Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ОДБРАНА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ ОД КОВИДА

Држава мора да буде селективнија у дељењу помоћи

(Фото Н. Марјановић)

Досадашње мере помоћи биле су благовремене и обимне, али не и довољно селективне. Уколико пандемија због ковида 19 потраје, а држава на такав начин настави да помаже привреди, биће потрошен добар део новца из државне касе, земља ће остати презадужена, а то ће проузроковати губитак радних места и стављање катанца на бројна предузећа. Због таквог, реално веома могућег сценарија, требало би што пре одлучити шта су приоритети, пронаћи начине за даље ојачање прихода, па самим тим неће бити ни масовних отказа, уверен је проф. Зоран Стојиљковић, председавајући Социјалноекономског савета и председник УГС „Независност”.

– Синдикати нису имали утицаја на досадашње одлуке, јер и нису део Кризног штаба. Али свима је јасно да је нужно да се одрже економија, запосленост, зараде и здравље, пошто грађани онда нешто могу и да стварају и троше. Досадашње мере биле су благовремене и обимне, али недовољно селективне. То значи да није требало давати такозвани падобран новац свим пунолетним већ пре свега онима који су у социјалној потреби. Уосталом, ако се давало свима, што се онда није давало баш свима, па чак и деци јер, подсећам, трећина деце расте у сиромаштву – пита се проф. Стојиљковић, посећајући на то да и поред три, плус два минималца помоћи који су добили сви привредници, постоје они којима промет у доба кризе није уопште опао, а прихватили су помоћ.

– Сада када смо у ситуацији да је ствар ургентна, у приличној мери остали смо без новца, јер смо се као држава у међувремену задужили по мање повољним условима, него чланице ЕУ, ушавши тако у дефицит који је око четири милијарде евра. У нова задуживања теже ћемо улазити, али мораћемо да помогнемо оним секторима и запосленима који се неће скоро опоравити, а то су сектори услуга и социјалних контаката, туризма, авио-превоза... Зато држава мора да буде још селективнија, јер су се средства досад недовољно добро распоређивала и користила – сматра он. Подсећа и на студију Међународне организације рада и ЕБРД-а из септембра ове године која је показала да је у другом тромесечју у Србији изгубљено 14,8 процената радних сати или еквивалент 510.000 радних места са 60-часовном радном недељом.

– При томе треба напоменути да досад није изгубљен ни десети део послова у формалном сектору. Овај удар успели смо да издржимо у губитку радних сати кроз принудне и плаћене одморе, задржавање на платама и радом од куће. Губитак радних сати се није, дакле, изразио ни у десетом делу кроз губитак радних места. Питање је како ћемо надаље, а наше је да обезбедимо сваку заштиту здравља и безбедности људи са одрживом производњом. Ипак, све зависи од дужине пандемије, јер смо ми мала економија, зависимо од заподноевропских економија са којима највише тргујемо – истиче Стојиљковић.

Да нико у државном сектору неће остати без посла, исто као ни део радника који раде у фирмама које од државе добијају субвенције, уверен је Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката „Слога”, који подсећа на то да страни инвеститори добијају велике субвенције, док се домаћи мали предузетници, пекари, фризери, занатлије, примера ради, кажњавају за најситније прекршаје.

– Не свиђа ми се чињеница да држава није заштитила све подједнако. Пушта низ воду мала предузећа, иако им није забранила рад већ само увела рестрикције. Тако се оградила од одговорности и оставила их у ситуацији да сами стављају катанац. За нове мере које председник Србије најављује не зна се када ће бити, али да ли ће раднике да спасу од отказа, ни то нико не зна – истиче Веселиновић и додаје да проблему треба приступити системски, а не као досад, тако што се само „гасе пожари”.

Прва ствар коју би држава требало да уради, сматра он, јесте да малим привредницима опрости дуг који се односио на одложено плаћање пореза и доприноса или да послодавцима изда грејс период за уплату пореза и доприноса уколико не отпусте своје раднике.

– Други систем помоћи могао би да буде такав да држава која има велику имовину, локале у власништву или земљиште које иначе изнајмљује, док траје криза због короне, не наплаћује. Треће, тамо где мали привредници плаћају најам локала могао би да се направи неки лекс специјалис по којем ће људи који не раде за то време моћи да покривају само трошкове и рачуне, али не и кирију. Затим, могла би да се направи и селекција профитабилних и непрофитабилних предузећа и делатности које су у проблему. Јер помоћ ипак није потребна свима, не мора паушално да се дели, као што је досад био случај – предлаже председник „Слоге”.

Досадашње економске мере помоћи биле су исправне, одржале су привреду на ногама, посебно сектор малих и средњих предузећа, као и радну снагу, сагласни су представници синдиката, али нико, па ни држава, није могао да предвиди како ће се криза изазвана пандемијом ковида 19 надаље развијати.

– Да помоћи није било, сада бисмо имали катастрофу. Ипак, ово траје превише дуго, проблематично је за цео свет, не само за нас, па је питање колико ће држава моћи да помогне надаље. Верујем да неће доћи до катастрофалних отпуштања радника, а ако се то догоди, онда ћемо ући у еру из које ћемо тешко изаћи – истиче Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије.

Фирме које су одлучиле да одложе плаћање пореза и доприноса на зараде свакако ће, додаје он, морати да плате заостале обавезе, али не мисли да ће то бити велико оптерећење за њих.

– Не треба заборавити да их нико није терао на такве одлуке. А и рачунало се на то да ће бити боље, да ће бити новца за све, да ће криза око короне да се стабилизује... Држава ће вероватно и сада наћи решење да помогне, али одсуство већег обима помоћи неће бити разлог за отпуштање радника. Већи проблем биће уколико не буду уопште могли да раде, чак ни уз помоћ државе – уверен је Љубисав Орбовић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боже
Дуг је зао друг, како је могуће да се држава задужила по лошим условима, нису наведене камате у процентима. Задуживање се требало и треба избећи, нико незна колико ће та ситуација са пандемијом и њене последице стварно потрајати. Рачунати са најмање пет година, а ако је све готово након годину дана (2021/22) што је најкраћи евентуално могући рок, утолико боље. - Може се све и искључити па сви у народну кухињу док рат не прође, не троши се сва муниција у првој години. Тито: Пружити се по губеру.
nikola andric
Srpski paradoksi. Uveli kapitalisticki sistem proizvodnje i raspodele a ocekuju da drzava resi sve probleme. Veselinovic: ''ne svidja mi se cinjenica da drzava nije zastitila sve podjednako''. Profesori : izabrati perspektivne za pomoc one druge ''preskociti''(?). Kod nas se jos uvek veruje u Hegelove ''protivrecnosti u stvarnosti''. Obdarili stvarnost jezikom kako bi mogla sama sebi da protivreci. Zbog toga im je umaklo da se protivrecnosti odnose na sopstvene iskaze .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.