све прерогативе државе, војску, полицију, финансије, буџет… Ипак, политиколог Дејан Мастиловић каже да je српски народ у БиХ био незадовољан, сматрајући да је Сарајево требало да буде дистрикт, као седиште заједничких органа, а не Брчко. Јасно је да је Дистрикт Брчко проглашен из геополитичких разлога, будући да се налази на главном коридору за Добој и Бањалуку и пресеца континуитет територије РС.

Осим заједничких институција (Председништво, Парламентарна скупштина, Уставни суд...), Дејтон је предвидео и увођење институције високог представника чији је задатак требало да буде надзор над применом одредаба Дејтонског споразума. Међутим, његова овлашћења убрзо су проширена. Председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић сматра да се високи представник у БиХ уздигао у ауторитарну институцију. Још 1996/97 године, како каже Јовановић, Југославија је инсистирала да се умањује присуство међународне заједнице, као и овлашћења високог представника, сматрајући да ће народи у БиХ наћи начин да сарађују. 

Међутим, уместо тога усвојени су Бонски принципи који су значајно проширили деловање високог представника за шта највише заслуга има Немачка. „Волфганг Ишингер је 1997. године октроисао овлашћења високог представник мимо Дејтонског споразума. То је био разлог да југословенска делегација напусти састанак у Бону. Поготово јер је то био покушај да се наметне питање Косова и Метохије”, сећа се Живадин Јовановић, који је био министар спољних послова Југославије од 1998. до 2000. године. 

Он додаје да високи представник има своје личне интересе да производи напетост у БиХ јер тако оправдава своје постојање, али и своја огромна примања. Док год међународна заједница, како сматра Јовановић, намеће народима готова решења, ту не може бити слоге и договора. 

Дејан Мастиловић подсећа да је у последње време главна обавеза високог представника да пошаље Извештај УН о стању у БиХ у којима, углавном лажно, оптужује Србе. Незадовољство у Српској изазива и деловање Уставног суда БиХ. 

„Високи представник је уступио доношење антиуставних одлука Уставном Суду БиХ који доноси одлуке на штету српског народа и то углавном гласањем страних судија. Дејтонски споразум битно је урушен у корист унитарне државе БиХ којом управљају искључиво Бошњаци против воље српског и хрватског народа. Ако наставе са овом политиком, Република Српска се ближи референдуму о самосталности и независности или спајању са Србијом”, каже Мастиловић и додаје да би сада било најпотребније да се „одстране стране судије”.

Због свега наведеног, како тврди Владислав Јовановић, увек мора да се наглашава да је Дејтонски споразум међународни уговор који је недодирљив. Захтеви за његовом ревизијом носе са собом могућност његовог урушавања и враћања на стару ситуацију. Версајски споразум је, како каже Јовановић, пример који нас опомиње. „Ма колико да је неко незадовољан тим споразумом он је резултат компромиса. Не ваља изазивати судбину и пуштати духове из боце. Тим пре што су жеље народа из БиХ супротне”, прокоментарисао је Јовановић. 

Тренутно из Европске уније и НАТО-а дувају ветрови у корист јачања централних органа у БиХ, а то је и услов за њено приступање овим заједницама. Ти притисци су непринципијелни али и потпаљивачки, мишљење је наших саговорника. Пре свега, јер релативно контролисану ситуацију усмеравају ка непознатом. Такво поступање може поново да врати БиХ у хаотично стање. 

„Илузија је да један констутитивни народ и ентитет могу притисцима и заплашивањем да натерају на капитулацију, на пристанак на централизовану Босну. Пре свега јер међународна заједница другом народу, Албанцима на КиМ који су национална мањина у Србији, галантно отворила врата ка остварењу права на самоопредељење. Чак и признају њихову наводну државу. Сва та права ускраћена су Србима у БиХ који су одувек били конститутиван народ на тој територији”, каже Владислав Јовановић, напомињући да је тај двоструки стандард тешко схватљив и прихватљив за европску и међународну јавност. Поготово у данашњим геополитичким приликама.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

