уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преуређење депоније у Винчи - најсавременија технологија за прераду отпада

Уградња модерне технологије требало би да гарантује чист ваздух у престоници. – За сагоревање отпада користиће се активна решетка која је инсталирана у 90 одсто електрана, а пречишћени гасови одлазиће у атмосферу из димњака високог 60,5 метара
(Фотографије Документација „Бео чиста енергија”)

Депонија у Винчи црна је тачка у Београду када је реч о загађењу животне средине и једна од малобројних депонија у Европи која угрожава околину. Због тога је и град пре неколико година покренуо низ пројеката који би отклонили ову еколошку претњу, а 2015. године потписан је уговор о јавно-приватном партнерству са француско-јапанским конзорцијумом „Суез-Иточу”.

Планирано је да се у овом комплексу, између осталих постројења, изгради електрана за енергетско коришћење комуналног отпада. У њој би се 340.000 тона комуналног отпада на годишњем нивоу претварало у електричну и топлотну енергију. Изградња ове електране, ипак, нашла се на удару појединих удружења грађана, невладиних организација и политичких странака. Они тврде да пројекат ове спалионице, како је зову, није усклађен са бројним европским стандардима у заштити животне средине и да ће, када буде изграђена, донети више штете него користи јер ће загађивати ваздух изузетно канцерогеним материјама.

У компанији „Бео чиста енергија” којa је приватни партнер града у име француско-јапанског конзорцијума истичу да није тако. У електрану ће, тврде, бити уграђена најсавременија технологија која гарантује чистији ваздух у Винчи и Београду. Ова електрана и сва остала постројења у комплексу депоније, у висини инвестиције од 370 милиона евра, допринеће зеленијем и чистијем Београду. 

– Једна од технологија која је у многим земљама Европе дала одличне резултате и утицала на знатно смањење одлагања отпада на депоније, на пораст стопа коришћења секундарних сировина (стопе рециклаже) и допринела побољшању екологије јесте управо технологија коју је град Београд изабрао да примени на депонији у Винчи. Наша компанија реализује пројекат енергетског искоришћења комуналног отпада за производњу електричне и топлотне енергије („Energy from Waste”) који ће бити изграђен у складу са српским и најновијим прописима Европске уније. За сагоревање хетерогеног отпада, чија калоријска вредност варира у широком распону, користиће се „Мартин” реверзно активна решетка односно технологија која је инсталирана у 90 одсто електрана за искоришћење енергије од отпада. Примењена технологија је потврђена у пракси, а робусна конструкција омогућава дуготрајно коришћење. Процес сагоревања је потпун, упркос разноврсној природи отпада, са ниским нивоом неспаљених материјала. У земљама Европске уније у око 450 електрана третира се 73 милиона тона комуналног отпада, а само у Токију постоје 23 овакве електране – рекао је Владимир Миловановић, директор „Бео чисте енергије” д.о.о.

Постројење ће, каже, бити опремљено системом за пречишћавање димних гасова од сагоревања комуналног отпада најбољом расположивом технологијом. Ова технологија омогућава ефикасно пречишћавање димних гасова који ће из 60,5 метара високог димњака излазити у атмосферу.

– Пречишћавање димних гасова остварује се преко СНЦР система („Selective Non-Catalytic Reduction”) са убризгавањем урее и коришћењем патентираног система „SecoLAB™”, високоефикасног система базираног на коришћењу сода-бикарбоната и сувих реагенса који се додају у три фазе. После припреме димних гасова, на одређеној температури се убризгавају суви адитиви ради елиминације киселих загађивача, док се коришћењем активног угља елиминишу тешки метали, жива и диоксини из отпадних гасова. Реактивацијом и рециркулацијом прашине применом система „ActiLAB™” остварује се финално пречишћавање димних гасова који одлазе у атмосферу – истиче Миловановић.

Осим примене технологије пречишћавања димних гасова, електрана ће бити опремљена системом за непрекидно мерење емисија загађивача према такозваном БРЕФ стандарду који је у Европској унији ступио на снагу крајем 2019. године.

– Према том стандарду обавезно је стално мерење емисије чврстих честица, угљен-моноксида, хидроген-хлорида, сумпор-диоксида, хидроген-флуорида, азот-диоксида, нестабилних органских честица, живе и амонијака, док ће се на месечном нивоу мерити и анализирати емисија диоксина и фурана, а сваких шест месеци емисија кадмијума, талијума и осталих метала (антимона, арсена, олова, кобалта, бакра, хрома, мангана, никла, ванадијума). Применом ове технологије емисија штетних гасова биће сведена на параметре који су знатно нижи од дозвољених емисија према важећим прописима у Србији, а испуњавају оштрије критеријуме најновијих прописа у Европској унији, чиме ће и степен заштите животне средине бити на вишем нивоу – истиче Миловановић.

Електрана би требало да почне да ради половином 2022. године.

