Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изменом закона до квалитетних акредитација

Не можемо на факултетима да фабрикујемо незналице које неће ниједна страна фирма и да се понашамо као студент који само гледа како да положи испит, истиче проф. др Јелена Кочовић, директорка НАТ-а
Државни универзитет у Новом Пазару има уредно акредитоване све студијске програме (Фото Аладин Даздаревић)

Како би елиминисали једну од кључних замерки коју је српском Националном акредитационом телу (НАТ) дала Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом образовању (ENQA) због које нам, између осталог, у фебруару  није обновљено чланство у цењеном удружењу националних акредитационих агенција, представници НАТ-а су средином месеца иницирали промену Закона о високом образовању. То је на трибини Мреже академске солидарности и ангажованости открила проф. др Јелена Кочовић, директорка НАТ-а, и нагласила да су Министарству просвете послали предлог поменутих измена.

Проблем је, како је истакла, у члану 12  поменутог закона који регулише надлежности Националног савета за високо образовање и где се у тачки шест наводи да НСВО „одлучује у другом степену по жалбама у поступку акредитације”. Исти члан закона такође има спорну и тачку 17 која налаже да НСВО утврђује листу рецезената НАТ-а који оцењују рад факултета, високих школа и универзитета.

Директорка Кочовић је на трибини нагласила да ако НАТ акредитује високошколске установе, онда треба да оцењује и рад рецезената који обављају поменути посао и да зато сматра да закон треба да се мења како би они, а не НСВО, утврђивали критеријуме избора рецезената, расписивали конкурс за њих и утврђивали коначну листу тих стручњака.

– Не могу ове две ставке да буду у надлежности НСВО-а, то је и ENQA замерила. Закон би требало би да се мења због исказане бојазни ENQA да постоји утицај Владе Србије на рад независне агенције каква је НАТ, будући да се, према члану 11. истог закона, седам од 17 чланова НСВО-а бира на предлог Министарства просвете које је део владе. Значи постоји бојазан да НСВО преко управног одбора може да утиче на избор чланова Комисије за акредитације. Познато је да је 130 стручњака конкурисало за чланове те комисије, а да нам је НСВО послао њих 25. Па, не  може НАТ-ов стручни орган да бира неко други – појаснила је Кочовићева како законским изменама покушавају да дођу до потпуне независности у раду.

Каже да из овога произилази и трећи проблем, да НСВО има толика овлашћења да после жалбе неког факултета коме НАТ није одобрио акредитацију у другом степену може да измени ту одлуку. Директорка НАТ-а је истакла да то није пракса земаља чије су агенције пуноправни чланови ENQA, па да и Србија, уколико поново жели да уђе у то друштво, треба да је укине.

Садашњи рецезент НАТ-а проф. др Небојша Јанићијевић, са Економског факултета у Београду, открио је да је у неким случајевима НСВО умео годинама да одуговлачи жалбени поступак на негативну акредитациону одлуку, док су студенти, у међувремену, завршавали факултете, који су без проблема радили чекајући одлуку о акредитацији. Јанићијевић је, иначе, био члан некадашње Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), али и у саставу НСВО-а и каже да у потпуности предложене подржава измене закона.

– Оно што је била рак рана у раду КАПК-а и што нас је нас у комисији баш иритирало јесте што је НСВО некада прихватао и 85 одсто жалби. Било је катастрофалних случајева где у другостепеној одлуци пише да је некадашња КАПК правилно утврдила чињенице за одбијање неке установе, али да НСВО сматра да јој треба дати још једну шансу. Трпели смо притиске од установа, медија, а ја сам давно био и физички нападнут – нагласио је Јанићијевић.

Кочовићева је предложила да другостепени жалбени поступак буде у оквиру НАТ-а и да о њему одлучује нова, стручна комисија која ће укључити и стручњаке из иностранства, како би се заиста обезбедила независност одлуке о акредитацији. Услов би био да у комисији буду изузетно искусне, високоморалне личности које су већ радиле на  акредитацијама на својим факултетима или биле рецезенти.

