четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.12.2020. у 18:00 Далиборка Мучибабић

Обнова спомен-обележја кнезу Михаилу при крају

Меморијалном месту у Кошутњаку које је годинама било запуштено биће враћен аутентични изглед 25. децембра
(Фото: Завод за заштиту споменика културе Београда)

Постављање ограде од кованог гвожђа последња је етапа обнове спомен-обележја у Кошутњаку на месту где је 10. јуна 1868. године у атентату убијен кнез Михаило Обреновић. На иницијативу града, она је започета 25. новембра и биће окончана за 14 дана, уверавају у градском Заводу за заштиту споменика културе. Тада неће бити завршено уређење партера са клупама и каскадним степеницама, већ ће оно сачекати следећу годину. Вредност пројекта је 1,67 милиона динара.

– Спомен-обележје требало би да изгледа аутентично, без увођења нових или укидања оригиналних елемената. Досад смо рестаурисали зидове и стубове од камена, односно опрали смо и очистили камен, очишћене су спојнице и фуговали смо их, обновили смо камено степениште на улазу. Обављена је дренажа тла унутар спомен-обележја да би се растеретио накривљени источни зид. Такође је извршена стабилизација и враћање тог зида у првобитни вертикални положај заједно са стубовима. Ланац од кованог гвожђа однет је у радионицу на рестаурацију – наводе у градском Заводу и додају да је спомен-обележје било у веома лошем стању, камен је био прекривен наслагама патине и маховине, графитима и траговима рђе, док су ланци од кованог гвожђа кородирали, а неки њихови делови су и недостајали.

Постављене су две двојезичне табле које приповедају о животу и политичком деловању Кнеза Михаила и говоре о томе шта се пре 152 године десило у Кошутњаку.

Направљен је и паркинг за аутомобиле и аутобусе дуж пута којим се долази до спомен-обележја на месту убиства кнеза Михаила. Оно се налази у оквиру просторно културно-историјске целине „Топчидер”, која је од 1987. године споменик културе од изузетног значаја.

Меморијал 134 године

Идеја о подизању спомен-обележја иницирана је после трагичне смрти кнеза Михаила, 1868. године. Први предлог решења споменика дао је руски скулптор Михаил Осипович Микешин, који је на том месту осмислио меморијалну капелу. Од такве идеје одустало се и 1886. на месту кнежеве погибије постављена је камена плоча са уклесаним заветом ,,Твоја мисао погинути неће”.

– Плоча је потом уклоњена, што је три деценије касније приметио Феликс Каниц, репродукујући у својој књизи о Србији цртеж спомен-обележја места убиства. Тада је постављена ограда од кованог гвожђа (вертикалне шипке са украсним завршецима, обухваћене хоризонталним шипкама као држачима при дну и врху). Тиме је маркирано место на коме је кнез Михаило пао, у виду гробног места – наводе у градском Заводу за заштиту споменика културе.

На стаблу које се налазило изнад, на гвозденој куки постављено је кандило, израђено по типу затворених заобљених кандила.

Министарство грађевина Краљевине Србије, о државном трошку, подигло је камену ограду са ланцима 1912. године. Радове је извео београдски каменорезац Станко Димић.

Коментари3
c2aa4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Велики владар
Михаило Обреновић (1823-1868) владао је Србијом у два наврата. Сматра се једним од најзначајнијих и највећих владара у модерној српској историји. Његов начин владавине можемо описати као просвећени апсолутизам. Осим што је савршено говорио неколико европских језика био је талентован и за књижевност. Не зна се тачно колико је књижевних дела написао, али 3 његове песме су остале сачуване: Што се боре мисли моје, Светски путник и Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском.
milenko popić- etnoseljak
Korisno je za nauk iz nacionalne istorije ne zaboraviti da se u progonstvu našao voljom Tome Vučića Perišića,čovjeka koji je bio sluga njegovom ocu,koga je takođe prognao.Meni će,zauvijek,ostati nejasno kako se nepismen,osion a vlasti željan čovjek,koji je,u nastupu bijesa,sebi iskopao oboljelo oko,fiktivno zaogrnut ustavobraniteljstvom,mogao dokopati članstva u Državnom savjetu i odlučivati i o Mihajlovoj sudbini. Otimačinom, koliko i nasiljem, kod sirotinje je, lako,stekao titulu "Gospodara".
Vlada
Možda napomena da se, po tada važećem kalendaru, atentat na kneza Mihaila odigrao 29. maja 1868. Na isti dan 1903. desilo se ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља