Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧА СА СОКОЛСКИХ ПЛАНИНА

Игорова Нојева барка

Ветеринар из Пецке на имању подно Рожња бије битку за опстанак аутохтоних српских раса домаћих животиња: колубарско говече је нестало, али није касно за бушу, балканску козу, каракачанске овце
Соколске колибе (Фотографије С. Ћирић)

Ако буде новог библијског потопа српска Нојева барка, извесно је, кренуће из „луке” подно врха Рожањ са Соколске планине, надомак Пецке, варошице у венцу Ваљевских планина, не тако далеко од Дрине. А својеврсни српски Ноје биће Игор Рабат, ветеринар из Пецке, човек који је цео свој живот, и у срцу и на делу, везао за природу и животиње.

Под сводовима стаје симболичног назива „Арка”, у пољопривредном газдинству „Соколске колибе”, смештеном на 880 метара надморске висине испод Рожња (973 метра), највишег врха Соколске планине, Игор већ годинама гаји аутохтоне српске расе домаћих животиња. То је богат генетски ресурс чијем опстанку Игор даје немерљив допринос.

Чувар традиције

Током две деценије на терену по селима рађевско-јадарског Подриња видео је како нестају природа, животиње, традиција, обичаји, почиње Игор причу о идеји да направи планинско чобанско насеље, као некад кад су људи водили стоку у планину, ту сакупљали сир и кајмак, а преко зиме се враћали у села.

– Планина је била пуна колиба којих више нема. Ја сам оживео једну, као у стара времена и направио чобанско насеље. Онда сам почео да набављам старе српске аутохтоне расе домаћих животиња. Трајало је то седам-осам година, куповао сам их на подручјима од Димитровграда, Врања и Пирота, преко ових наших планина, до Суботице – прича Игор.

Под сводовима „Арке”, у отвореним оборима и на околним пашњацима сада су домаћи брдски коњ, балкански магарац, каракачанска овца, виторога праменка, влашићка праменка, крава буша, пси торњаци, домаћа живина. Сви као што су били пре 150 година. Укупно око 130 јединки – 13 коња, 20 магараца, преко 20 коза, 40 оваца различитих раса.

– Важно је да се сачувају те животиње, ради наше традиције и културе, али много су важније због здравих гена које у себи носе. Наиме, савремене домаће животиње какве данас имамо одгајане су за што већу производњу млека, меса, при чему су се изгубиле способности њиховог имуног система. Имунитет је страдао у борби за велику производњу, тако да прети опасност да савремене домаће животиње једноставно нестану. Ове животиње које ја гајим мало производе, такве су каквим их је Бог створио, али носе здраве гене. Код њих је све добро: имуни систем, квалитет меса, млека, само што су у питању мале количине – наводи Игор.

Уверен је да се имуни систем високопродуктивних домаћих животиња једино може поправити укрштањем са старим отпорним аутохтоним расама, својеврсним враћањем „точка” мало уназад. Све с циљем да се побољша имуни систем код крава које дају 30–40 литара млека дневно, код јагњади која за месец и по дана стижу за клање.

– То је једини спас. А ти здрави гени могу се сачувати само „на извору”, на живим животињама, не можете их замрзнути. Само овакве, живе животиње су нешто што би сутра науци могло да буде веома драгоцено – истиче ветеринар који је у „Соколским колибама” засновао, како каже, живи музеј животињског света. За неке „експонате” већ је, нажалост, касно – колубарско говече је раса која је нестала, нема више ниједне живе јединке. Али, није касно за бушу, има их око 300 у Србији, није касно за балканску козу, остало их је 170, каракачанских оваца има око 90. Неке од њих су на сигурном, подно Рожња, под Игоровим будним оком.

Игор подсећа да је 90 одсто хране коју људи користе животињског порекла, да је препорука Светске здравствене организације свим владама света да покушају, ако је могуће, да сачувају аутохтоне расе. Он то и чини у „Соколским колибама”: чува животиње које су настале на овим просторима и генерацијама ту живеле, а сада им прети изумирање. Игор то неће дозволити.

– „Арка” је Нојева барка. Ноје је спасао свет, људе и животиње. Одлучио сам се да тај назив дам овом месту, јер знам у каквој су ситуацији ове животиње, ове аутохтоне расе.

Поглед на пола Србије

Приредио је Игор Рабат на овом месту и туристичку понуду, гости могу да попију пиће, да се почасте правом чобанском храном – сиром, кајмаком, пасуљем, купусом из земљаног лонца, јагњетином, свим оним што су и чобани могли да једу. Циљ туристичке понуде није му никаква зарада, истиче, све улаже у храну за животиње и смештајне капацитете које за њих ту гради.

Гости који дођу имају прилику да уз отворен поглед на пола Србије и контакт с племенитим животињама старог соја одморе душу од градске вреве и свакодневних проблема.

– Моја препорука је да свако ко има могућности да гаји неке од ових животиња требало би то и да учини, не очекујући било какву материјалну корист. То може само онај ко осећа велику љубав према животињама и ко можда може да предвиди шта ће се дешавати у свету око нас – закључује Игор Рабат.

„Божићни коњи”

Игор Рабат је оснивач манифестације „Божићни коњи” која се већ неколико година одржава у Пецки, с циљем да, поред осталог, очува гајење домаћег брдског коња којег још увек има у овим крајевима. Од давнина су становници Пецке неговали обичај да на Божић после доручка извезу на улице коњске запреге, фијакере или да се појаве као јахачи на својим окићеним и украшеним коњима. Тако су улазили у дворишта комшија, пријатеља и честитали најрадоснији хришћански празник. Када коњска потковица крочи у двориште то доноси срећу, благостање на имање домаћина, казивало је веровање проистекло из овог прелепог обичаја. Управо је ту традицију Игор Рабат обновио манифестацијом „Божићни коњи”, која је за прошли Божић окупила 6.500 гостију у Пецки, варошици са 380 становника.

Петрина стена

Надомак Рожња и „Соколских колиба” је Петрина стена, још један од врхова Соколске планине, место које је судбински везано и за кућу „Политика”. У јесен 1914. током Дринске битке у Првом светском рату на Петриној стени и оближњем Прослопу вођене су крваве борбе српске и аустроугарске војске и те локације су, кажу, заслужиле епитет српских Термопила над Ваљевом. Циљ бечких генерала био је да сломе одбрану Петрине стене, затим превоја Прослоп и да продру према Ваљеву. У невероватној диверзантској акцији заустављена је аустроугарска офанзива, а у тој крвавој борби погинуо је капетан Владислав Рибникар, новинар и оснивач „Политике”. Сахрањен је у Пецки.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorana
Svaka cast. Ajmo ljudi da se okrenemo prirodi, da se vratimo u nasa sela. Ko zna sta ce biti posle korone? Prezivece samo oni koji su na selu i u prirodi.
milenko popić- etnoseljak
"подно Рожња бије битку за опстанак аутохтоних српских раса домаћих животиња..." Против кога бије битку овај срећни човјек? Против "Корпорације", "Прогреса" али не оног по Јустину Поповићу," Науке", "Генетике", "Профита", Равнодушне српске државе и, сачувај ме Боже, "main streamova". Желим му да у спокоју Творевине којој припада, што дуже, "пецка" ову залуталу Цивилизацију. Игору и новинару хвала и на редовима о Владиславу Рибникару.
даровање
Сјајно, какав леп пример! Одлична, заобљена кућа, свака част!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.