Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Београђанин” Јовијан владао Римским царством

На власт је овај војник дошао сасвим случајно и на трону провео само 236 дана. – Упркос краткој владавини, коју је пресекла изненадна смрт, успео је да заустави обнову паганства и Римску империју поново врати на пут хришћанства
Јовијанов лик са новчића

Римским царством владало је 17 императора пореклом са наших простора, а један од њих рођен је у Сингидунуму, данашњем Београду. Име му је Јовијан, а на трон је дошао у једном од најнемирнијих периода позне антике и то под необичним околностима. Његово постављање на чело империје било је право чудо. А пошто на власт није дошао по устаљеним правилима, на њој се није ни задржао дуго. Умро је врло брзо под неразјашњеним околностима, али је за то време ипак успео да Римску империју врати на пут са кога је скренула – на пут хришћанства.

– Када велике империје западну у кризу, наступе тешка времена. А један од најтежих и најнемирнијих периода људске цивилизације представља управо позна антика. Епоха препуна побуна, ратова и нових расподела моћи у царству. Док су варварска племена притискала границе империје, римски скоројевићи су, стекавши богатство на брзину, осталима наметали свој начин понашања. Исцрпљени грађанским ратовима и кризама, римски грађани престали су да верују у сопствену државу. Стара империја била је на издисају, а ново доба обележено је честим идеолошким променама, потрагом за идентитетом и новим религијама. Баш у тим тешким и турбулентним временима, на само чело велике Римске империје ступа један рођени „Београђанин” – прича Раде Милић, из Центра за урбани развој.

Јовијан се родио око 330. године док је његов отац Варонијан служио у царској гарди. Ступио је у војску 361. године са чином трибуна дворске гарде доместика, а Јовијаново име се први пут помиње после смрти цара Констанција Другог када је oн његове земне остатке испратио од провинције Киликије до престоног Константинопоља.

– После Констанција на власт у Римској империји дошао је Јулијан, познат под надимком Апостата (Отпадник). Он је у току своје владавине покушао да окрене точак историје и да заустави процес који је покренуо његов стриц Константин Велики. Јулијан је желео да врати стару римску паганску веру и потисне хришћанство. Јовијан је био хришћанин и као такав у служби паганског цара био је у немилости. И његов таст генерал Луцилијан, чијом кћерком Харитоном се оженио Јовијан, супротставио се Јулијану. Због тога је Луцилијан морао да напусти војну службу и пензију проведе у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици – каже Милић.

А изгледа да су врела балканска крв и инат и тада владали на овим просторима. Остало је записано у једном апокрифу да је Јовијан, као хришћанин, одбио да принесе паганску жртву и по цену избацивања из службе. Због непослушности новим властима искључен је из војне службе, али је касније реактивиран.

Император Јулијан повео је и рат против главне источне претње, великог персијског царства династије Сасанида. Овај рат га је коштао главе јер је у току операције у бици и сам цар упао у персијску заседу и погинуо. Тако се династија Константина Великог угасила, а римски престо остао упражњен.

Јонин саркофаг, један од најранијих хришћанских споменика у Београду

– Да би се избегла потпуна катастрофа, војска је одмах, још на бојном пољу, кренула да бира новог императора. Прво је за цара предложен преторијански префект, стари паганин, Салутије Секундус. Он је, међутим, одбио да преузме власт због своје старости и пољуљаног здравља. Тада потпуно случајно на сцену ступа Јовијан.

Док је расправа око избора још трајала, група војника се наметнула покличем „Јовијан, август”. Поклич се брзо проширио војском и сви су га прихватили. Истина, грешком. Многи су мислили, због сличности имена, да се виче „Јулијан, август” и да се стари цар опоравио. Тако су Јовијана рођеног на простору Сингидунума, данашњег Београда, у општем метежу у току вихора рата прогласили за новог императора и оденули га у царски пурпур – објашњава Миодраг Симовић, антрополог из Центра за урбани развој.

У сведочанствима стоји да је био изузетно висок, због чега су му једва нашли одговарајући плашт. Имао је и достојанствено држање, али у неким изворима стоји да је и био прави хедониста и човек овог поднебља – уживао је у храни, пићу и женама. 

