петак, 25.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Газела” прешла пола века, нове мостове Београд и даље чека

Годинама се најављују већи савски на месту зеленог лучног и мост на Ади Хуји, али и даље без помака, померају се само рокови за почетак градње ових речних колоса. – Стари савски чека сечење и селидбу, Стари железнички нову намену, а „Панчевац” детаљну обнову
Београдски мостови (Фото А. Васиљевић)

Списак престоничких мостова старијих од пола века недавно је постао богатији за једно име. Старом железничком, Бранковом, Старом савском и Панчевачком мосту, по овом критеријуму придружила се и „Газела”. Она је један од најоптерећенијих и најважнијих градских мостова, али њена судбина свакако није упитна. За разлику од ње, Стари железнички чека дефинитивну одлуку о томе шта ће бити са њим, док је за Стари савски пресуда већ донета – надлежни ће исећи његову конструкцију и преселити је на суво. За то време конструкција „Панчевца” вапи за обновом. А није да се не најављују велики радови на новим и постојећим београдским мостовима, али никако да они коначно и крену.

Већ дуже надлежни најављују: „Наредне године креће уклањање Старог савског моста и почиње градња новог, саобраћајно знатно проточнијег.” На терену од 2016. откако је причу о новом лучном мосту лансирао тадашњи градоначелник Синиша Мали конкретнијих корака ипак нема. Али, у претходне четири године не мањкају варијације на тему изгледа новог и судбине Старог савског, као ни разбацивање роковима. Да су се оствариле најаве Малог из интервјуа нашем листу у септембру 2016, Београд би већ увелико на месту Старог савског имао мост на спрат, изграђен по узору на техерански „Мост природе”. Идеја градских челника била је да се искористи конструкција садашњег зеленог лучног моста, да се његов препознатљив лук дигне „на спрат”, а да се саобраћајни капацитет коловозне конструкције увећа. Али, само неколико месеци касније постаје јасно да град ипак има други план за Стари савски – да га уклони са садашње локације, сруши његове стубове и гради потпуно нови мост. За такав маневар челницима је аргумент био да су садашњи стубови на дрвеним шиповима дотрајали и да су за потребе веће речне саобраћајнице потребни и нови стубови, као и већи размак између њих. Убрзо је стигао и контрааргумент појединих стручњака да је цела Венеција на таквој основи па до дана данашњег није потонула. Надлежни су ипак наставили по своме, у међувремену је представљено идејно решење за нови савски мост на месту старог, најављено је да се увелико припремају и планска и техничка документација, али и анкета у којој ће грађани одлучити да ли Стари савски треба да се сели између Аде Циганлије и Новог Београда или између Земуна и Лида. У међувремену, Синиша Мали отишао је на чело српских финансија, а рокови за нови лучни мост које је обећавао његов тим пали су у воду. Над водом још одолева зелени лучни мост, а у међувремену настали су неки нови планови за њега – последње најаве кажу да 2021. креће сечење његове конструкције која ће бити превезена на привремену локацију на Палилули, док је за његову будућу сталну адресу виђен травњак на Ушћу. Надлежни уверавају – то је резултат анкете у којој су грађани одлучивали о судбини Старог савског. У њену веродостојност многи су посумњали, а осим тога то није анкета о будућој локацији овог моста која је помињана у време кабинета Синише Малог. Јер, у његовом мандату истицано је да је велика већина грађана подржала идеју да Стари савски отплови на простор између Аде и Новог Београда. Сада друга прича.

Најновија најава градских отаца је да ће Аду и најмногољуднију општину 2022. повезати бициклистичко-пешачки таласасти мост чије идејно решење је пролетос објављено.

За сада је ипак неизвесно када ће кренути демонтажа Старог савског, чији капацитет и бука коју производе трамваји на њему не одговарају растућем „Београду на води”. Није извесно ни када ће почети градња његовог наследника (последња најава, коју као и све претходне треба узети са резервом, каже такође да 2021. креће и тај посао). Извесно је само да сечење и расклапање зеленог лучног није могуће док се не заврши комплетна обнова Савског трга.

Панчевачки годинама на чекању

„Газела”, која је почетком децембра напунила 50 година, комплетно је реконструисана 2011. и тада је истакнуто да јој 60 година неће бити потребна детаљна обнова. Пре неколико година обновљена је и годинама девастирана пешачко-бициклистичка стаза на Бранковом мосту, али своје боље дане и даље чека Панчевачки мост. А дочекаће их тек када буде изграђен нови мост преко Аде Хује. Јер, како истичу градски челници, нема речи о томе да се крене у детаљну обнову саобраћајно важног „Панчевца” све док београдске обале Дунава не добију мост код Аде Хује. Градски оци склони помпезним, често нереалним најавама, почетак његове градње најављивали су и за 2019. и за 2020, али исто као и у случају новог савског, од тих најава није било ништа. Нови рок за камен темељац на мосту преко Аде Хује сада је 2021. А ако се зна динамика градње, све и да наредне године почне изградња нове речне саобраћајнице на Палилули, тешко да ће он бити завршен пре 2024. Тако да раније Београђани не треба да рачунају на детаљну реконструкцију „Панчевца”. Надлежни упорно понављају да је Панчевачки мост безбедан за саобраћај и да се редовно одржава, али они који њиме свакодневно пролазе виде нешто сасвим друго.

