Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вјазму је издала Југославија, немојмо ми децу Козаре

Споменик на Козари (Фотодокументација „Политике”)

Свим својим бићем и срцем подржавам Радослава Медића из Оџака који је у рубрици „Међу нама” (5. новембра) поставио питање зашто треба финансирати филм о деци са Козаре Лордана Зафрановића. У бици на Козари, нападу четрдесет хиљада непријатељских војника, Немаца и усташа, супротставило се три хиљаде партизана који су покушавали да пробију обруч, штитећи збег цивила: жена, деце и времешних људи из овог дела Босанске Крајине.

У тој натчовечанској, херојској борби једна партизанка чула је плач детета и потрчала према пећини где је затекла стравичан призор – међу 50 закланих особа: жена, деце и старијих људи угледала је дете сакривено испод мајчиних скута. Понела га је у бригаду и наставила борбу.

А какво ћемо име му дати?

Ко зна какво је желела мајка

У огњу куће спаљена мати

Ветар фијуче, снег солујава

Људе већ једва ноге држе

Приликом даљих борби у свим партизанским јединицама пренела се вест са Радио Москва да је град Вјазма у Русији ослобођен од Немаца, којима је он био од стратешке важности за даље напредовање према Москви.

Пренеси даље, корачај брже

Радост се разлила по колони

Сва срца надом заиграла

Вјазма је слободна, Вјазма је пала

Партизанка је прошапутала

Нека се Вјазма зове мала

Знаменита српска и југословенска песникиња Мира Алечковић тада је била млада партизанка, пише писму „Звездана бајка” из које су наведени стихови, а после ослобођења нашла се у свим читанкама овдашње Југославије.

Потписник ових редова као сценариста и редитељ документарног филма „Вјазма” (сниман за ТВ Београд), захваљујући листу „Политика”, професорки српског језика новобеоградске Основне школе „Жикица Јовановић Шпанац”, ђацима и њиховим родитељима, проналази Вјазму која живи у тешким условима у Дубровнику, где се доселила из Сплита. У Београду се организује сусрет Вјазме и Мире Алечковић у сали Дома гарде на Кошутњаку на незаборавној књижевној вечери.

О Вјазми у филму говоре песник Драган Колунџија, књижевник Младен Ољача, сликар Бранко Миљуш, глумица Божидарка Фрајт који су Вјазму познавали из дома за преживелу децу Козаре. Такође о Вјазми је говорила народни херој докторка Саша Божовић, истичући да је Вјазма била симбол борбе и маскота тенковске бригаде која се спремала за коначно ослобођење Југославије, и да није знала да Вјазма живи у тешким условима. Према историјским подацима, на Козари је страдало 20.000 деце.

Филм је приказан на ТВ Београд 1986. године. Телевизија Загреб није хтела да прикаже филм са службеним одговором ТВ Београд да садржај филма не доприноси развоју братства и јединства Југославије.

Године 2018. познати хрватски филозоф млађе генерације Срећко Хорват посетио је РТС (редакцију емисије „Трезор”, уредница Бојана Андрић), јер је желео да истражује даљу судбину Вјазме. Господину Хорвату редакција „Трезора” и аутор ових редова дали су це-де филма „Вјазма” и остале информације које су знали. Хорват је касније обавестио редитеља филма да је испитивао даљу судбину Вјазме, али без успеха.

Југославијо, Вјазми си била и отац, и мајка, и родбина, и пријатељ и, што је најважније, њена држава. Зашто је издаде!? Кад кажем новине мислим „Политика”. Довољно би било да рубрика „Међу нама” поведе акцију и отвори жиро-рачун код Народне банке Србије, на који би читаоци изузетно цењене и читане рубрике „Међу нама” уплатама обезбедили средства за филм „Деца Козаре” Лордана Зафрановића. Вјазму је издала Југославија, не дозволимо да ми издамо децу Козаре.