Нагли успон балканског ратника, очврслог у немаштини и искаљеног у војсци, збуњивао је и хроничаре тог доба. Изгледа романтично, али нови владар је одмах запао у незавидан положај. Морао је да склопи понижавајући мир са Персијом и да непријатељу препусти већи део провинције Месопотамије да би извукао војску из непријатељског обруча. Једини пут за повлачење трупа био је пустињски предео преко Горње Месопотамије до Нисибиса, најистуренијег града на истоку. Марш кроз пустињу био је напоран и исцрпљујућ. Али изгладнела и жеђи изморена војска се успешно евакуисала. Овај марш био је озбиљан подухват који је будући цариградски архиепископ Григорије Назијански опевао поредећи га са Походом десет хиљада, великим подухватом грчких најамника са краја петог и почетка четвртог века пре нове ере.

– Јовијана су чекали нови изазови. Морао је да обезбеди своје признање и реши затегнута верска питања у држави. Одмах по доласку на безбедну територију послао је посланство свом тасту у Сирмијум са молбом да окупи људе од највећег поверења и да са њима оде у Медиоланум (Милано) и тамо се стационира како би предупредио евентуалне опоненте. Међутим, план је пропао. Избила је побуна. Народ и војска у Сирмијуму нису били задовољни сменом на престолу. Покушали су да убију посланике. Када је Јовијан чуо за немире, пожурио из Антиохије да би учврстио власт. Стигао је у Анкиру (данас Анкара, Турска) и свечано преузео конзулат. За конзула хтео је да постави остарелог оца Варонијана који је, међутим, убрзо преминуо. Зато је у немоћи на тај положај уздигао истоименог сина који још није имао ни пуних годину дана. Успео да повуче све Јулијанове законе против хришћана – каже Симовић.

Скончао је у граду Дадастану. Нађен је мртав у свом кревету 18. фебруара 364. године. Наводно, угушио се од дима из пећи која је била унета у свеже окречену собу, што је довело до отровних испарења.

– Јовијан из Сингидунума владао је свега 236 дана. Оно по чему ће га историја памтити јесте чињеница да је успео да заустави паганску ренесансу коју је спроводио Јулијан и да Римску империју поново врати на пут хришћанства. Многим суграђанима није позната чињеница је њихов град изнедрио једног императора Римског царства. Због тога је наш Центар за урбани развој покренуо иницијативу да се цару Јовијану подигне достојно спомен-обележје које ће Београђанима и гостима града испричати причу о његовом животу у бурним временима – истакао је Милић.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драги наш Јовиан
Довољно је у опису лика императора Јовијана препознати до детаља исти карактер и менталитет као и данашњих Срба и становника Београда! Непогрешиво! Као и сличност самог имена Jovian - Јован! Изузетна личност, спасио Хришћанство! Треба да будемо поносни и само поносни! Хвала за подсећање!
SLOBODAN MIKAVICA
Da gospodine Yugocinik, nije receno da je iz Srpskih prostore nego ovdasnjih, sto se ne moze pogovoriti, sto su Srbi dosli na te prostore to je realnost. Dakle, sa pravom se moze reci da je jovijan sa ovih prostora. Ukratko radi se o geografskom pojmu.
Aleksandar Milenkovic
Svaka cast prostorima koji izdrze 17 srpskih imperatora. Ave!
Веслач
Добра тема да се аутошовинисти дигну главу. Јовиан ЈЕСТЕ био Србин, баш као што је био и Константин и његова династија. Однедавно то чак и Википедија пише где наводи који императори су били Илири и Трачани, тј. Срби. Српски императори су углавном дошли директно из војске нпр Диоклецијан, илирске легије су биле челична песница римске империје. Неки су ипак опседнути фиктивним 'Римљанима'. Ко су они, становници града Рима?
Апокрифа
...'записано у једном апокрифу'... Апокрифа значи скривена (дословно) а употребљава се као непоуздано, лажно, непризнато и тд. Углавном су додаци Светог Писма.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.