Алан Форд у цвећарници југословенског детињства

До 31. јануара наредне године, зборно место обожавалаца култног стрипа о догодовштинама групе ТНТ биће Музеј Југославије. Овај простор угостио је изложбу „Алан Форд трчи почасни круг”. Поставку чине 152 оригиналне цртачке табле из првих 75 бројева серијала које потписују сценариста Лучано Секи (Макс Бункер) и цртач Роберто Равиола (Магнус), као и три насловна цртежа Паола Пифарерија. Такође, приказана су и ретка издања стрипа из колекције Марјана Матића и Мариа Рељановића.

Изложба је у српску престоницу допутовала из Љубљане, где је прошле године уприлчена поводом пола века од изласка првог броја „Алана Форда” у Италији. Аутор је Рок Главан, а стручни сарадници су др Андреј Смрекар, Само Пуребер и Лазар Џамић, аутор студије „Цвјећарница у Кући цвећа”, посвећене феномену успеха овог стрипа у Југославији. Иначе, поставка је стигла у Београд управо захваљујући Џамићевом залагању.

Дизајн оригиналне поставке урадио је Ранко Новак, док су за адаптацију изложбе у Београду били задужени Марица Буцек и Дејан Тодоровић.

Како је истакао аутор Рок Главан, изложба „Алан Форд трчи почасни круг” није могла да добије прикладније место од Музеја Југославије, будући да је овај стрип серијал у СФРЈ био далеко омиљенији него у родној Италији. Да популарност јунака из њујоршке цвећаре није нестала с распадом државе од Триглава до Ђевђелије, потврђено је током трајања изложбе у Народној галерији у Љубљани. Овај по многима највећи прошлогодишњи културни догађај у главном граду Словеније, посетило је за пет месеци око 10.000 „фордољубаца”, а неки од њих су дошли и из других република некадашње Југославије.

Београдска поставка је још привлачнија од оригиналне љубљанске, будући да је проширена раритетним издањима из збирке пасионираних српских колекционара Марјана Матића и Мариа Рељановића.

Откачени ТНТ агенти

За оне којима је чудесни аланфордовски свет још непознаница, неколико основних напомена. Стрип серијал прати догодовштине младића који у потрази за послом сплетом околности постаје припадник групе тајних агената под именом ТНТ. Њу предводи тајновити старац у инвалидским колицима који се представља као Број Један, а база им је убога цвећарница на њујоршкој Петој авенији.

Осим Алана Форда, у групи ТНТ је читава галерија откачених ликова – прзница Боб Рок, лопов са стилом Сир Оливер, хипохондрични Јеремија, летаргични Шеф и немачки војни ветеран и проналазач Грунф. „Придружени чланови” екипе Броја Један су пас Носоња и папагај Клодовик. Урнебесно смешне авантуре су пародија на заплете карактеристичне за суперхероје шпијунских романа и филмова, попут оних о Џемс Бонду.

А све то је зачињено друштвеном и политичком сатиром, која је масовно и са одушевљењем примљена у читавој Југославији још од првог броја који је загребачки „Вјесник” објавио 1972. године. Успеху какав „Алан Форд” није постигао ни у једној другој земљи, допринео је новинар, писац и комедиограф Ненад Брикси (1924-1984). Његови преводи, тачније адаптације оригиналних реплика, постале су део овдашње популарне културе и кодови споразумевања генерација које су одрастале уз овај стрип. (Д. П.)