danilo obradovic
Rat,je stanje svesti gradjana zavedenih zedni preko vode u ostalom kao odvajkada .Situacija gde se strasno i ostro deluje na um /razmisljanje gradjana to je najveca agresija politicara ,rezultat imamo to je tragedija .BIH je prezivela cunami ,sada ostaju teske posledice koje uvecavajuzluradi politicari .Zaleciti rane mogu ali ne i izleciti ,zasto je to tako ,traziti u svesti gradjana nase sire regije koji imaju tu tragicnost usled nerazumnog shvatanja zivota .
Luis
Posljednji pasus je nerazumljiv. Srbi su konstitutivan narod u BiH, no iz toga se ne može nikako izvući pravo na otcjepljenje poput onog koje su koje su imale republike u SFRJ. Kosovo, iako priznato od mnogih država, još nije oživotvorilo svoju državnost u potpunosti. No, problem pozicije Kosova ostaje i dalje problem Srbije, koja nema nekog okvira u koji bi ga postavila.
Branko
Niste bas najbolje obavesteni! Slovenija, Makedonija, Srbija i CG, u kojima je bio samo jedan konstitutivan narod, su imale pravo da ,se otcepe, ako se 2/3 na referendumu izjasne za to. U Hrvatskoj je uslov bio da se sloze oba konstit. naroda (Hrvati i Srbi), a u BiH sva tri (Srbi, Muslimani i Hrvati). Sve to nije postovano, pa su prema tome Hrvatska i BiH zapravo ilegalne tvorevine. Nazalost ustav i medjunarodno pravo ne vaze za silnike ovog sveta!
Hamdija Zahirovic
Gospodo nemojte zaboraviti da je 1995-e republika srpska bila pred slomom . Amerikanci suArmija BiH i HVO su zaustavljeni na ulazu u Banja Luku
Roko
Tacno da je bila pred slomom jer su se dve vojske hrvatska i Muslimanska okomile na srbe a sta bi se dogodilo da ju u rat usla Srbija sta bi se dogodilo mozda Bosne i nebi bilo.
Muradin Rebronja
To je tačno! Amerikanci nisu hteli da Srbi dožive još jednu "Oluju". Slično i sa severnim delom Kosovske Mitrovice i Srbije. Na kraju krajeva, svi smo gubitnici, zar ne? Čak i zločinci, kriminalci i ratni profiteri. Gde su sada, ako su uopšte i živi? Iz Haga u zatvore širom EU. Uzgred, došli na red i ovi Albanci sa Kosova. Ni najmanje kandidati za svece. Božja pravda nikoga ne zaobilazi. On sve vidi i sve zna. Za dobra dela - nagrada, za loša - kazna. Zlo nikada ne može da pobedi dobro.
Sale Marino
Kada ja mojim stranim prijateljima u razgovoru o ratovima 90ih saopstim da Srbija nije pocela ni rat u Sloveniji (Slovenci napali vojsku) ni Hrvatskoj (Hrvati napali vojsku i hrvatske Srbe) ni u Bosni (Muslimani odbili mirovni ugovor i napali Srbe) ni na Kosovu (Albanci napali Srbiju), ljudi se zblanu. Ni jedan nas politicar do sada nije nasao za shodno da ovu cinjenicu prezentira medjunarodnoj javnosti koja i dalje misli da je Srbija tada besomucno napadala sve oko sebe. Pa sta onda ocekujemo?
Ратко
@Viktorija Horvat Нетачно. Балван револуција је била реакција на оно што је почело ново хрватско руководство под Туђманом, и њиховим сеператизмом од Југославије. А то опет није рат. Са друге стране, сетимо се афере Шпегељ, а и сетимо се да је Туђман формирао паравојне и нелегалне формације Зенге и њиме почео да напада југословенске полицајце и војнике, као и касарне. То се зове "започети рат". А, у Босни нису Муслимани започели рат, већ Хрватска упрадом своје војске у Сијековац и масакром Срба.
Izgubljeni propagandni rat...
Mogu samo potvrditi ovaj komentar. Srbija je izgubila propagandni rat. Tada niko iz Srbije nije ni mario bilo šta učiniti. Mislili su da brane JU i da će to cijeli svijet braniti. Tada su u Srbiji brinuli brigu i borbu oko sopstvenih fotelja. Šta se piše i koji efekat ima propaganda, nikoga u BG nije interesovalo. Srbi su u očima cijelog svijeta krivi za sve. To u Srbiji niko neće ni da shvati, nego optužuju današnju vladu koja se bori ispraviti greške. Mnoge čak i ne interesuje kakav je glas.
Прикажи још одговора
Дрић
Наш Слобо је био човек светског кова. Као што видите на слици. Потписује документ без наочара и релаксирано. Док на другој стани Алија и Фрањо не знају ни где треба да се потпишу, те им други показују прстима. Историја ће показати, касније, да је предсеник Милошевић био једна од највећих личности Српске историје.
Knez Zoranic
Te da smo mi svi imali srecu da zivimo u toj zemlji (koje vise nema) u vreme kada je na vlasti bila ta velika licnost. Ah, zaboravio sam, ja vec 30 godina nisam tamo, deca su mi rodjena na drugom kontinentu, i ne razumeju kako to da su im roditelji dosli iz zemlje koja ne postoji niti oni mogu da odu u tu zemlju postojbinu roditelja im, jer ne postoji. Ali, pricu o velikoj licnosti treba vrteti, i sve knjige koje ga opisuju staviti na policu sa knjigama pored Ezopovih basni. Ima tu slicnosti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.