субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.12.2020. у 09:05 Биљана Радомировић

Ранко Ђиновић, писац истине и бола Косова и Метохије

Писцу родом из Метохије, који пише најнежније љубавне стихове, Петар Хандке је посветио трећину књиге „Кукавице од Велике Хоче”
Петер Хандке и Ранко Ђиновић (Фото приватна архива)

КОСОВСКА МИТРОВИЦА ‒ Најновијом „збирком јецаја”, како је назвао своју последњу збирку песама „Тамо где се љубав рађа”, Ранко Ђиновић, песник, поета, а понајпре родољуб, поново је дао лирску експлозију емоције и звука са Косова и Метохије.

Изгнаник с Космета, који је јуна 1999. године са породицом једва извукао живу главу из Ђаковице, у 23 песме је успео да уз помоћ глумца Раше Буквића и гитаристе Уроша Дојчиновића, поново отвори „живе ране” Срба који су за собом оставили прве љубави, плаховити Дрим, Бистрицу...

Тешко је писати о Ђиновићу, који је објавио много књига о родољубивој, религиозној и љубавној поезији, економисти из Метохије, рођеном у великој фамилији Ђиновића у селу Ратковцу, у кући у којој је недавно порушене зидове љубио.

Били су једина српска кућа у окружењу 16 албанских села. Одрастао је у Ђаковици, у коју сад повремено оде. Десет година је водио акцију „Културом против терора”, од 2000. до 2010. године.

‒ Обилазили смо светиње Ораховца, Велике Хоче, Високих Дечана, Архангела, Девича. Како је забележио мој пријатељ, фоторепортер, у Метохију је доведено 11 хиљада људи из света културе. Из Србије и иностранства. Стално је долазио нобеловац Петер Хандке. Хандкеа сам још 1995. године упознао у Приштини, тек деценију касније сам довео на Косово и Метохију ‒ говори за „Политику” Ранко Ђиновић, расељеник са пребивалиштем у Београду, а срцем у Метохији.

Прича како је Хандкеа одвео у Ретимље, у село где је убијено 14 Костића, у Оптерушу где су страдали Божићи.

‒ Мирно, а с тугом у очима је Хандке посматрао лелек и плач српских мајки, очева, браће... ту на преораном српском гробљу које су Албанци заливадили. Насумице смо палили свеће, по сећању тражили гробове. Ћутећи, Хандке је запалио свећу, а онда смо наставиули пут порушених кућа Костића, с тешком тугом остављајући за собом спаљене и порушене домове обрасле у врзине. Стигли смо до Зочишта, манастира у рушевинама, где је Хандке у само једној реченици исказао сву бол Метохијаца: „Ово што сам видео је универзум бола. Ја, као треће лице, могу само да ћутим” ‒ казује Ђиновић, којем је аустријски нобеловац, сада „персона нон грата” одлуком приштинских привремених власти, трећину књиге „Кукавице од Велике Хоче” посветио њему.

Дружење су наставили и касније је Хандке провео неколико дана у Великој Хочи, селу где је сваки камен српски Хиландар, српски Јерусалим.

‒ У есеју „Кукавице од Велике Хоче”, у једноставним и без велике патетике реченицама, описао је живот Срба под жицама. Посебан утисак на њега су оставиле птице кукавице, које су, како се прича, побегле из остатака света и нашле смирај у Великој Хочи. Нисам могао да верујем да је трећина књиге посвећена мени. Јесмо причали о мени, мојој породици, мојој Ђаковици, Метохији... он је све то мирно слушао, а онда графитном оловком, како иначе и пише, све преточио у речи ‒ казује Ранко, који је наставио пријатељство са нобеловцем, који му „непрестано говори да му пише писма, а не да разговарају телефоном”.

‒ Кад год дође у Београд, неколико сати одвоји за мене. Увек тражи да не буде медија, да неприметан буден ‒ говори Ђиновић.

Подсећа Ђиновић да је Хандке међународну новчану награду од 50 хиљада евра поклонио Србима Ораховачке Жупе. Србима који живе у гету Ораховца, Велике Хоче, монасима Зочишта... свугде где иједне српске душа у Жупи Ораховачкој има.

Прошао је Ранко, поета превођен на више светских језика, члан Удружења књижевнника Србије, Књижевног друштва Косова и Метохије, Удружења писаца Републике Српске, добитник више престижних српских награда, као и највећег епископског признања ЕРП ‒ Повељу за оданост вери и православљу, сву голготу косметског ратишта. Био је учесник 72. елитне јединице „Соколови”.

Родољуб, поета који пише стихове пуне нежности, којем срце живи у родној Метохији, кућни је пријатељ са Матијом Бећковићем. Написао му је шест рецензија за књиге које је објавио уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, Владе Републике Србије и НИП „Панорама” ‒ Јединство из Приштине.

Писац бола и страдања слику о Косову и Метохији кроз реч и слику шаље у свет, а његови „Метох у пламену”, „Молебан”, „Признај да си невин, „Крстопоље”,  „Дечански бруј”... документарци „Универзум бола” и „Метојх и ја” , како каже, осим породице и пријатеља, још једино га чине срећним у Београду.

Коментари4
cb7d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стева П. Нећаков
Све ово смо до сада чули и видели и од тога нема никакве користи ако влада у Београду не заузме чвршћи став по питању КиМ. Реална ситуација на КиМ је да постоји "америч. окупациона база" и да присуство те базе почиње од НАТО агресије на Србију. Проглашењем неутралности, та база више нема значај за САД јер простор КиМ више не може бити употребљен против САД. Дакле, треба питати владу САД отворено да ли признаје нашу неутралност или жели да се ми сврстамо уз ОДКБ. И то је коначни помак напред!
Svetovic Uspe
Svet mora da cuje o svim tim nedelima, zlocinima, proterivanjima, oskrnavljenjima srpskih grobova, paljenjima srpskih domova i crkava od strane Siptara, i pod okriljem stranih sila, i na ovakav nacin ce uspeti, kad-tad. Svaka cast rodoljubu Djinovicu!!!
voja bankar
Velikog Petera Handkea doživljavam isto kao i g. Arčibalda Rajsa koji su iskreni i veliki prijatelji Srba, koji suosećaju sa našim bolom.
Драгана
Диван човек, даровити писац, Ранко Ђиновић.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља