Лакше до боловања у карантину

За разлику од ванредног стања у току којег су запослени који су били у контакту са зараженим ковидом 19 морали да седе код куће и не раде, иако су здрави, нажалост, уз сијасет проблема који су их тада пратили око прикупљања папирологије за отварање боловања, решење санитарног инспектора о одређивању овакве мере карантина у кућним условима сада ће им бити довољна потврда за послодавца о спречености за рад. Нови, недавно измењени Закон о заштити становништва од заразних болести, увео је и категорију ограничења кретања грађана, то јест карантин у кућним условима, као посебну меру за заштиту становништва у случају заразне болести. Изрицањем мере карантина у кућним условима запосленима ће аутоматски бити отворено боловање, без додатне папирологије.

Поставља се, међутим, питање како запослени који је био у контакту са оболелом особом, који је при том здрав и нема симптоме, а ипак по закону мора да остане у карантину, уопште може да дође до санитарног инспектора и добије дознаку. Обашка то што поједине фирме у Србији, како откривају у епидемиолошким круговима, не уважавају решења санитарних инспектора о одређивању мере карантина као важеће потврде о спречености за рад док та мера траје, већ признају само дознаке од лекара опште праксе. Епидемиолози сматрају да је то велики проблем којим предузећа крше законске одредбе, али и подсећају да су управо они ти који шаљу контакте оболелог пацијента санитарним инспекторима, а који даље прослеђују решења на адресе оних који треба да остану у карантину. Синдикални представници подсећају на то да је, сходно закону, запослени којем је одређена мера карантина у кућним условима и даље у обавези да у року од три дана достави послодавцу потврду о спречености за рад.

– У тренутним условима питање је да ли ће у року од та три дана запосленом уопште стићи на адресу решење санитарног инспектора које истовремено представља и потврду о спречености за рад запосленог док та мера траје. То може да буде проблем за фирме, а и за запослене – истиче др Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити. Зато треба апеловати на фирме да буду стрпљиве и прихвате решење санитарног инспектора као важећу потврду за отварање боловања, а уколико од запосленог фирма, рецимо, тражи дознаку од лекара опште праксе, онда треба да зна да тиме непотребно и додатно оптерећују здравствени систем, додаје он.

– Зашто би неко ишао код лекара ако је здрав и ако закон прописује да је решење санитарног инспектора довољно и да замењује дознаку, односно потврду лекара – пита се др Савић.

Једно од кључних питања тиче се и исплата зарада запосленима којима је одређена мера карантина у кућним условима. Према слову закона, њима припада одговарајућа накнада зараде, а то значи најмање 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци, пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. То ипак није све, јер по Закону о раду постоји и члан 117, који прецизира одсуство са рада због наредбе, то јест по налогу надлежног органа.

– Реч је о принудном одсуству са рада, спроведеном по директиви надлежног органа, а у овом случају то је санитарни инспектор. По том члану закона послодавац је дужан да запосленом исплаћује најмање 60 одсто просечне зараде, дакле још мању накнаду, што може да изазове револт међу запосленима, и то с правом. Већини послодаваца то ће се више исплатити него да плаћају накнаду у износу од 65 одсто, што је такође по закону. Тако се може десити да радници имају различите накнаде у различитим фирмама, а на боловању су под истом шифром – упозорава правница Олга Вучковић Кићановић, стручњак за радно право. Зато је министар за рад дужан, додаје она, да донесе подзаконска акта и правилник којим ће се ближе уредити одредбе новог закона и проценат висине накнаде зараде, у случају одсуства са посла због изрицања мере карантина у кућним условима.