Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БИСЕРИ ПРИРОДЕ

Успавани вулкан Островица

На овом видиковцу данас доминирају голе стене на којима се још могу распознати трагови сливања лаве и њеног наглог хлађења
(Фотографије Милан Јанковић)

Кад прилазите рудничком побрђу, видећете силуету Островице или Острвице. На неким топографским картама води се као Острвица, али је у литератури и усменој пракси, за давно угашени вулкан, чешће у употреби назив Островица.

До врха, надморске висине 758 метара, није тешко доћи, тврде планинари. Ибарском магистралом иде се до скретања за насеље Рудник, затим ка селу Варнице одакле води маркирана стаза. Након ливаде и шуме, следи успон по стенама, који на неким местима изгледа опасан, али се да савладати. А када се, за око 45 минута, стигне до врха који доминира простором – заталасаном Шумадијом, пред хоризонтом људска чула дрхте.

– Островица припада северозападним огранцима Рудника – највише шумадијске планине и представља део ширег еруптивног терена Рудника и Шумадије. Одликује се изразитом индивидуалношћу, специфичном морфолошком физиономијом и истакнутим висинским положајем у односу на околни рељеф,– наводе стручњаци Завода за заштиту природе Србије на чији је предлог првобитно заштићена 1980. године од стране општине Горњи Милановац као „Видиковац Островица”. Ревизијом и усаглашавањем са постојећом законском регулативом, 2009. године проглашена је за Споменик природе „Островица” на површини од безмало 14 ха. Ово значајно природно добро је на територији општине Горњи Милановац, катастарској општини Заграђе.

Островица је данас опустели камењар зарастао у шипражје, бодљикаво грмље и ретке траве. Доминирају голе стене на којима се још могу распознати трагови сливања лаве и њеног наглог хлађења. На врху има два неједнака зуба.

– Врхови су међусобно одвојени преседлином широком десетак метара. Постала је надимањем густих маса лаве и образовањем нека, о чему сведочи шиљати доминантни врх,– наводи се у извештају Завода.

Подручје Островице и Заграђе-Трудељ, који представљају јединствен вулкански масив, изграђени су од кварцлатита и дацита са постепеним прелазима. Прве податке о петрографији еруптивних стена Островице дао је пионир геологије у Србији Јован Жујовић (1889).

У геолошкој прошлости, на простору данашње Србије, вулкански рад био је интензиван и захватао је велике површине. То се доказује присуством магматских стена: андезити, дацити, трахити, риолити, перидотити, гранити, габро, дијабази, пегматити, базалти... Вулкански рад је, како наводе стручњаци, пратио читаву геолошку историју, а завршио се крајем терцијара (пре око два милиона година). За собом је оставио огромне масе еруптивних стена и пирокластичног материјала.

Вегетацијски припада зони храстових сладуново-церових шума. По значају и биљној разноликости издваја се станиште стена и камењара на коме опстају балканско-карпатски ендемит Рајхенбахова жута перуника, балкански ендемит мишјакиња и арктички флорни елемент каменика.

Островица је изузетан објекат културне баштине, бар би тако требало да буде, јер се на врху назиру остаци утврђеног града, чија тачна година изградње, као ни градитељ, нису познати. Претпоставља се да потиче још из античког периода. Разни историјски подаци нам говоре, да су се у оквиру града, склањали дубровачки трговци и рудари из околних рудника, у периоду сукоба између Стефана Дечанског и Владислава II, после смрти краља Милутина.

Островица је играла изузетно важну улогу у одбрани тадашње српске државе, била је најважнија тврђава у овој области и ко је управљао њом, управљао је и целим овим крајем.

Некада је каравански пут од Београда ка Дубровнику ишао од Лазаревца преко Белановице и Рудника ка Горњем Милановцу. Тврђава на Островици, Сивирџе Хисар како су је Турци звали, каравански се спајала са тврђавом Жрнов на Авали. И Жрнов и Острвица, историјски и природни споменици древног времена, кроз историју су рушени и подизани, у Римском добу обнављани, у Средњем веку од деспота Ђурађа Бранковића утврђивани и очувани. Островица нестаде под освајачким рукама, а добро очувани остаци града Жрнова дигнути су у ваздух 1934. године по наредби краља Александра Карађорђевића.

Феликс Каниц, који је обишао Островицу 1888. године и попео се на њен врх, у свом делу (1904) спомиње врх Островицу и високо постављени замак на њој.

„Народ верује да ју је изградила деспотица Јерина. Међутим, томе противречи податак из једне хронике да је бунтовни војвода Никола Белоцрквић 1397. побегао од освете деспота Стефана Лазаревића, дакле много раније, у Островицу. Историјски је доказано да је султан Мурат II наоко неосвојиву тврђаву први пут заузео 1436, да би је 1454, поново је освојивши, разорио”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранко Матић
Назив је Острвица.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.