Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Динар на надувавање

Млађан Ковачевић

Јачи динар улива оптимизам у данима када сви с нестрпљењем ишчекују нову владу и њене економске потезе стрепећи да се инфлација не повампири. Поготово је мелем на „рани” кредитним зависницима јер им је због ослабљеног евра мања рата и онима који купују увозну робу.

За јачање динара, баш у тајмингу политичке неизвесности, постоји више разлога. Како наводи др Млађан Ковачевић у разговору за „Политику”, предузећа су пре и непосредно после избора, куповала девизе да би обезбедила већи увоз сировина због страха од могућег раста вредности евра. А када се политичка ситуација поправила привредници су били мање заинтересовани, што се одразило на мању тражњу за девизама у последња два месеца. Такође, понуда девиза расла је и по основу дознака наших радника из иностранства који долазе на одмор у Србију.

Мере Народне банке су посебно утицале на курс. Нарочито висока референтна каматна стопа утиче на повећање тражње за динарима што у извесној мери делује на понуду и тражњу за девизама, али по оцени саговорника вероватно мање него што то НБС истиче.

– Понуда девиза се вештачки енормно повећала пре свега задуживањем у иностранству. По економској логици, девизни приход од задуживања и продаје предузећа не би смео да се третира као класичан приход од извоза робе и услуга, те не би смео ни да се појављује на девизном тржишту. Упркос томе, највећи део девизног прилива оствареног у иностранству по оба ова основа долази на девизно тржиште– каже Ковачевић.

Само прошле године Србија се у иностранству, прецизира, задужила за додатних осам милијарди долара, а по основу продаје имовине и такозваних портфолио инвестиција нето 3,1 милијарду евра.

Пред изборе се мање задуживало и због кризе на светском хипотекарном тржишту. Био је мањи приход и од продаје имовине и предузећа. Када је због тога динар почео да пада НБС је изнела око 340 милиона евра и тако смањила вредност валута на, како каже, такозваном девизном тржишту, да спречи пад вредности динара..

– С друге стране, држава вештачки смањује девизни одлив. Рецимо, стара девизна штедња се даје на кашичицу. Ако су девизне резерве тако велике било би природно да се промене законска ограничења и да се у већим износима сервисира. Држава би имала веће обавезе, али би грађани мање продавали евре из сламарица. А што је нижи курс морају више уштеђевине да продају па се злоупотребљавају њихове муке – наглашава Ковачевић. Уз то, држава је спречила одлив девиза и због тога што избегава да донесе Закон о денационализацији, а тако би имала знатне обавезе према наследницима некретнина.

За разлику од уверавања гувернера да вредност динара одређује понуда и тражња за девизама, као што се „формира цена вишњи на пијаци”, Ковачевић оцењује да је курс екстремно прецењен и да подсећа на надувани балон који, ако настави да расте, мора да пукне. Не треба живети у илузији, додаје, да се само валутним курсом може сузбити инфлација јер је стање привреде све теже.

– Од прецењеног динара знатно су веће штете него корист за привреду и оне се сваког дана повећавају. Зато би држава требала да предузме све да се деформације на девизном тржишту отклоне, истиче овај економиста из Института за међународну политику и привреду.

Ових дана наши званичници, злоупотребљавајући методологију Светске банке, поново тврде да је Србија средње задужена. Међутим, по критеријуму те банка – ако је спољни дуг крајем године више од 2,2 пута већи од укупног извоза у тој години, земља је високо задужена, а Србија спада у ову групу. Ковачевић зато упозорава да би што пре требало смањити дефицит текућег платног биланса јер ће у противном до краја године нарасти на 11,8 милијарди долара. А дефицит је, закључује, пре свега последица прецењене вредности динара.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.