Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кратка прича из Другог светског рата

(Фотодокументација „Политике”)

За време опсаде Краљева 1941. године у борбама је дејствовала и артиљерија. Партизанска батерија била је са по једним топом на Ружића брду и у Јарчујку, а четничка са два топа у Сирчи. Топ у Јарчујку, најближи Краљеву, био је стално изложен нападу и бомбардовању немачке артиљерије. Урађен је посебан ров у који је склањан после испаљеног хица.

Једног дана је посада тог топа добила наређење да се пребаци преко Мораве и са топом пређе у Сирчу, код четничке батерије. Ниша необично. Код Краљева су се заједно борили партизани и четници, па је и артиљерија заједно дејствовала у тим борбама. Био сам у посади тог топа. Са нама је био и командант партизанске артиљерије Ђоко Миловановић.

У Сирчи су нас лепо дочекали. Нормално је настављен напад на Немце. Чистио се терен и обезбеђивао лакши напад наших јединица. Радовали смо се сваком успешном поготку на Ратарску школу, аеродром и мост на Ибру. Бомбардовала нас је немачка артиљерија, гранате сто милиметара разарале су терен око нас. Један четнички топ је онеспособила немачка артиљерија пре нашег доласка.

Омладина и једне и друге посаде, којој сам и ја као студент припадао, често је одлазила на једно шумовито брдашце изнад Сирче и одатле гађала немачке авионе који су надлетали положаје. Не сећам се колико смо дуго остали у Сирчи.

Били смо изненађени када је Миловановић наредио нашој посади покрет и одлазак из Сирче. Поздравили смо се са посадом четничког топа и пожелели су нам срећан пут. Кренули смо са нашим топом ка Чачку. Успут су нас надлетали немачки авиони, па смо често застајкивали. Када смо прошли Мрчајевце, Миловановић је одлучио да се скрене ка Морави са намером да се топ пребаци на другу страну реке. Сигурно је био обавештен да су почеле борбе између четника и партизана.

Стали смо на Гушавцу, близу Мрчајеваца. Било је то првих дана новембра 1941. године. Покушали смо да топ укрцамо на скелу, али су и топ и скела почели да тону, па је топ враћен, а артиљерац Миго Јевтовић послат у Чачак по помоћ. Одмах након тога опколила нас је повећа група добро наоружаних четника и затражила да положимо оружје, разоружала нас, узела топ, а нас спровела у Мрчајевце и ухапсила.

У затвору су нам претили. Било је ту још ухапшених. После неког времена, један део нас пребацили су у Бресницу и затворили у задружни магацин. Једно вече, док смо очекивали најгоре, ослободила нас је једна чета љубићког батаљона.

Вратили смо се у Чачак, али без топа. Чачак је одолео нападима, а у граду су биле демонстрације против братоубилачке борбе

Радован Суботић,
пензионер, архитекта

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Realno
Komunisti u Junu 1941. nakon napada nemaca na Rusiju, dolaze da dižu ustanak u Srbiji, gde od kraja Aprila postoje jedinice JVuO. U tom periodu formirana je NDH koja je sa druge strane Save, gde se nalazi logor Sajmište. Desetine hiljada izbeglica Srba iz NDH ali i Slovenaca dolazi u Srbiju da bi se spasilo. U tim uslovima napada se na nemačku vojsku što izaziva strašne represalije okupatora i streljanja hiljada nedužnih građana Srbije. Komunistima je važniji bio SSSR i svetska revolucija.
ZZ pop
Не рече нам приповедач да су други топ, а можда и једини, четници уступили партизанима. На састанку са Дражом у титиној делегацији нико није знао да чита војну карту. Кадињача, Сутјеска, Дрвар и многе друге битке беху невиђени фијаско АУ каплара и који касније сам себи бестидно додели чин маршала. Униформу су ми шиле партизанке али у Лондону. Лукс је видео метак па је самоубилачки скочио и зашТитио невиђеног маршала. Машала!
Dan Dusan Milicevic
Cetnici su prvi napali partizane po naredjenju Draze Mihailovica jer im nije odgovarala ideja revolucije. A uceni cetnicki general je u toku napada Nijemaca na Kadinjacu naredio da se cetnicke jedinice rasprse i ne pruzaju otpor jer nije vrijeme. Pa je onda poceo saradjivati sa Nijemcima. Zato su se svi solunci prevrnuli u grobu. Da su oni tako radili i mislili ne bi bilo Srbije ni Srba!!!
Imigrant
Ako se ne varam po oslobidjenju Kraljeva a i Srbije od Njemaca i njihovih saradnika Crvena armija je strijeljala saradnika okupatora tj cetnike.Ako se ne varam saradnike okupatora tj Cetnike i.drugi saveznici Partizana Englezi su saradnike.okupatora cetnike iz Austrije vratili partizanima.Ako.se ne varam.saradnici okupatora cetnici su zajedno.sa svojim saradnicima Njemcima a i Ustasama bijezaliniz Yugoslavije
Bole
Ako me sećanje dobro služi, koliko je partizana poginulo u borbama oko Kraljeva.? Ali stvarno, bez onih bajki i laži. Odprilike oni su naj nesposobni vojna formacija drugog svetskograta.
vito
Када ће се поред партизанских прича , које слушамо од 1945. , почети појављивати и приче ЈуВО. Можда би била занимљива прича о погибији капетана Дерока? Да ли би било корисно подићи споменик жртвама које су вође комуниста побили без суда после 1944.? Говорим о званичним подацима државне комисије у којој је радио др Срђан Цветковић са института за савремену историју.
Sinisa Simeunovic
Odavno je krenula istina o četnicima i njihovoj borbi, imaš na YouTube kanal pogledi, pa pogledaj
Саша Микић
@Stanislav Колико су ти ''немачки дисциплиновани војници'' побили народа по Србији то питајте оне који су били у Шапцу, Крагујевцу, Краљеву, логору ''Сајмиште'', логору ''Бањица'', логору ''Црвени крст'' и на још много других стратишта где су Немци стрељали и партизане и четнике. Да не заборавим оне који су депортовани у Немачку на присилни рад или у неки од концентрационих логора од којих је најближи ''Маутхаузен'', а најдаљи у Норвешкој.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.