Бизнисмен који је разумео сточара

Зрењанин – Драган Мијатов држи фарму музних крава поред једне од зрењанинских индустријских зона и попут последњег Мохиканца опстаје у налету глобализације. Он је специфичан и по томе што са индустријом није у сукобу већ доказује да сточарство с њом није у конфликту и да могу једна поред друге, па и да сарађују.

Стотинак грла стоке Драган свакодневно изгони на пашњак који се налази одмах поред великих фабричких хала у којима ради преко пет хиљада запослених у компанији „Дрекслмајер”. Немачки произвођач електронских каблова је изнајмио хале од свог сународника бизнисмена Рудолфа Валтера . Овај се први уселио у прву зрењанинску радну зону и изградио хале и њих је, по већ познатим принципима који важе у тржишној привреди, изнајмио другој компанији. Валтер се грађењем хала бави и у другим крајевима света и онда их изнајмљује инвеститорима. Ту инвеститори виде предност јер се, ако посао не иде по плану, лако повуку па им је тако мањи ризик. До сада су на простору који је закупио господин Валтер изграђене три хале укупне површине близу 40 хиљада квадратних метара у којима има места за погоне у којима може да ради готово 10 хиљада радника. На парцели коју је купио времешни већ је загазио у десету деценију живота, бизнисмен има још места па је тај простор под закуп уступио сточару Мијатову. Сточар тврди да је Валтер добронамеран, а у свету је познат по хуманитарном ангажману и изградњи дечјих села на више континената. Он сада живи у Суботици где се скрасио након путовања по свету.

Драган Мијатов има кућу у Зрењанину, а да на свом салашу који је засновао пре него што је у овом делу периферије града изграђен индустријски парк, подигне фарму морао је силом прилика. У време власничке транзиције и он и супруга су остали без посла. Пропала је „њезина” фирма „Југоремедија”, а исту судбину доживело је и трговачко предузеће „Цеба” у коме је радио он, па су почели да гаје стоку. Захваљујући свом стаду они дневно испоруче 800 литара млека. Син студира на Пољопривредном факултету па у сточарству уочава перспективу.

Сточар кубури са земљиштем на коме производи сточну храну. На лицитацијама државне земље лоше пролази. На прошлој су му нудили 54 хектара њива, али на 27 места. Није могао да прихвати комплетну понуду јер би морао силно време да троши путујући од њиве до њиве. Узео је у аренду десет хектара и то код Чуруга који је далеко 30 километара.

Зато сточар цени што му је бизнисмен Валтер изашао у сусрет и изнајмио му скоро 50 хектара близу фарме. Ту краве пасу у сенци фабричких хала, а Драган им довози и биљне остатке којима се хране кад изађу „у шетњу”. У највећем делу парцеле поред фабрике посејао је детелину.