Најстарији ван функције

Најстарији мост је Стари железнички подигнут у оквиру градње прве пруге у самосталној Србији. Мост каквим га данас знамо није ипак онај који је и изграђен крајем 19. века јер, као најдуговечнији престонички и железнички битан, он је и жртва више разарања Београда. Због тога му је више пута мењана и конструкција. Стари железнички, иако је пре неколико деценија добио наследника у виду Новог железничког, у служби српских гвоздених путева био је све до друге половине 2018, када је затварањем Главне железничке престало одвијање саобраћаја преко њега. (Њиме је крајем 19. века протутњао први српски воз ка Бечу, а преко њега је прешла и последња путничка композиција са доскорашње Главне ка Будимпешти). Претходних година, у оквиру промоције „Београда на води”, овај мост представљан је као будућа пешачко-туристичка атракција са кафићима и видиковцима.

Ђиласов, Зарићев, Земунски...

Београдски мостови не оскудевају ни у саобраћајној оптерећености, али ни у богатству надимака. Тако је Стари савски за многе Лучни или Зарићев (по Миладину Зарићу који је спречио његово дизање у ваздух), па и Немачки (јер је подигнут у доба окупације). Мост на Ади је незванично Ђиласов (по Драгану Ђиласу у току чијег градоначелниковања је грађен), а Пупинов је познат и као Земунски. Колоквијално, као Земунски некада је био познат и Мост краља Александра.

Бранков сви знамо деценијама као такав, али његово званично име је Мост преко реке Саве у наставку Бранкове улице.

Старе локације, нове конструкције

Три моста над обалама нису изворне верзије на тим локацијама. Осим Старог железничког, такву судбину имали су и Бранков и Панчевачки. На стубовима Бранковог моста у доба Краљевине Југославије 1934. подигнут је први стални друмски београдски речни колос – Мост краља Александра. Овај висећи, ланчани мост, један од најлепших које је Београд имао, срушен је 1941. После ослобођења, у доба комунизма 1956. на његовим стубовима подигнута је нова саобраћајница која је 1979. добила паралелну саобраћајну конструкцију, Бранков мост каквим га и данас знамо. Ентузијасти и неговатељи традиције некадашњег Београда у незваничним иницијативама годинама се залажу да се на изворним стубовима реконструише некадашњи висећи, ланчани Мост краља Александра.

Наследника у виду Панчевачког је после Другог светског рата добио и Мост краља Петра. Овај дунавски мост лучне конструкције подигнут је крајем 1935, али је и он страдао у Другом светском рату. После рата на његовом месту 1946. подигнут је управо Панчевачки.

Највећи „манекен” над београдским рекама последњих година је Мост на Ади који се појављује у бројним спотовима, видео-промоцијама и рекламама.

ПО СТАРИНИ

Стари железнички (више верзија од 1884)

Мост краља Александра/Бранков (првобитни 1934, данашњи 1979)

Мост краља Петра Другог/Панчевачки (првобитни 1935, данашњи 1946)

Стари савски (1942)

„Газела” (1970)

Нови железнички (1980)

Мост на Ади (2012)

Пупинов мост (2014)

Коментари22
b4e5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Мишковић
Београд треба да прави београдске мостове, не Техеранске, Париске или Лондонске. Мостове треба да пројектују и граде наши пројектанти на наша предузећа. Били смо деценијама поносни на наше стручњаке који су имали прилику да граде добре и корисне мостове који су нам омогућили да се повежемо, да користимо саобраћај на добробит свих нас. Деценијама смо упрпашћивани, више не верујемо себи, нашем знању, нема правих људи на местима где би мораали бити. Арогантни и безобзирни отеше нам и наду и веру.
Колико видим
Београд ће добити неки нови мост, када Ђилас опет буде градоначелник. Свиђало се то некима или не, ипак је то чињеница. Садашњој власти се и реконструисане улице распадају, па би било боље да и не покушавају правити неки мост!! Ето , направе неку болницу па је прогласе за свемирски брод. Ако би и направили мост, преко њега би могли само летећи аутомобили. Узгред , интересује ме да ће овај коментар бити објављен?
Дејан
Да ли би било изводљиво да се стари железнички мост претвори у трамвајси мост, а да се Стари савски мост користи за друмски и пешачки саобраћај? На тај начин не би било лупања трамваја поред Београда на води, трамваји би брже прелазили Саву јер им аутомобили не би правили застој, а најмање би се потрошило новца.
Gagi, dipl. inž. saobraćaja
Poštovani Dejane, širina Starog železničkog mosta nije dovoljna da bi se postavila dva paralelna koloseka tramvajskih šina, pa je optimalno rešenje da taj most uz manje adaptacije postane pešačko – biciklistički most. Inače, rešetkasta konstrukcija mosta omogućava pokrivanje i obojestransko »zatvaranje« mosta leksan panelima, tako da bi pešaći i biciklisti bili zaštićeni od padavina; kiša ili sneg, kao i vetra.
VesaD
izmesti reke da su oko Beograda niti će trebati mosta a i lepše bi bilo ulica i šetališta i šapinga a toga bi se čuda svi krstili šta su srbi opet naopako izmislili..
Senior75
Nisam ni arhitekta ni gradjevinac,ali mislim da je "Gazela",most Branka Pesica,optimalno resenje I sa tehnickog,ekonomskom I estetskom pogledu.Ne razumem sto se ne rade kopije ovog mosta,jer vec postoji tehnicka dokumentacija I sva neophodna resenja?A tek kakva bi turisticka atrakcija bili mostovi blizanci Beograda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.