Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тихи одлазак Боре Кандићa

Мада је највише остао упамћен по улози у ТВ серији „Вук Караџић”, играо је у бројним представама и често препричавао анегодоте из глумачког живота у ЈДП-у
Боривоје Бора Кандић у представи „Ваљевска болница” (Фото: архива ЈДП-а)

Драмски уметник Боривоје Бора Кандић познат по улози младог Вука Караџића у телевизијској серији „Вук Караџић”, редитеља Ђорђа Кадијевића (1987), али и по занимљивим позоришним искорацима, преминуо је прексиноћ у Београду.

Бора Кандић рођен је у Мостару 31. мај 1961, где је његов отац Милош као глумац имао ангажман и упознао његову мајку Неду. Уписао је најпре глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи Бранка Плеше, али је ипак после тога конкурисао на Факултету драмских уметности у Београду, где је и дипломирао глуму у класи Арсенија Јовановића. Недуго затим своју позоришну каријеру везао је за Југословенско драмско позориште, чији члан је био од 1986. до 1997. године, али је и пре тога остварио неколико улога у овом театру: „Колубарска битка” Добрице Ћосића, у режији Арсенија Јовановића, „Зли дуси” Ф. М. Достојевског, у режији Стеве Жигона, „Мали принц” Антоана де Сент Егзиперија, у режији Карлоса Медине, „Лова” Џоа Ортона, у режији Ненада Илића.

‒ Када смо имали испите на првој години ФДУ-а, ишли смо да гледамо и представе новосадске академије. Пришао сам да се поздравим са Плешом, али није хтео да ми пружи руку. После сам играо код њега у комаду „Веселе жене Винџорске” у ЈДП-у. Није била баш велика улога, али ме је узео. Одљутио се ‒ причао је својевремено Кандић.

Поклоници сценске поетике имали су прилику да га гледају и у представама: „Родољупци” Јована Стерије Поповића, у режији Дејана Мијача, „Дом Бергманових” Ненада Прокића, у режији Невенке Јанаћ, „Сеобе” Милоша Црњанског, у режији Виде Огњеновић, „Госпођа Колонтај” Агнете Плејел, у режији Иване Вујић, „Ружење народа” у два дела Слободана Селенића, у режији Дејана Мијача, „Шта то Кабуш погрешно ради” Макса Фриша, у режији Олге Савић, „Ваљевска болница” Добрице Ћосића, у режији Дејана Мијача, „Жак или Покорност” Ежена Јонеска, у режији Никите Миливојевића, „Сумњиво лице” Бранислава Нушића, у режији Николе Симића, „Марио и мађионичар” Томаса Мана, у режији Никите Миливојевића, „Не очајавајте никад” Бранислава Нушића, у режији Мирослава Беловића,  „Терговци” Емануела Козачинског, у режији Виде Огњеновић.

Бора Кандић често је препричавао анегодоте из глумачког живота у ЈДП-у. Незаборавно је, знао је да прича, како се Лане Гутовић нашалио са Марком Тодоровићем, који је много пута тумачио Тита.

‒ Лане не буде лењ и позове једног нашег друга Слободана, који је био у Холивуду, и замоли га да пошаље Марку писмо да треба тамо да игра Тита. И овај стварно то уради, направи неки печат и пошаљу Марку „званичан” позив из Холивуда да глуми Тита. У том тренутку Лане и Марко играју у представи „Буба у уху”, доста се и друже, али Марко му не говори ништа, ваљда из глумачке сујете, да му неко нешто не поквари. Једне вечери су мало попили и он се повери Ланету: „Звали су ме из Холивуда да играм Тита.” Лане каже: „Ма дај, не зезај, покажи.” Ту су били Ирфан Менсур и Воја Брајовић. Лане каже: „Али овде пише да Тито има 70 година, а ти си млад”, на шта Марко одговара: „Е мој Лане, холивудска шминка чини чуда.” После нису разговарали годинама ‒ присећао се Кандић, који је играо и на другим позоришним сценама: „Бандитска балада”, СНП Нови Сад, „Српска драма”, Звездара театар, али и у  телевизијским серијама „Крај династије Обреновић”, „Срећни људи”, „Мали кућни графити”, „Сељаци”, „Грех њене мајке”...

Иза Боре Кандића је и занимљива филмска каријера. Прву улогу имао је у филму „Шећерна водица”, играо је и у фимовима „Варљиво лето”, „Дневник увреда”...

У потрази за својим местом под сунцем Кандић се 1998. године преселио у Аустралију, прво је живео у Перту, затим у Мелбурну и Сиднеју, да би се у Србију вратио 2007. године.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana
List "Kurir" danas je preneo vest da na sahrani nije bio prisutan niko od kolega ! Apsolutno netacno - bila je moja malenkost i odrzala desetominutni govor u ime njegovih kolega i postovalaca.Moje ime je Mira Djurdjevic.Ispracen je dostojanstveno,po pravoslavnim obicajima u krugu prijatelja i clanova familije.Na sahrani je bilo prisutno oko 35 ljudi,sto i nije zanemarljiv broj u odnosu na uslove odrzavanja sahrana u ovakvoj pandemiji ! Neumesno je pisati neistine! Neka mu je laka zemlja!
Arsenije Jovanović
Dragi poštovaoci dragog nam čoveka i glumca Borivoja Bore Kandića, upravo je do mene doprla vest o potresnom detalju iz njegovog života. Od onih kojima je ovo poverio saznao sam da je Borivoje jedno vreme radio kao čistač u samoposluzi u Čika Ljubinoj ulici u koju sam često odlazio. Kad god bi me ugledao sakrio se jer ga je bilo stid da kao njegov nekadašnji profesor vidim kakvim se poslom bavi. Da smo se sreli i porazgovarali možda sam mu mogao pomoći. Naša je tuga ovim samo povećana.
pomenuta anegdota ima vise varijanti
pripisuje se veci lukicu koji je tokom boravka u svedskoj svom prijatelju(nedavno preminulom) brani scepanovicu poslao pismo potpisano sa ingmar bergman...naravno,ostalo je slicno...scele je iste veceri cascavao po klubu knjizevnika...
srdjan pesic
Dragi Boro, lepo se smo se druzili na Akademiji a i posle. Prva rec koja mi je pala na pamet kad sam cuo za ovu strasnu vest je dobrota. Bio si sarmantan i dobrocudan i svakom je pored tebe bilo lepo. Poslednji pozdrav od tvog druga iz Amerike. Pocivaj u miru mali prince.
Arsenije Jovanović
I zakraj: Maksu su na Zelenom Vencu zverski ubili a Borivoje je u jednom kafiću na Zelenom Vencu bio čistač kako bih zaradio koru hleba. Maksina prva pozorišna uloga bila je u mom Sarajevskom atentatu a Borivoje mi je bio student. Bili su to moji sinovi. Trebalo da ih svi osećamo kao svoje sinove.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.