Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БИСЕРИ ПРИРОДЕ

Пет букових резервата

Буква је најраспрострањенија и најзначајнија врста дрвећа за Србију и њено шумарство
Тара, Клисура Раче (Фото Милан Јанковић)

Букви наш народ не придаје важност, као на пример храсту или грабу, мада се прва слова сричу из буквара, а на диму од буковог дрвета суши месо. Ипак ће букове прашуме бити прва добра на листи Светске природне баштине, судећи по утисцима које су на стране експерте оставили локалитети предложени 2018 године.

Тара, клисура Раче (Фото С. Ступарушић)

Почетком новембра експерти из иностранства обишли су националне паркове (НП), односно номиноване букове шуме у режиму строге заштите – Папратски до и Равни у НП „Фрушка гора”, Звезду и Клисуру Раче у НП „Тара” и Козје стене у НП „Копаоник” да би проценили вредност букових шума које су номиноване за наредно проширење листе Светске природне баштине.

На Попис светске баштине прве су уписане шуме Словачке и Украјине 

– На листи Светске природне баштине налази се добро под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”, које тренутно чини готово 80 букових шума у 12 европских држава којим међународна заједница тежи да очува ове шумске екосистеме веома значајне за европски континент. Након последњег проширења овог добра у 2017, јануара ове године 10 земаља, међу којима је и Србија, поднело је заједничку номинацију новог проширења у којем се предлаже додавање нових 30 резервата букових шума, од којих се пет налази у Србији, у оквирима три наша Национална парка, – рекао је поводом номинације за упис првог природног добра у Србији на листу Светске баштине директор Завода за заштиту природе Србије мр Александар Драгишић.

Звезда у НП Тара (Фото Милан Јанковић) 

Буква је најраспрострањенија и најзначајнија врста дрвећа за Србију и њено шумарство. У чистим и мешовитим састојинама по дрвној запремини заступљена је са око 60 одсто.

У првој половини 19. века крчене су храстове шуме, за пољопривредно земљиште, а у планинским пределима четинарске, за повећање пашњачка. Тако је дошло до повећања површина под буковим шумама које су избегле секиру и тестеру. Поред тога, буково дрво има малу трајност и вредност па је све до друге половине 20 века мање коришћено. Тек са развојем технологије заштите буково дрво постаје вредна сировина.

Буково подручје Републике Србије представља, због повећане шумовитости, природни резервоар воде (Фото М. Јанковић)

На буково дрво, као сировину, данас се ослања велики део дрвне индустрије, индустрије папира и целулозе, а посебно велику примену налази у производњи резане грађе, прагова, за израду намештаја, шперованог дрвета и фурнира. Такође, због велике калоричне вредности, буково дрво се користи као огрев и за димљење меса и рибе, јер им даје посебан укус.

Буквар је прва школска књига. Из буквара, зна се, ђаци прваци уче слова, уче да читају и пишу. У језику наших предака реч буква није значила само врсту дрвета него писани знак – слово. По томе је и књига из које се уче слова, или букве, добила назив – буквар, објаснио је својевремено лингвиста Милан Шипка.

Идеја да се древне шуме букве заштите и ставе на Попис светске баштине родила се 2007. године. (Фото М. Јанковић)

Млад лист и плод познати као „буквица” или буков жир су јестиви. Жир се користио као замена за кафу, додатак хлебном брашну, цеђен као уље.

„Цело је небо у њу стало. Сенке јој као провалије”, забележио је у песми „Буква” Јован Дучић, док је монографија „Буква у Србији” дело 27 аутора и коаутора.

У нашим прашумама букве имају око 350-400 годова, а колико годова толико и година. А та мезијска буква призната као посебна врста, која расте на Балканском полуострву, по многим особинама разликује се од сродних која расту у западној Европи.

Букове шуме у Србији значајан су фактор животне средине. „Годишње вежу 12,71 милиона тона угљендиоксида и ослободе 10,75 милиона тона кисеоника, а могу да задрже 65,36 милиона тона прашине,” записано је у монографији о букви.

Козје стене у НП „Копаоник” (Фото Завод за заштиту природе Србије)

Србија има више букових прашума. Локалитети Папратски до и Равни до сада су се налазили у првом степену режима заштите. Представљају најлепше очуване букове шуме Фрушке горе. Значајне су су јер припадају Панонском делу Републике Србије,” наводи директор ЈП „Национални парк Фрушка гора” Радослав Крунић.

Резерват Звезда значајан је због једне од ретких преосталих популација Панчићеве оморике у кањону реке Дрине у реликтној шумској заједници букве, јеле и смрче, док Клисура Раче обухвата реликтну шуму букве и ораха, објашњава директор НП „Тара” Драгић Караклић у нади да ће Тара поред стећака који су на листи Светске културне баштине ускоро моћи да се похвали древним буковим шумама на листи Светске природне баштине.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

моравац
vinotavaca ????? nje nema
Козјера
Добар текст, све тачно речено. Додао бих једино да су букове шуме преживеле и данас преовладавају у односу на храстове и зато што буква расте у засени и на лошим плитким земљиштима, која нису погодна за пољопривреду. Из истога разлога данас од свих храстова највише има китњака (уз цер - који се користи само за огрев).
Снежана Добросављевић
@Saša :ретко кад сам се вратила са планине Буковик, а да нисам нешто од пластике покупила. Ценим да сте доста у праву према ономе што написасте.
Joca Dobric
Da dobar tekst za pohvalu I sjecanje, na podsjecanjne na Majku Prirodu, na prosla vremena na mladost I zdrava srecna vremena, sjecanje na okolinu na planine sume livade potocice, duboko poznata I urezana nezaboravna slika mnogih pa I mene licno, provedena I prohujala mladost pored Bukove sume I cistih zivih rijecica I dobrih razumnih Ljudi, tamo danas nema divne zelene sume niti cistih rijecica a nema ni dobrih razumnih ljudi, Prirodu su unakazili,,
Srba
Bukva znaci slovo.Na nasem jeziku.Na zalost staro srpski jezik vise su sacuvali Bugari nego mi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.