Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У нашој земљи није било ни сумњи на птичји грип

Само прошлог месеца девет држава открило је вирус на фармама, док је у 2020. тачно 20 земаља пријавило ову болест на својим територијама
(Фото EPA/Caroline Blumberg)

Србија ове године није имала ни појаву ни сумњу на авијарну инфлуенцу или птичји грип који тренутно хара Европом, изјавио је за „Политику” Саша Остојић, руководилац Националног кризног центра при Управи за ветерину. Како каже, врло је могуће да ће нашу земљу и ове године тај вирус заобићи.

– Србија заправо никада није имала авијарну инфлуенцу на комерцијалним фармама. Последњи пут вирус је пријављен 2017. код дивљих птица и на мањим газдинствима у екстензивном узгоју – истиче Остојић.

Птичји грип доноси ризике, али и економску опасност за сектор узгоја живине јер се фарме на којима је вирус детектован аутоматски затварају, а сва живина уништава. Само прошлог месеца девет држава открило је вирус на фармама док је у 2020. тачно 20 земаља пријавило ову болест на својим територијама. Међу њима су Бугарска, Пољска, Словачка, Чешка, Немачка, Мађарска, Украјина, Холандија, Данска, Француска... Карактеристично за ову годину јесте и да је вирус доста присутан на фармама ћурака и патака, што је претходних година била реткост.

– Код фарми које су захваћене, узрочник је вероватно пренет унутрашњим прометом. Веома се лако шири из једне земље у другу. Нарочито зато што се овај вирус не одликује великим морталитетом, често у старту пролази неопажено. Посебно у ЕУ где је систем такав да контрола промета, између земаља, није толико стриктна већ је више релаксирана – објашњава наш саговорник.

Како каже, постоји и могућност да је вирус пренет преко дивљих птица. Мада су биосигурносне мере на великим фармама у ЕУ поприлично добре, тако да би овај вид преноса могао хипотетички да се догоди на мањим газдинствима. Последњи случај птичјег грипа у нашој непосредној близини пријављен је Словенији, где је зараза детектована код дивљих птица. Пре тога и у Хрватској на фарми товних ћурки. На питање какве су економске последице птичјег грипа по државе које су погођене, Остојић каже да је „иако се болест јавља у великом броју земаља, врло је интересантно то што нема сконцентрисаних жаришта”.

– У том смислу нема неког већег економског утицаја на државу јер нису читава подручја заражена, већ појединачне фарме. Да то није случај, онда би опасност по привреду била много већа – истиче он.

Хрватске ветеринарске власти утврдиле су да вирус припада подтипу Х5Н8, за који до сада није утврђено да узрокује заразу код људи. Остојић каже да су ове године иначе доминантни сојеви вируса Х5Н8 и Х5Н5.

У тој држави на снагу су ступиле биосигурносне мере које фармере обавезују да превентивно онемогуће контакт домаће живине и дивљих птица, посебно оних који живе у воденим стаништима и које су најчешћи резервоари вируса.

Наш саговорник каже да, када се појави вирус, „питање је да ли се прво јавља код домаће популације или дивљих птица”. Али оно што је занимљиво, када је реч о дивљим птицама, јесте да је углавном захваћена северна хемисфера. Вирус се није ширио медитеранским путевима, па су земље које су топлије ове године поштеђене авијарне инфлуенце.

– То иде циклично, зависи од миграторних путева дивљих птица. Тако смо у Србији имали вирус 2017, а сада га немамо. И обрнуто, у државама код којих је сада пријављен тада га није било. Могуће је да можемо да очекујемо да ћемо авијарну инфлуенцу имати следеће године, али то је у овом тренутку тешко предвидети – истиче Остојић.

Још крајем септембра Европска унија позвала је чланице да појачају мере контроле како би спречиле нову епидемију болести која се веома брзо преноси међу птицама, али се сматра да је ризик од преношења на људе мали. Светска здравствена организација објавила је да нису сви вируси птичјег грипе узрочници болести код људи, али да неки могу да буду претња. Најпознатији међу њима је Х5Н1 који тренутно не циркулише међу живином.

Често питање међу потрошачима јесте и да ли се птичји грип може пренети преко хране, ако конзумирамо живинско месо пореклом из земаља које су пријавиле болест.

– Не, то су објекти који су под сталном контролом. Друго, месо се термички обрађује. Такође постоје њихове интерне контроле за подручја која су заражена авијарном инфлуенцом. Вирус као вирус опстаје у живој ћелији. Могуће је да буде механички пренет преко човека, али то је на краткој релацији и кратког века – каже Саша Остојић. Он је нагласио да у циљу праћења кретања болести и спречавање појаве и ширења авијарне инфлуенце на територију Србије Управа за ветерину предузима све превентивне и прописане мере у складу са наредбом за забрану уношења тог вируса у нашу земљу и посебних прописа који се примењују у случају сумње и појаве ове заразне болести.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Ovo podseca kao na ono u pocetku "idite u Trst u soping"...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.