Петак, 15.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ОДБРАНА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ ОД КОВИДА 19

Није време за развој већ за смањење губитака

(Фото Танјуг/Тара Радовановић)

Држава ће и у наредној години наставити да помаже привреду и то је јасно из укупног износа субвенција од 120 милијарди динара које даје за пољопривреду, железницу, туризам, путеве... Наставиће и да даје субвенције за подстицање запошљавања, као и за заједничке инвестиције са страним улагачима. Неизвесно је, међутим, на коју и колику ће помоћ запослени и привреда моћи да рачунају уколико последице пандемије потрају. Економисту уверавају да држава има разне могућности.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се ванредна помоћ привреди због короне у буџету за наредну годину не види, јер он није тако детаљан. Држава има на располагању много начина да помогне привреди, на пример из буџетске резерве или од пара намењених за субвенције привреди. Увек постоји могућност ребаланса као што је то био случај ове године. Други минималац у износу од 60 одсто је прво исплаћен, па тек онда озакоњен ребалансом државне касе.

„Ако држава планира да сектору угоститељства да неки нови једномесечни минималац, то нису велика средства и велико оптерећење за њу. Када је давала минималну зараду за милион запослених то ју је на месечном нивоу коштало 31,32 милијарде динара. Ако би дала ту помоћ, за сто хиљада запослених коштало би је не више од 3,5 милијарди динара. Непознато је ко би био обухваћен, колико запослених у хотелијерству, угоститељству”, каже наш саговорник.

Арсић каже да се сада, када привреда тражи нову подршку, види да је приликом доделе ранијих пакета помоћи била потребна већа селективност, јер би се уштедео новац за оне који су најугроженији и којима је помоћ потребнија. Мисли и на предузећа и на грађане. Због неселективности за кратко време је потрошено много новца. Подсећа да има делатности које уопште нису имале пад већ чак имају и раст у односу на исти период прошле године.

Прехрамбена, фармацеутска индустрија, хемијска индустрија. Само неки њихови делови који производе луксузне производе имали су пад. Друге земље су давале помоћ према паду прихода у претходној години слично као што се код нас давала помоћ за градске хотеле, али не и за туристичке центре у унутрашњости. Опција је и да се помоћ даје не само угоститељству већ и по предузећима која су највише угрожена.

Он сматра да је баш због тога што привреда очекује нову помоћ требало сачекати са повећањем плата у јавном сектору и то одгодити за средину 2021. године. Јер треба у буџету оставити средства за интервенције. Неизвесно је колики ће бити трошкови здравства, колико ће коштати вакцинација, трошкови превоза вакцине на изузетно ниским температурама…

Сем тога евентуално ново закључавање неће бити линеарно као оно прво, јер ће многе делатности наставити да раде – превоз, радње које не продају прехрамбену робу, они код којих је задржавање у унутрашњем простору мало.

Божо Драшковић, раније сарадник Института економских наука, каже да ће помоћ привреди зависити од расположивих средстава у буџету и могућности државе да се додатно задужи на тржишту, а све то није бесконачно.

„Помоћ погођеним секторима је неопходна и то су радиле и друге земље. Али треба направити селекцију. Фармацеутска индустрија сада нажалост има већу производњу и додатне приходе због веће производње лекова и санитетског материјала. Електропривреда ради, њихови потрошачи плаћају рачуне. Телекомуникације такође раде. Сектор угоститељства, хотелијерства је угрожен, мале занатске радње такође”, каже овај економиста.

Праведност, каже, не постоји, али се ипак и о томе мора водити рачуна да се помоћ да онима којима је најнеопходнија. Самим тим ће и буџет уштедети. На разне начине држава може да види ко има пад прихода, између осталог и преко Пореске управе.

„Сматрам да је већ примењени модел давања минималне зараде о трошку државе добар. Он иде запосленима и улази у економију јер они купују, плаћају рачуне. Држава је као и сваке године предвидела део за субвенције и стратешки развој, али сада није време за развој већ за одржање и смањење губитака”, сматра Драшковић.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
Много ме нервира што су многи превише себични и лични, опа брину само због вируса короне, а нимало не брину због још убиственијег вируса од короне -- антићириличког вируса у Србији који траје и убија ћирилицу много дуже од короне. А борба против антићириличког вируса је много лакша: треба само доследни применити Члан 10. Устава Србије, а код нас се то не чини већ 14 година.
Mira
Dragoljube, vi komentarisete na pogresnom mestu. Ovo je clanak o privredi s ne o zvanicnom pismu u Srbiji. Ili o zvanicnim pismima (zaboravili ste latinicu).
Iz Britanije
Opet o ćirilici bez pomena srpskog jezika? Treba više da "živcira" nego "nervira" jer uzalud ćirilica ako se ne govori srpski, ne upotrebljavaju gde god je moguće srpske reči koje se očigledno sve manje koriste u današnjem nazovi "srpskom" jeziku. (Žalim, uređaj na kome ovo pišem nema mogućnost ćirilice)
Vagar
Zbog neslektivnosti smo nepotrebno potrošili-"bacili u bunar" oko 1,5 mlrdi €.Pomoć prehrambenoj industriji,Apotekarima,Trgovinama-marketima,poljoprivredi i sl.od skoro 5 mesečnih plata nije ni jedan dinar otišla radnicima ,već u dżepove bogatih vlasnika-poslodavaca.Naravno,tu je i onih 100 € za bar 2,5 miliona onih koji nisu ugroženi.Govorili su to svi iz ekonomske struke,ali nije to došlo da ušiju ovih iz vlasti.Ista tvrdoglava praksa se nastavlja-5.000 za sve penzionere i one sa preko 50.000.
Petar
Treba zaposliti sto vise kancelarijskog planktona, koja privreda, koja poljoprivreda, IT... Poznajem gomilu birokrata, svi sve znaju i svi su najpametniji.
Zacudjeni
Drzava hoce jos da pomogne a nije pomogla ni sa onim sto je obecala. Mnoge firme nisu dobile pune iznose na svoje Covid racune. Vec oko 50-60% odsto sredstava. Te iste racune je drzava zatvorila pre nego sto je isplatila ostatak pomoci kojom se tako hvali okolo.
Чињенице
Само они који стварају нову вредност материјално могу да помогну другима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.