Затварање постојеће депоније

Када је реч о санацији и затварању постојеће депоније, почетком 2021. године одмах после пуштања у рад нове санитарне депоније за одлагање комуналног отпада, која се гради према свим српским и европским стандардима, почеће радови на санацији пожара и стабилизацији клизишта.

– Постојећа депонија ће на читавој површини од 42 хектара добити прекривач од минералних материјала дебљине 1,2 метра, али ће бити прекривена и мембраном од геосинтетичког материјала који ће спречавати продор воде у депонију и истицање угљеничких гасова у атмосферу. Радови на затварању депоније ће се одвијати сукцесивно у периоду од 30 месеци. Од 2024. у целини ће бити решен акутан проблем аерозагађења атмосфере који је настајао као последица честих и сталних пожара на депонији. Тада је долазило до прекомерног загађења ваздуха оксидима сумпора, угљен-моноксидом и угљен-диоксидом, а санацијом депоније емисија депонијског (угљеничког) гаса у атмосферу биће сведена на минимум – каже Миловановић.

Да би санација и затварање депоније били комплетни, потребно је и прикупити и пречистити све загађене процедне воде и атмосферску воду да би се постигли максимални ефекти побољшања животне средине. Гради се километрима дуга мрежа цевовода и канала којом ће се процедне и атмосферске воде доводити до постројења у подножју постојеће депоније, где ће се поступком „реверзне осмозе” односно филтрирања загађене воде пречишћавати тако да ће убудуће чиста вода отицати Ошљанским потоком до реке Дунав.

Када отпочне одлагање комуналног отпада на нову санитарну депонију, крене прерада грађевинског отпада и отпада од рушења и почне са радом постројење за пречишћавање процедних вода почетком 2021. године, доћи ће и до делимичног побољшања животних услова на депонији и око депоније у Винчи. Завршетком читавог пројекта, трајно ће се знатно побољшати сви еколошки параметри и град Београд ће бити уписан на мапу главних градова земаља Европе који брине о екологији и заштити животне средине примењујући најбоље праксе и технолошка решења, истичу у „Бео чистој енергији”. 

Нова депонија требало је да почне да ради у новембру

Затварање старе и отварање нове депоније требало је, према плановима с почетка године, да буде завршено почетком новембра. Изгледа да се утицај короне пренео и на ово градилиште па радови које изводи „Енергопројект” још нису окончани.

Питање је само колико још стара депонија може да „издржи” и да прими отпада јер су њени капацитети при крају. На ову депонију у просеку се дневно испоручи око 1.500 тона отпада.

Седам циљева одрживог развоја

Пројекат јавно-приватног партнерства у Винчи требало би, како кажу у „Бео чистој енергији”, да допринесе остварењу најмање седам циљева одрживог развоја и заштите животне средине од загађења које су Уједињене нације поставиле као глобалне циљеве на свим континентима. Када се у рад пусте сва постројења, зауставиће се даље неконтролисано аерозагађење ваздуха емисијом угљеничких депонијских гасова, спречиће се пожари на депонији и отицање загађених процедних вода у Дунав.

Организацијом ефикаснијег примарног раздвајања отпада и повећањем стопа рециклаже одређеног комуналног отпада пројекат у Винчи ће знатно допринети да се престоница Србије сврста у ред главних градова европских држава које настоје да реализују циљеве циркуларне економије и отпад претворе у сировину и енергент.

 

 

 

 

 

Коментари5
11635
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола
Зар није логично да се прво отпочне са максималном рециклажом отпада. Тиме би се смањио укупан отпад па не би морали да га ложимо. Овако ће,, партнеру,, бити исплативије да што випе отпада пали јер добија субвенције.
Medicinska
Lepa vest! Konacno ce se srediti deponija koja svake godine zagadjuje i vazduh i reku. A, kada ce se raditi na ciscenju Ada Huje? Taj deo grada je predivan, daleko od guzve u centru.
Липсао га Ђекна
Наведно је да ће у будућој спалионици комуналног отпада планирано да буде третирано 340 хиљада тона овог отпада годишње. Затим је наведено да се сада, на постојећу депонију, одложи у просеку 1.500 тона отпада дневно, што износи 547.500 тона годишње. Дакле, планирано је да се око 60% комуналног отпада спаљује, а 40% одлаже на депонију, што је нелогично. Јер ако може да се спали више од пола комуналног отпада, зашто не би могло да се спали све? ПС: шта је то "аерозагађење ваздуха"?
Bgd
Vinča će se srediti na neki način ali šta ćemo sa privatnim kućama i nehigijenskim naseljima? Tamo se u ložišta ubacuje sve što im dođe pod ruku. Sinoć u delu Bežanije nije moglo da se diše od dima.
Dule Astro
Ogroman problem je sve u vezi ekologije u Srbiji. Radi se samo na papiru, u teoriju, a u praksi se ne radi ništa, šta više unazađujemo se.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља