Милион избеглих и расељених Срба

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 26. јуна – Председник Хрватске Стјепан Месић не пропушта ниједну прилику, поготово када иступа у иностранству, да каже да је „Република Српска створена етничким чишћењем”. Последње овакве оптужбе, адресиране на српски народ, Месић је упутио почетком ове недеље у Бечу, учествујући на „Бруно Крајски форуму”.

Да Месић, када је реч о етничком чишћењу, није одмакао даље од слике створене ратном и поратном пропагандом, сведочи и књига „Антропогеографска стварност Срба у Босни и Херцеговини”, демографа др Стеве Пашалића, професора на Филозофском факултету у Бањалуци. Према подацима које је он прикупио, са територије Републике Српске током рата је избегло, протерано и расељено нешто мање од 400.000 Бошњака и више од 90.000 Хрвата.

Истовремено, са подручја које је припало Федерацији БиХ „отишло” је 419.000 Срба. Када се узме у обзир да су Срби чинили 33 одсто становништва БиХ, процентуално гледано они су били веће жртве етничког чишћења од Бошњака и Хрвата. Дакле, сва три народа у БиХ су и те како користила „етничку метлу”.

Председник Документационо-информативног центра „Веритас” Саво Штрбац за наш лист каже да је, према попису из 1991. године, у Хрватској било 582.000 Срба и 106.000 Југословена, од којих је најмање 60 одсто било етничких Срба. „Према попису из 2001. године, које је објавио Статистички завод Хрватске, у овој држави је било 201.000 Срба и 79.000 Југословена. Дакле, за деценију се број Срба у Хрватској смањио за 400.000”, нагласио је Штрбац.

Када се саберу Срби избегли из БиХ и расељени унутар њених граница, затим Срби који су протерани или самовољно, због општих околности, отишли из Хрватске и више од 200.000 Срба, који су – оправдано стрепећи од терора албанске већине – отишли са Косова и Метохије, дође се до цифре која премашује милион. Без обзира на то, у очима међународне јавности и даље влада стереотип о Србима као народу који је за време последњих ратова једини етнички чистио своје територије.

Осим тога, Републици Српској се редовно приговара да мало ради на омогућавању повратка Бошњака и Хрвата. О томе др Стево Пашалић за наш лист каже: „С обзиром на то да у БиХ није било пописа становништва од 1991. године, сви садашњи подаци о повратку морају се узети с резервом. Али, озбиљне процене говоре да данас у Републици Српској живи 85 одсто Срба и 15 одсто осталих. С друге стране, према процени федералног Завода за статистику, у Федерацији БиХ живи између три и четири одсто Срба. У Зворник се вратило више од 20.000 Бошњака, у Приједор се вратило око 25.000 Бошњака, а у Бијељину десетак хиљада. Значи, више се Бошњака вратило у Зворник него Срба у Сарајево, где их је до рата било 157.000. Ови подаци потпуно обезвређују тезу бошњачких политичара да би попис становништва значио ’цементирање’ „етничког чишћења.”

У Хрватску се до сада, према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, вратило 52.000 Срба, а Срби повратници на Космет, фигуративно речено, могу се избројати на прсте једне руке.