Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За зграду Београдске филхармоније – 120 милиона евра

У току је међународни конкурс за избор најбољег идејног решења за ново здање у Блоку 13 на темељима никад саграђеног музеја револуције које би требало да буде подигнуто и опремљено 2026. године
Победничко решење са последњег урбанистичко-архитектонског конкурса за Блок 13

Блок 13. Несуђени музеј револуције. Концерт. Иван Тасовац. Ако су вас ови појмови асоцирали на Београдску филхармонију, нисте оманули. Она би из скученог простора на Студентском тргу требало да буде пресељена 2026. у ново здање између Палате Србија и пословног комплекса „Ушће”.

До тада треба савладати најважније степенице за градњу нове куће музике, а овај пројекат рекло би се никад није био ближи реализацији. Јер, новац, најбитнија ставка сваког градитељског захвата, више није проблем. Њега, кажу, има и за међународни конкурс и за извођење будуће зграде филхармоније. Обезбедила га је Влада Србије, уверава Београдска филхармонија у писаним одговорима „Политици”.

– На основу процене трошкова коју је дала студија компаније „Аруп”, Влада Србије је у буџету за 2020. определила 120 милиона евра које ће обезбедити из зајма Развојне банке Савета Европе. Ова сума је предвиђена за трошкове изградње и опремања објекта – наводи Београдска филхармонија. 

Међународни конкурс најављен још за 2018. расписан је пре месец дана. Његова прва фаза, позив за претквалификацију шест до осам фирми са знањем и искуством у дизајнирању и планирању сличних пројеката, отворен је до 31. децембра и требало би да буде окончан до априла следеће године.

Потом следи друга фаза, урбанистичко-архитектонски конкурс за израду идејног решења, који по захтеву Владе спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП). Планирани рок за завршетак пројектовања са техничком контролом је крај 2022. или почетак 2023. после чега следи изградња за коју је са опремањем потребно око три године, уверавају у Београдској филхармонији.

– Сви учесници који одговоре на захтеве друге фазе конкурса добијају награду од по 20.000 долара, док ће победнику припасти уговор за израду комплетне техничке документације. О процени пристиглих решења и избору победника одлучиваће међународни жири, у току је избор његових чланова. Жири ће бити састављен од професионалаца и архитеката иностраног и локалног реномеа. Конкурс финансира Влада Србије – истичу у Београдској филхармонији.

Део посла у вези са акустиком није део јавног такмичења, али акустика „неће бити предмет посебног буџета”. Поверена је специјализованој британској инжењерској компанији „Аруп” која је у седам деценија дугом постојању спровела више од 250 пројеката из домена акустичког дизајна и више од 30 пројеката дизајна концертних и позоришних дворана. Нека од њих су светски позната попут куће Опере у Сиднеју и Националног форума музике у Вроцлаву.

„Аруп” је 2017. ангажовао УНДП на захтев тадашње владе.

– Осим дела у вези са акустиком и унутрашњим језгром дворане, уговор са „Арупом” обухвата израду различитих студија: почетна визија и мисија, технички концепт, опис објекта, процену цене инвестиције, програмски део конкурсног задатка, као и контролу техничке документације у делу који се односи за акустику и сценографију дворане – прецизирају у Београдској филхармонији и додају да ће „Аруп” бити укључен у све фазе пројектовања као саветодавно и контролно тело заједно са УНДП-ом.

Одговара им и локација, новобеоградски Блок 13, темељи никад подигнутог музеја револуције, односно место где филхармонија приређује концерте на отвореном. Позиција за објекат ове намене резервисана је у планским документима пре неколико година.

Потом је уследио анкетни урбанистичко-архитектонски конкурс пре четири године на коме су победиле архитекте Драган Марчетић и Милан Максимовић. Њихово идејно решење које је обухватило 47,2 хектара између „Ју бизнис центра” и пословне зграде „Ушће” послужило је као основ за израду плана детаљне регулације. Он је усвојен 2018. године, а тада као и пре тога градски званичници су најавили још један конкурс, али само за здање будуће куће музике.

Она ће имати 25.000 квадратних метара, концертну дворану са 1.600 места за седење, малу салу од 400 места, студио за снимање и извођење у који ће моћи да стане максимално 100 људи. У објекту ће бити и гардероба за музичаре и уметнике који наступају, просторије за припреме, радионице и учионице... Будуће здање треба да окружује велики јавни простор са бином где би могли да се организују концерти на отвореном и за 20.000 посетилаца.

