Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ОДБРАНА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ ОД КОВИДА

Бакшиш вредан милијарде евра

Како проблем економије у пандемији решавају Немачка, Француска, Италија, Грчка, Словенија и Хрватска
Галерија „Лафајет” у Паризу ових дана, предновогодишње расположење као да нема пандемије (Фото ЕПА-ЕФЕ/Christophe Petit Tesson)

Великодушна државна помоћ привредницима да сачувају фирме и радна места постала је предмет преиспитивања и богатим земљама као што је Немачка. Када су грађани у октобру протестовали због најаве новог затварања, канцеларка их је уверавала да ће добити додатну помоћ брзо и без много бирократије, до 10 милијарди евра за најтеже погођене секторе.

Сада се чују и поједини гласови сумње докле ће моћи да траје тако издашна помоћ. „Уколико се и следеће године настави са закључавањем, питање је да ли ће из буџета моћи да се покривају рупе, „упозорио је Армин Лашет, премијер највеће покрајине Северне Рајне-Вестфалије. Шеф кабинета Ангеле Меркел и министар без портфеља Хелге Браун упозорио је да ће постојећи модел накнаде штете догодине постати неодржив, пренео је „Дојче веле”.

Влада је у новембру затворила барове и ресторане и понудила компензацију до 75 одсто промета изгубљеног у новембру и децембру за фирме са до 50 радника и самозапосленим лицима. Браун сада каже да је то било ад хок решење и да се од јануара мора прећи на неки други основ, можда на покривање фиксних трошкова, а не промета.

Навео је податке из истраживања Привредног института да ће држава због непрецизног калкулисања фиксних трошкова исплатити у новембру и децембру 10 милијарди евра помоћи више него што је потребно. Могуће је да мањи предузетници добијају више од државе него што би зарадили да нема мера ограничења.

С Брауном се сложио и министар економије Петер Алтмајер. Држава у новембру и децембру треба да надокнади предузетницима 75 одсто прихода од новембра прошле године и то ће је стајати око 30 милијарди евра. Укупна помоћ се процењује на чак 300 милијарди евра за ову и идућу годину.

Влада је надокнадом плата за запослене који одлазе на принудни одмор или прелазе на скраћено радно време спречила отказе. Нажалост, о размерама кризе говори податак да расте број фирми које траже ту врсту помоћи (Курцарбајт). У новембру је број предузећа са радницима на скраћеном раду повећан на 28 одсто са октобарских 24,8 одсто, а у хотелијерству је драстично порастао са 63 на 91 проценат.

Француска је почетком септембра представила пакет помоћи за економски опоравак вредан сто милијарди евра. Четрдесет одсто новца биће обезбеђено из ЕУ фонда за опоравак који је Брисел усвојио у јулу (због несугласица са Мађарском и Пољском још није одобрен), а остатак из државне касе и државне инвестиционе банке. Јавни дуг ће због тога расти јер влада није хтела да подиже порезе домаћинствима и фирмама.

Уочи другог „локдауна” 30. октобра Јелисејска палата је најавила нови пакет помоћи од 20 милијарди евра за мала предузећа тешко погођена кризом. Шест милијарди иде у фонд солидарности из којег 1,6 милиона малих и средњих предузећа могу да траже помоћ државе у износу до 10.000 евра. Са седам милијарди евра држава ће надокнадити разлику до пуне плате онима који раде скраћено.

Остатак је за кредите са гаранцијом државе и директне кредите. На грађане се апелује да поручују од локалних ресторана и продавница уместо са великих међународних е-платформи. План је да држава помогне у дигитализацији пословања, јер свега 32 одсто малих и средњих предузећа имају веб сајт.

Грчка је у септембру најавила додатних 6,8 милијарди евра економске помоћи за борбу против последица епидемије, поред 24 милијарде најављене пролетос. Циљ је да се отвори 100.000 радних места у земљи која има највећу стопу незапослености у еврозони. Становницима острва који су поднели велики терет пандемије смањен је порез.

Италија је недавно одобрила четврти пакет економских подстицаја, вредан oсам милијарди евра (у првом таласу је одобрено 100 милијарди). Предвиђено је одлагање рокова за плаћање пореза до краја априла 2021, за фирме које нису могле да раде и оне које су имале умањене приходе. Грађани запослени у туризму, култури, индустрији забаве и спорта могу да очекују једнократну помоћ од 800 до 1.000 евра, слично бонусу који су на почетку епидемије добили фриленсери у износу од 600 евра.

Словеначка влада је почетом новембра одобрила шести пакет економских мера вредан око милијарду евра. До краја јануара продужен је програм субвенционисања плата радника на принудним одморима и оних који раде скраћено за још шест месеци. Продужене су мере помоћи за ликвидност и финансирање фиксних трошкова предузећа. До јуна идуће године држава ће плаћати накнаде грађанима који су у карантину и родитељима којима чувају дете у карантину.

Словеначке фирме које унајмљују некретнине у власништву државе или локалних самоуправа неће морати да плаћају закуп делимично или у целости за период од 19. октобра до краја године, а продужен је и мораторијум на отплату кредита. Поново су уведене мере које омогућавају пореским обвезницма да две године одлажу плаћање пореза или да га измирују у ратама.

Добар потез је направљен летос поделом туристичких ваучера у вредности од 100 евра за одраслу особу и 50 евра за дете. На тај начин је у првом месецу, до половине јула, остварено 20 милиона евра туристичке потрошње у домаћем туризму, не рачунајући додатну потрошњу јер се ваучери могу користити само за ноћење. Ски центри су тражили да им се дозволи отварање за празнике и да се грађанима омогући да и у скијалиштима троше ваучере.

Колико год власти сматрале да је помоћ издашна, из перспективе предузетника она изгледа недовољна. Хрватски угоститељи су почетком седмице протестовали пред Министарством финансија, поручујући да усвојене економске мере не доприносе спасавају њихових радних места. Они траже смањење ПДВ-а на најмање две године и смањење фискалних и свих осталих намета, али економисти одговарају да се сигурно остаје на стопи ПДВ-а од 25 одсто.

Влада је одлучила да настави са исплатом 4.000 куна (530 евра) по раднику у фирмама које бележе пад промета већи од 60 одсто (за нижи пад износ накнаде је мањи). Затворени предузетници имаће приоритет при подизању кредита за ликвидност, а компензација дела трошкова очекује све који имају пад прихода од 60 одсто у односу на децембар прошле године.

Угоститељи мере називају „бакшишом”, а министри одговарају да тај бакшиш државу стаје више од две милијарде куна или 265 милиона евра.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin - Schwabenländle
Објашњење за Немачку је једноставно, задњих 10-так година је порез годишње био у расту и до 20%., као и раст БДП-а.
slobodan
Odakle dolaze te milijarde?
zoran
Pozajmljuju se odstampane pare. Ponzzi sema, kada dodje vreme za vracanje odstampaju se nove, i tako ukrug.
Иван Грозни
Тако што се задужујемо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.