Милош Бато Милатовић

 

Коментари72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган П.
Изасланици Народног савета (Јаша Томић и Блашко Рајић) су, након НС скупштине, отпутовали у Београд и обавестили краља Александра о донетим одлукама. Пар дана касније објављено је стварање КСХС и сви послови Краљевине Србије прелазе на нову државу коју је ова формирала. Простор целе Југославије, изузев територије Краљевине Србије, 1918. су, према уговорима о примирју, окупирале савезничке (српске и француске) трупе под командом Франше Д'Епереа. "Окупационе трупе" је био њихов службени назив.
Драган П.
Ја не говорим о међународном признању промена граница новембра 1918, попут друга Олује. Тако нешто тада, у доба падања империја и завршетка највеће кланице коју је свет до тада видео, није било ни могуће. Говорим о уједињењењу Јужних Словена и о томе шта су они једни другима међусобно признавали. То је битно јер, једном кад крене распад те државе, праведно је да свако узме оно што је унео. Банат, Бачка и Барања се 1918. нису ујединиле са Југославијом, нити са Хрватском, већ са Србијом.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Dragane P., opet mudrujete! Banat, Bačka i Baranja se 1918. NISU UJEDINILE sa Srbijom (niti bilo s kim drugim) – (sem deklaracija neligitimnih „narodnih skupština“) nema nijednog dokumenta, akta, čina, akcije, aktivnosti... (čak ni „primljeno k znanju“) o ujedinjenju sa Srbijom, a od 1918. nema ni Srbije, nikakve! To su činjenice, istorijske...
Драган П.
Уједињење 01.12.1918. изведено је спајањем 2 стране (само 2): Краљевине Србије и непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба (ДСХС). Није било никаквих Баната, Барања, ЦГ и сл. Па, где су они били? У једној од наведене 2 стране. Погледом на карту ДСХС, види се да нису били у њој. За ову причу није битно шта су признавале Француска или Енглеска, већ шта су Јужни Словени међусобно признавали. Краљевина Србија је (једина) признавала ДСХС, а ДСХС је признавала Војводину и ЦГ као делове Краљ. Србије.
Dragomir Olujić Oluja
(4. put) G-dine Dragane P., ne mudrujte, pokažite makar jedan dokument, makar i naknadno urađen da je Kraljevina Srbija na bilo koji način i u bilo kom formatu makar raspravljala o Banatu, Baranji, CG... i odlukama „narodnih skupština“ ili ih na bilo koji način uzimala u obzir!... (Jedna "zanimljivost": Jedinice KS u CG su delovale pod službenim imenom Jadranska okupaciona divizija, a njen komandant joj se obraćao sa: "Mojim okupacionim trupama...")
Драган П.
Још мало података за друга Олују. 2) Тај мировни уговор о разграничењу Мађарске и СХС је потписан 4.6.1920. Од капитулације АУ новембра 1918. па до тада, Бачка, Банат и Барања нису били део ниједне међународно признате државе, па ни СХС. То не мења чињеницу да су се налазиле најпре под Србијом, а од 01.12.1918. под Краљевином СХС. 4) Комунисти су успоставили аутономију Војводине и КиМ и тиме посејали семе сепаратизма, који у Војводини никад није озбиљно заживео. Није то никаква "обнова" Србије.
Dragomir Olujić Oluja
Dajte, Dragane P., ne filozofirajte – pokažite bar jedan dokument (Skupštine, Vlade, kralja, bilo koje institucije, partije...), makar i naknadni da su Bačka, Banat i Baranja (1918-1919) bili u Kraljevini Srbiji! Za obnovu Srbije i Vojvodine 1945. imate, to vrlo dobro znate, sve potrebne odluke, dokumente, akte... I, man'te se kafansko-slavskog mantrfanja o „semenu separatizma“!
Trifun
N.skupstine,koje 1918. proglasavaju prisajedinjenje K.Srbiji,su skupstine Srba i ostalih..Za Srbe je prisajedinjenje K.Srbiji/ K.Jugoslaviji realizacija vekovnog sna o ujedinjenju Srba,a Jugoslaviju smatraju trajnom..Slovenci i Hrvati Jugoslaviju smatraju prelaznim resenjem ka stvaranja nezavisnih Slovenije i Hrvatske..Slovenac Korošec,povodom ujedinjenja,"Uzjahali smo dobrog konja,a vratićemo im ragu".Ta 2 koncepta "jugoslovenstva" su u sukobu,za vreme obe Jugoslavije.Pobedio je slov.hrvatski..
Dragomir Olujić Oluja
(7. put) G-dine Trifune, Vi opet filozofitrate, pričate sami sa sobom... ČINJENICE su, uz već navedene: bilo je mnogo Srba koji su bili protiv stvaranja Jugoslavije, mnogo Srba koji su bili protiv kraljevine, za drugčiju Jugoslaviju, bilo je čak i onih protiv prisajedinjenja Srbiji, a bilo je i različitih stavova prema Jugoslaviji u Slovenaca, Hrvata, Bosanaca, Makedonaca... (nijedan narod ni u čemu nije jedinstven entitet) – u političkim borbama i igrama interesa dobijali smo što smo imali!...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.