Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајковита чудовишта

Црвенкапа не слутећи проповеда грађанску непослушност и личну слободу, јер та мала иде само тамо где сама одлучи, став је писца Алберта Мангела, који описује вечите јунаке
Алберто Мангел (Фото: EPA/Alejandro Garcia)

Алберто Мангел, један од најпосвећенијих читалаца међу писцима, Аргентинац и грађанин света, који је живео у Израелу, Шпанији, Француској, Енглеској, Италији и Канади, и патио због тога што са собом не може да носи своју огромну библиотеку, у својој новој књизи за нас говори о ликовима који су трајно, из литературе, настањени у његовој свести. Његово дело „Бајковита чудовишта, Дракула, Алиса, Супермен и други књижевни пријатељи”, у издању „Геопоетике” и у преводу с енглеског Владимира Копицла, садржи и Мангелове илустрације вечитих јунака.

Ексклузивно за српско издање „Чудовишта” Мангел је описао и лик Краљевића Марка, а ту су и његови омиљени Црвенкапа, Капетан Немо, Џим из „Хаклбери Фина”, Дон Жуан, мала сестра Фиби из Селинџеровог „Ловца у житу”, Успавана лепотица, Робинзон Крусо, Квазимодо, Фауст... Читање је определило свако Мангелово лично искуство, како је рекао, а о свом животу одувек је мислио као о окретању страница неке књиге. Сопствени идентитет обликовао је на основу нестварних ликова.

„Можда је једна од најпривлачнијих црта свих тих бајковитих чудовишта њихов вишеструки и променљиви идентитет. Дубоко везани за своје личне историје, прозни ликови се не могу утамничити међу корице књига о њима, ма како кратак или обиман био тај простор (...) За разлику од својих читалаца који одрасту и никад поново не буду млади, прозни ликови су, истовремено, исти они који су морали да постану у нашим узастопним читањима. Сваки прозни лик је као морски бог Протеј, коме је Посејдон подарио моћ претварања у било шта постојеће под капом небеском”, пише Алберто Мангел.

Од Алисе у Земљи чуда научио је да смо сви, испод привидне рационалности, у овом збуњујућем свету, заправо луди. Црвенкапа не слутећи проповеда грађанску непослушност и личну слободу, јер та мала иде само тамо где сама одлучи. Мангел уочава сјајну паралелу између Црвенкапе и Маријане, симбола Француске Републике, јер имају капуљаче исте боје. Дракула се стално враћа у својој бесмртности и добија идентитете у новим филмовима и књигама, а његова младост је у крви. Дон Жуан је свестан да је у телесности туга, и искрено се предаје јединој љубавници која никада никог не изневерава. Супермен је митско оличење натчовека, Честертон га види као болешљивог слабића, а Ничеов Супермен је, по мишљењу Мангела, ближи Лексу Лутору него Човеку од челика.

„Геопоетика” је објавила и роман „Југословени” Бориса Миљковића, који говори о шездесетим и седамдесетим годинама 20. века, о Рабу, Кварнеру, Београду и Калифорнији, о одрастању и првим искуствима живота, о политичкој ситуацији, љубави и идентитету. По речима Владислава Бајца, и у прози се Миљковић понаша као редитељ, нижући слике сећања из асамблажа и колажа у филм.

Нова збирка кратких проза Радивоја Шајтинца „Пелерина” настаје у покрету, сабирању утисака шетача који поново открива себе у пејзажу, пролазницима, светлости, али исијава и поезију свакодневице, звуке језика на граници с музиком.

„Пиши, не надај се, ходај и не прећуткуј застајкивања, у себи као ван себе, тако подеси заштићујуће самозаробљавање”, каже приповедач, сав прожет духом винограда, воћњака, трске, шевара, риба сјајних крљушти, на месту замишљеног азура Панонског мора.

Исти издавач објавио је и први роман Звонке Газиводе „Хостел Калифорнија”, који у себи, као у старој песми, крије и рај и пакао света, а који је утемељен на речима. „Музика, ритам, опијеност... како нас само вози Звонка Газивода у свом првом роману – тркачком манифесту на којем би јој позавидео и Мураками. Истовремено ултрамодерно и ретро, будућност и традиција”, одлике су ове књиге на које је указала извршна уредница Јасна Новаков Сибиновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.