Нови објекат не сме висински да угрози Палату Србија која има 31 метар нити да је својим положајем заклони, били су изричити урбанисти. Мишљења су и да сва вредна вишегодишња стабла и групације зеленила који су здрави треба сачувати.

Планом није дозвољено ограђивање будућег комплекса који ће заузети 16 хектара нити било којег појединачног објекта у Блоку 13, а посебну пажњу у обликовању тог јавног простора треба посветити пешачким и бициклистичким стазама, модерном мобилијару, осветљењу...

Потрага за локацијом куће музике

Док коначно није одлучено где ће бити подигнута нова зграда филхармоније у оптицају је било неколико локација. Предлагано је да буде саграђена на Дунаву поред хотела „Југославија” и у градићу „Пејтон” на Чубури.

Најупорнији у потрази за „уточиштем” био је Иван Тасовац, бивши министар културе и човек који је годинама на челу Београдске филхармоније, а сви они који га добро познају кажу да он живи за ту идеју.

Да би је убрзао, пре девет година у Београд је довео Сантијага Калатраву, чувеног шпанског архитекту. Његове овдашње колеге биле су одушевљене, али јавност тада готово ништа није сазнала о детаљима Калатравине посете. Културни и пословни згодитак са евентуалним ангажовањем архитекте тог гласа тада нисмо постигли.

Чим је Тасовац добио зелено светло да је Блок 13 недвосмислено локација културног здања од националног значаја, што филхармонија и јесте, пољану у близини темеља музеја револуције зналачки је активирао – две године узастопно Београдска филхармонија приређивала је концерте на отвореном и привукла на хиљаде посетилаца. Музички спектакл на истом месту прошле и ове године одложили су киша и ковид 19.

О новом здању Београдске филхармоније не сањају само домаће архитекте и музичари, већ и славни уметници који су нам били у гостима. Један од њих је Зубин Мехта, диригент светског гласа, који годинама подржава Београдску филхармонију. Он је у више наврата скретао пажњу стручној јавности, али и највишим државницима, да је овој културној институцији преко потребан нови дом налик на светске.

Пре пет година у разговору са тадашњим премијером Александром Вучићем добио је обећање да ће почети изградња концертне дворане и да она неће, казао је Вучић, коштати више од 50 милиона евра. Као председник Србије, Вучић је 2017. на састанку са Мехтом рекао да „нова зграда Београдске филхармоније мора бити завршена до 2020”. 


 

 

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivana N.
Ističe mandat Ivanu Zasovcu ovog meseca,na čelu Filharmonije je već celih 20god.Mislite o tome zašto ova vest baš sada.
gulaš arhitektura
Mogli su ovu zgradu napraviti u sklopu nacionalnog stadiona i time umanjiti troskove!
Тутанкамон
Зашто се уместо независне београдске концертне дворане предвиђа нова "зграда филхармоније"? Да ли је лично гради Тасовац својим новцем? Зашто је износ двоструко већи од сличних грађевина? Новоотворена велелепна председничка концертна дворана у Анкари је коштала 70 милиона евра. Ми смо вероватно далеко богатији и од Турске и од већине европских земаља.
Мегаломански пројекат 2
Процењује се да би одржавање неизграђеног објекта Центра за промоцију науке Републику годишње коштало око 1,5 милиона евра. Да ли је Република спремна да издваја толика средства за Филхармонију са много више запослених? Покушавам да замислим шта би било да толики новац данас пристигне у ову музичку кућу. А што се тиче Београдског планетаријума на Калемегдану недавно сам сазнао да су га због беспарице у новембру напустила два дугогодишња предавача, астрофизичара.
SLOBODAN MIKAVICA
Volio bih toliko da Beograd ima jednu hiper modernu gradjevinu, bilo da je to filharmonija ili nesto drugo. Koliko mi se cini ima jedan projekat od cuvene arhitektice porekolo Iracanke , Hadad , za filharmoniju. Znateli koliko je vazno imati takve gradjevine, pogledajte Bilbao, zahvaljujuci atraktivnom projekt arh, Frank Gerija , grad je postao meta turista, sto to nije bio ranije. Treba se usuditi kad se hoce nesto orginalno, inace ne bi bilo Ajfelove kule i drugih, treba ici ispred svog vremen
Bojan
Zaha Hadid je dala idejno rjesenje za rekonstrukciju Beko kompleksa gdje je sada Distrikt!Slazem se da Beogradu treba arhitektonskih umjetnickih zdanja!Nazaloat malo njih iz vrha ima njuh za to.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.