Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак Тихомира Арсића

Најважнија позоришна улога, за коју је и сам говорио да му је најдража и најбоља коју је одиграо, био је Рогожин у „Идиоту” Фјодора Михајловича Достојевског, у режији Стеве Жигона
(Фото Јелена Обрадовић)

Драмски уметник Тихомир Тика Арсић, препознатљив по филмовима „Дечко који обећава”, „Велики транспорт”, „Игмански марш”, „Пејзажи у магли”, преминуо је јуче у Београду у 64. години после дуге и тешке болести. Арсић је оставио за собом бројне позоришне јунаке: особеног Ромеа, односно Рогожина... које је публика његовог матичног националног театра и те како волела.

„Много ми недостаје глума, поготово сад кад схватим да немам много времена. Очекујем крајем месеца да се можда вратим у своје матично Народно позориште и поново одиграм представу, уколико све буде како треба”, говорио је у једном интервјуу у септембру Тихомир Арсић, с надом да ће упркос тешкој болести ускоро моћи да се врати на даске које живот значе.

Рођен 1957. године у Земуну, Арсић је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића. Пажњу културне јавности скренуо је 1981. године, када је у Народном позоришту у Београду одиграо улогу Ромеа, у Шекспировој драми „Ромео и Јулија”, у режији Стеве Жигона. Стални члан глумачког ансамбла националног театра постаје три године касније, куће коју је неизмерно волео и у којој је одиграо више значајних улога у класичним и савременим комадима. Најважнија позоришна улога Арсића, за коју је и сам говорио да му је најдража и најбоља коју је одиграо, био је Рогожин у „Идиоту” Фјодора Михајловича Достојевског, у режији Стеве Жигона. За маестрално тумачење Рогожина, поред бројних признања које је добио током каријере, придружио је и две вредне награде: „Златни витез” у Москви и награду „Раша Плаовић” за најбоље глумачко остварење. Народно позориште у Београду опростило се од свог глумца Тихомира Арсића наводећи да је увек био веран свом театру. У саопштењу које је достављено медијима национални театар подсећа да је Арсић увек био веран свом позоришту, које је неизмерно волео и у коме је одиграо више значајних улога у класичним и савременим комадима.

„Пубертетску потребу за пијачном популарношћу да ме препозна пекар, лекар и апотекар одавно сам проживео”, говорио је глумац

Када је реч о Арсићевом ангажману у Народном позоришту у Београду, свакако се издваја и наступ у дуговечној представи „Солунци говоре”, према тексту Антонија Ђурића, у режији Цисане Мурусидзе. Тихомира Арсића публика ће памтити и по монодрами „Тако је говорио Броз”, с којом је почетком деведесетих година прошлог века наступао широм некадашње Југославије, одигравши је више од 300 пута.

Губитак за српску културу
Маја Гојковић, потпредседница Владе Србије и министарка културе и информисања, упутила је јуче телеграм саучешћа породици Тихомира Арсић, глумца и посебног саветника министра културе и информисања. Гојковићева у телеграму саучешћа истиче да ју је дубоко потресла вест о смрти великог глумца и уметника, наводи Танјуг.„Прерани одлазак Тихомира Тике Арсића је велики губитак и за српску културу. Његов препознатљив уметнички израз и лик остаће упамћени у свету позоришта, филма, као и наше културе у целини. Оставио је неизбрисив траг, по коме ћемо га сви памтити”, наводи се у телеграму.Министарка је додала и да је Арсић у Министарству културе и информисања дао значајан допринос развоју културне сцене у Србији.

Веома запажене улоге одиграо је и на филму и телевизији.

Дебитовао је у филму „Синови” Славољуба Стефановића Равасија 1975. године, уследили су упечатљиви наступи у филмовима „Пејзажи у магли”, „Лагер Ниш”, „Балкан експрес”, „Бој на Косову”, „Условна слобода”... Подједнако добар био је и у серијама „Не тако давно”, „Вук Караџић”, „Трагом Карађорђа”, „Шесто чуло”... Тумачио је начелника у филму „Ма није он такав” из 2011, као и владику Николаја Велимировића у „Стојте галије царске”. Током 2018. глумио је у серији „Шифра Деспот”, као и у филмовима „Заспанка за војнике” и „Краљ Петар Први у славу Србије”.

„Нисам задовољан било чиме што сам урадио и зато ћу убудуће пред свако снимање да ставим прст на чело. Пубертетску потребу за пијачном популарношћу да ме препозна пекар, лекар и апотекар одавно сам проживео. За све ове године много новинара ме је звало да разговарамо, али нисмо имали о чему. Сад кад се то променило, осећам се снажније и већи сам дужник свом послу и колегама. Молим Бога да ми неко не замери што ме није било и што нисам заборавио да возим бицикл”, говорио је Арсић. Телевизијска публика недавно га је гледала у улози фудбалског менаџера Барона у популарној серији „Убице мог оца”.

Арсић је такође био и у политичким водама. До 2008. године био је члан Демократске странке Србије, а исте године придружио се новооснованој Српској напредној странци. За собом је оставио кћерке Милицу, Ленку и Веру, сина Арсенија и унуку Ноу. Комеморација Тихомиру Арсићу биће одржана када се за то стекну епидемиолошки услови.

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marina Luković
Незаборавни Рогожин у "Идиоту" Достојевског.
Đorđe
Hvala, poslednji pozdrav, poštovanje...
mao
nakon jucerasnjeg dana, Jos jedan izuzetan covek i umetnik je prerano otisao. Da li je to samo splet nesrecnih okolnosti ili cinjenica da su u naponu fizicke i stvaralacke snage bili cenzurisani i zabrabjeni samo zato sto su bili uspesni 90-godina? Koliko je izuzetnih policajaca, vojnika, naucnika, ljudi iz svih oblasti drustvenog zivota cenzurisano samo jer su radili svoj posao 90-tih i onda bili "skinuti" posle 2000?
VesaD
..umiru glumci ko na filmskoj traci ..zaredjalo se nezna se stati ...naši glumci naši junaci..
Пежо 204 беле боје
Био је сјајан глумац, чини ми се недовољно и неадекватно ангажован од стране редитеља (уз част пар изузетака). Лично, памтићу његову монодраму коју је, услед сплета околности (наиме, хтео је, пошто-пото да прода свој стари аутомобил) негде половином 1980-их, импровизујући 100%, извео за прилично малобројну публику, на тротоару у Бежанијској у Земуну.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.