Динар на надувавање

Јачи динар улива оптимизам у данима када сви с нестрпљењем ишчекују нову владу и њене економске потезе стрепећи да се инфлација не повампири. Поготово је мелем на „рани” кредитним зависницима јер им је због ослабљеног евра мања рата и онима који купују увозну робу.

За јачање динара, баш у тајмингу политичке неизвесности, постоји више разлога. Како наводи др Млађан Ковачевић у разговору за „Политику”, предузећа су пре и непосредно после избора, куповала девизе да би обезбедила већи увоз сировина због страха од могућег раста вредности евра. А када се политичка ситуација поправила привредници су били мање заинтересовани, што се одразило на мању тражњу за девизама у последња два месеца. Такође, понуда девиза расла је и по основу дознака наших радника из иностранства који долазе на одмор у Србију.

Мере Народне банке су посебно утицале на курс. Нарочито висока референтна каматна стопа утиче на повећање тражње за динарима што у извесној мери делује на понуду и тражњу за девизама, али по оцени саговорника вероватно мање него што то НБС истиче.

– Понуда девиза се вештачки енормно повећала пре свега задуживањем у иностранству. По економској логици, девизни приход од задуживања и продаје предузећа не би смео да се третира као класичан приход од извоза робе и услуга, те не би смео ни да се појављује на девизном тржишту. Упркос томе, највећи део девизног прилива оствареног у иностранству по оба ова основа долази на девизно тржиште– каже Ковачевић.

Само прошле године Србија се у иностранству, прецизира, задужила за додатних осам милијарди долара, а по основу продаје имовине и такозваних портфолио инвестиција нето 3,1 милијарду евра.

Пред изборе се мање задуживало и због кризе на светском хипотекарном тржишту. Био је мањи приход и од продаје имовине и предузећа. Када је због тога динар почео да пада НБС је изнела око 340 милиона евра и тако смањила вредност валута на, како каже, такозваном девизном тржишту, да спречи пад вредности динара..

– С друге стране, држава вештачки смањује девизни одлив. Рецимо, стара девизна штедња се даје на кашичицу. Ако су девизне резерве тако велике било би природно да се промене законска ограничења и да се у већим износима сервисира. Држава би имала веће обавезе, али би грађани мање продавали евре из сламарица. А што је нижи курс морају више уштеђевине да продају па се злоупотребљавају њихове муке – наглашава Ковачевић. Уз то, држава је спречила одлив девиза и због тога што избегава да донесе Закон о денационализацији, а тако би имала знатне обавезе према наследницима некретнина.

За разлику од уверавања гувернера да вредност динара одређује понуда и тражња за девизама, као што се „формира цена вишњи на пијаци”, Ковачевић оцењује да је курс екстремно прецењен и да подсећа на надувани балон који, ако настави да расте, мора да пукне. Не треба живети у илузији, додаје, да се само валутним курсом може сузбити инфлација јер је стање привреде све теже.

– Од прецењеног динара знатно су веће штете него корист за привреду и оне се сваког дана повећавају. Зато би држава требала да предузме све да се деформације на девизном тржишту отклоне, истиче овај економиста из Института за међународну политику и привреду.

Ових дана наши званичници, злоупотребљавајући методологију Светске банке, поново тврде да је Србија средње задужена. Међутим, по критеријуму те банка – ако је спољни дуг крајем године више од 2,2 пута већи од укупног извоза у тој години, земља је високо задужена, а Србија спада у ову групу. Ковачевић зато упозорава да би што пре требало смањити дефицит текућег платног биланса јер ће у противном до краја године нарасти на 11,8 милијарди долара. А дефицит је, закључује, пре свега последица прецењене вредности динара.