– Србија није велика земља и на сваком факултету се зна ко су личности високог морала на које не може да се утиче. У сфери акредитације је огромна одговорност. Не можемо ми на факултетима да фабрикујемо незналице које неће да трпи ниједна страна фирма, јер тамо одмах добијају отказе. Зашто стране банке траже искључиво студенте Економског факултета, са смера банкарство, или међународне компаније електроинжињера баш са Електротехничког факултета. Не зато што сам ја професор на Економском факултету, Универзитета у Београду, већ због тога што се зна да су те установе достигле стандарде квалитета који се траже и ка којима би требало да теже и приватни факултети. Питају ме што истичем стално УБ, па кажем да желим квалитет високог школства и да је једино тај универзитет био међу 300 на Шангајској листи – нагласила је Кочовић.

Насупрот томе, каже, део високошколских установа приликом акредитације се понаша као студент који само гледа како да положи испит, а не и да научи нешто, односно да исправи у пракси грешке и направи квалитетан студијски програм.

Поправни испит

Кочовићева је нагласила да се иза информације да је Србија изгубила статус члана под ревизијом, сакрила чињеница да су стручњаци из ENQA рекли да НАТ има све потенцијале да буде лидер у региону јер је учинио све што је до њега да исправи наслеђене грешке. Иако их закон на то не обавезује, НАТ је и у свој Управни одбор укључио једног студента.

– Једино што ми нисмо урадили су тематске анализе јер, пред предавање извештаја о раду ENQA-и, нисмо имали довољно велики узорак за то, а сада смо већ направили три. Не сме се заборавити да никада НАТ није био пуноправни члан ENQA, па је избачен, већ да је тај статус под надгледањем наследио – рекла је Кочовићева и подсетила да НАТ није имао две, него непуну годину да покуша да исправи грешке КАПК-а.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hana
Bolje se bavite privatnim fakultetima, za te "studente" izgleda svuda ima mesta. Svake godine sve manje ljudi upisuje drzavne jer im je naravno lakse da nista ne uce nego samo dobiju diplomu na privatnom i posle se lagano zaposle
Konkuretski fakulteti
U tekstu se pominju recezenti. Neverovatno je da se za recezente često biraju oni sa konkurentskih fakulteta. Pa kako oni mogu biti objektivni? Nikako, jer pišu negativne recenzije za konkuretske fakultete. U tome prednjači privatni univerzitet Singidunum, koji je ubacio svoje ljude u sve recezentske komisije. Zato bi pod broj jedan moralo da se uvede pravilo da ne postoji sukob interesa između recezenata i fakulteta za koje se pišu recenzije.
Зрачна гурка
Овим се отвара веома крупан методолошки проблем. Ко акредитује НАТ, поготово сада кад више није чланица Европске асцијације (ENQA)? Ко акредитује НСВО? Влада Србије? А шта је Влада Србије, где и како је ово тело највише извршне валсти акредитовано? Коме одговара за учињене грешке и пропусте? Скупштини, коју, наводно, бирају грађани на изборима? Ко акредитује грађане да су власни, кадри и инокосни у својим изборима представника - припадника политичких странака који сачињавају Скупштину?
Muradin Rebronja
Fakulteti, čast izuzetcima, služe da prodaju diploma sa kojom onda mogu da okače mačku o rep. To znam iz oblasti turizma gde štancuju nekakve "ekonomiste kuvarstva" koji o kuvarstvu pojma nemaju jer ih šalju u privredu da to "nauče". Nauče, nije da ne nauče, nego nauče kako ne treba raditi. Samoj toj i takvoj turističkoj privredi treba da uče kako treba raditi. To su Kulinarski instituti kojih kod nas nema. Potrebno nam je karijerno obrazvanje fokusirano na ono šta treba da znaju sada i ovde.
Brandao
A šta će diplomci sa fakulteta koji nemaju proizvodni karakter? Npr Filozofski, Filološki? Da gladuju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.