субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.12.2020. у 18:15 Бранко Пејовић

Театар слободе и отворености

Ужичко позориште обележава две важне годишњице: 75 година од оснивања и 25 година Југословенског позоришног фестивала
Зграда ужичког позоришта (Фото: С. Јовичић)

Ужице – Нека добра позоришта и фестивали, код нас и у свету, опстају јер иза њих стоји држава. Нека постоје зато што их помаже какав приватни мецена који воли театар. Има, међутим, позоришта и фестивала који свој живот дугују некој врсти љубавног пријатељства које струји између локалног становништва и позоришта. Такав пример свакако представља Народно позориште из Ужица, чије је трајање од почетка прожето блискошћу са својом вољеном публиком.

То за наш лист издваја уметнички директор ужичког позоришта Немања Ранковић у години две значајне годишњице ове водеће културне установе у југозападној Србији: 75 година од оснивања Народног позориште „Ужице”, чије „чедо” Југословенски позоришни фестивал „Без превода” траје 25 година.

Уствари, почетак позоришног живота у Ужицу датира од 1856, када је заживело Театрално друштво при тадашњем Читалишту, а прва позоришна представа („Бој на Чачку 1815”), овде је изведена 1862. године. Следи дужа пауза, све до рада позоришне трупе Гимназије уочи Великог рата. Касније је, по завршетку Другог светског рата, 1945. основано Народно позориште „Ужице” (по одлуци Министарства просвете). Прва премијера те године била је Нушићева „Госпођа министарка” у режији Обрада Недовића.

Немања Ранковић (Фото: лична архива)

Мењао је тада ужички театар своје просторе, почео у Соколском дому, наставио у Филкином биоскопу. Садашња позоришна зграда, отворена 1967. Представљала је заједно с тргом нови урбани идентитет града.

– Од 1945. до данас ужичко позориште је извело 548 премијера. Стигло је до бројних фестивалских награда, до наступа у новије време на Битефу, Стеријином позорју, Венецијанском бијеналу. Многи глумци су на овој сцени оставили трага, међу њима некад и Душан Станојевић, Фреди Фазлофски, Ана Крижанец, Даница Крљар, Јован Јојић, Томислав Јањић, Јездимир Томић, Љиљана Љубичић, Дара Чаленић, Милан Штрљић, Стојанка Пејић, Зоран Караић, Тома Трифуновић, Ана Милосављевић, Мира Бањац, Милија Вуковић, Лидија Булајић, Душко Крижанец, Јелена Жигон, Мира Вукојчић, Стево Жигон, Реихан Демирџић, Јелена Обрадов, Александар Сибиновић, Слободан Љубичић и други – набраја Ранковић, помињући и заслужне управнике: издваја Јована Булајића који је на известан начин трасирао пут овог театра, а ту су и неизоставни Александар Лале Милосављевић, затим Бранко Поповић, као и садашњи Зоран Стаматовић.

– Концепт овог позоришта слободе и отворености, још од Јована Булајића па и данас, заснива се на драматуршко- редитељским поетикама, у којем су глумци учесници колективног чина, а не центар. Где на плану форме и значења доминира драматуршко-редитељска поетика – открива Ранковић.

Југословенски позоришни фестивал заживео је пре четврт века, по идеји тадашњег директора ужичког позоришта Бранка Поповића, на иницијативу Министарства културе Србије и града Ужица, с циљем да окупи најбоља позоришна остварења са простора тадашње Југославије (Црна Гора и Србија). – Поповић се повукао након покретања фестивала, препустивши га новом директору Зорану Стаматовићу, чијим менаџерским способностима треба да захвалимо што је фестивал растао и опстао до данас – каже Ранковић, који је касније, кад се распадала државна заједница Србије и Црне Горе, по одлуци фестивалског савета преузео уметничко обликовање фестивала.

Отворило се питање шта даље с овом позоришном смотром, а Ранковић носи заслуге за промену њеног концепта и искораке у стваралачком смислу. Била је његова иницијатива да Ужичани добију прилику да гледају представе из држава региона, што је прихваћено и сасвим успело. Тако на ову сцену стижу театролошки најрелевантнија позоришна остварења са ових простора. У комадима играним на језику „истом или сличном”, без титла, с фестивалским поднасловом „Без превода”. Постала је ужичка позоришна смотра респектабилна и цењена у државама региона.

– Наш фестивал жели да исприча причу о човеку и његовој судбини која нас може поучити. Не желимо да пристанемо на еру чисте механичке моћи, не пристајемо на власнике и поседнике. Не одустајемо од идеала, као што је особа способна критички да мисли жељна да сазна себе и своје место у свету. Не пристајемо на прозрачног човека без односа и лика. Као што не пристајемо на позориште без глумаца, које је главне протагонисте заменило хором или се труди да појединца утопи у масу – истиче Немања Ранковић.

У години, две важне ужичке годишњице, епидемиолошки неповољној, фестивал је због ковида 19 одложен за почетак 2021. Планови да се годишњице обележе радно, с великим насловима и редитељима нису могли бити остварени, па је у овим условима нагласак стављен на мање форме. Остаје нам, закључује уметнички директор, да се са сетом присећамо прошлих времена кад је овај театар исписивао своје најсветлије странице. Некад је у њему око 100 људи било запослено, од чега 30 глумаца. А данас у свим секторима ужичко позориште има 44 запослена, од којих свега 16 у уметничком сектору

Коментари0
1e3ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља