четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.12.2020. у 14:28 Андријана Цветићанин
НЕ САМО О ПОСЛУ: БОРИС ЧАКШИРАН

Костим на сцени – и визија и чаролија

Познати београдски костимограф, чије смо креације гледали у „Коренима” али и „Црном Груји”, верује да смо у години која је протекла у знаку пандемије сви добили шансу да будемо бољи
Борис Чакширан, Костим из серије „Корени” на изложби у Алексинцу (Фото: Лична архива)

Име Бориса Чакширана, костимографа из Београдa, протеклих деценија небројано пута нашло се на шпицама најгледанијих домаћих ТВ серија и филмова. Радио је костиме за глумце у серијaма: „Корени”, „Сенке над Балканом”, „Краљ Петар Први”, „Отворена врата”, „Црни Груја”, „Вратиће се роде”, „Династија Обреновић”. Обукао је и актере филмова: „Ивкова слава”, „Тито и ја”, „Стршљен”, „Купи ми Елиота”, „Бело одело”.

Уметнику чије „креације” на снимању и у позориштима носе најбољи српски глумци, а мишљење уважавају највећи редитељи није нимало било досадно у години коју је по многима „појела” корона.

– Без обзира на читаву ситуацију, пуно сам радио и скоро све планирано реализовао – каже Борис.

Много посла у домаћим серијама

Додаје да га у томе није омео ни ковид, који је недавно прележао, на сву срећу с благим симптомима. Да заврши све прихваћене задатке није га омела ни повреда ноге, због које се два месеца кретао уз помоћ штака.

– Ових дана приводи се крају снимање филма и серије „Тома”. До краја године требало би да се заврши снимање серије „Време зла”, по адаптираном тексту истоименог романа Добрице Ћосића. Тренутно је прекинуто због короне снимање филма „Буди Бог с нама” Слободана Шијана, али чим се ситуација смири, наставиће се – набраја Борис где је све ангажован. Његове костиме публика ће гледати у кратком филму „Скуп” Марка Пејовића.

Борисови костими одушевили су и најмлађе: у Позоришту лутака „Пинокио”, ове јесени коначно је играна представа „Бела Грива”, планирана још за април. Био је то по много чему јединствен позоришни догађај, пун маште, креативности. Не само да је дизајнирао костиме за глумце, наш саговорник је израдио и лутке и читаву сценографију. Интересантно је да су фигуре коња рађене у природној величини и тако нешто је први пут виђено у нашем позоришту.

Глумице у раскошним костимима у серији „Време зла” (Фото: Танјуг/United medija/ Александар Летић)

С дипломом београдског Факултета примењених уметности, одсека за костим, Борис је имао је прилику да ради не само у Србији већ и широм региона, а био је и део великих холивудских продукција. Исти осећај узбуђења не напушта га док ради костиме и за позориште и седму уметност. Ипак, постоји разлика: израда костима за позоришну представу условљава живо извођење, пресвлачење глумаца, промене на сцени.

Открива да је овај посао за потребе филма једноставнији, али некада такође захтеван, нарочито када костимограф мора да води рачуна о детаљима и концепту.

Како би костимограф исказао своју визију – постигао чаролију семиотике скривеним порукама – Борис каже да пресудно зависи од самог драмског текста и, наравно, од добре припреме. То од костимографа захтева да, пре него што крене у реализацију костима за неки филм или представу, обавезно прође кроз музејске збирке, етнографске архиве, другу историјску грађу.

Међу колегама наш саговорник важи за једног од најбољих костимографа за дочаравање епоха. Тако су Борисови костими, које је креирао и израдио за ТВ серију „Корени”, ове јесени били изложени у Дому културе у Алексинцу, у оквиру манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића”. Они су били равноправни део поставке с оригиналним елементима народне ношње, из депоа алексиначког Завичајног музеја на изложби „Корени: етно-мотиви, благо и наслеђе”.

Традиционалну одећу с ових простора Борис је сам носио у младости, али као активни играч КУД-а „Абрашевић”. Озбиљна повреда спречила га је да фолклор изабере за професионали пут.

Игру, пре свега савремени плес, међутим, није избрисао из свог интересовања и још важније – ангажмана. Борис је и цењени кореограф.

– Касних деведесетих година организовао сам у Србији прве семинаре савременог плеса, долазак страних педагога. Многи играчи памте, помињу то у својим биографијама. Рекао бих да сам унео дух света у нашу средину, мада наравно нисам био једини – објашњава наш саговорник.

Инсистирао је на увођењу високих стандарда у целовечерње представе савременог плеса, да играчи носе посебно креиране костиме, да се поставља озбиљна сценографија, видео-арт и музика која је компонована за те представе.

Модел на ревији посвећеној професорки Анђелки Слијепчевић (Фото: Belgrade Fashion Week)

Борис своје поимање уметности, таленат, знање и рад дели с најрањивијим категоријама становништва како би им помогао, али и, признаје, изградио бољег себе. Покретач је у Србији и на интернационалном нивоу плесних инклузивних група. Један је од оснивача асоцијације IIAN – International inclusive arts network, формиране 2012. године у Вашингтону у САД, чији је главни циљ повезивања уметника и организација које укључују особе с инвалидитетом у позоришни рад и стваралаштво. Радио је с избеглицама из Етиопије, старим лицима, децом с траумама из ратом захваћених подручја; највише у области инклузије с особама с инвалидитетом.

Када је започињао каријеру, присећа се, родитељи нису били срећни што је кренуо уметничким путем.

– Дуго сам морао да доказујем да се уметношћу може градити успешна професија – каже Борис.

У породици, наиме није било уметника. Мајка је била учитељица, отац признати економиста. Обоје су имали склоности којима Борис приписује развој својих интересовања за плес и позориште:

– Мајка је много тога шила за сестру и мене док смо били мали. Осликавала је зидове наших соба сликама Дизнијевих јунака. Отац је свирао хармонику и често веселио друштво музиком. Тако га памтим. То је сигурно утицало на развој мог осећаја за позориште и савремени плес.

Филм о корони

Пролеће ове године када смо били „под кључем” користио је креативно и радно, припремао две серије, али то је била и прилика да мало предахне.

– Корона ми је отворила нов поглед на свет, који је, чини ми се, постао бољи него што је био раније. Као и све друго, и ово ће проћи. Ми ћемо бити, надам се, бољи и свеснији суштинских ствари које су животно важне.

Када би овог часа био ангажован да направи костиме за филм о пандемији, питамо га какве би изабрао за глумце?

– Костим у филму о корони морао би поред судбинског и опасног да носи елементе светлости и енергије за буђење бољег и квалитетнијег живота – одговара оптимистично.

На листи до сада неостварених пословних жеља уписани су му костими за жанр научне фантастике, хорора и стрипске фикције. Можда ће изласком из „нове реалности” по окончању пандемије добити прилику да костимом публици дочара опаки вирус.

У радионици настају костими који публици треба да што уверљивије дочарају прошлост (Фото: Лична архива)

Крајишко порекло

Презиме Чакширан је веома старо.

 – Сестра је истраживала и дошла до податка да потиче из древне Индије. Односи се на посебну врсте панталона. Преци су нам живели у Крајини, отац је рођен у Кордунском Љесковцу. Мало село, уништено у последњем рату. Више не постоји. Живо је и даље у мом сећању. У успоменама из детињства – јахање неоседланих коња, обилним кишама од којих смо се скривали у пећинама, купања у хладној реци Корани – присећа се Борис.

Колекционар

Борис Чакширан признаје да нема времена да се посвети моди, иако му је велика љубав. Понекад успе да буде део групних ревија. Прошле године био је у одабраном тиму креатора за ревију модела инспирисаних и посвећених диви српског глумишта Милени Дравић.

Осим тога, пасионирано скупља уметничке предмете: има мини-колекције слика и икона Богородице, бројаница; воли старо стакло и керамику. Посебно му је драга колекција реплика кинеских скулптура коња, из периода Минг и Хан династије.

Обукао и Бреда Пита

Костиме Бориса Чакширана на филму до сада су носили и Бред Пит, Настасја Кински, Денис Квејд.

Бреда Пита је упознао на почетку каријере, крајем осамдесетих, када је глумац снимао филм „Тамна страна сунца” Боже Николића у околини Београда. Сарађујући с редитељем Гагом Антонијевићем на филму „Спаситељ” искусио је рад по холивудским стандардима, али категорично каже да се не каје због повратка у Србију.

– Одавно сам одлучио да се не кајем ни због чега. Многи градови у свету били су ми дом, на неколико дана, неколико месеци, пола године. Сарађујем с уметницима из бројних земља и увек се осећам кад одем негде да тамо и припадам. Ипак, мој дом је у Београду, ту су моји пријатељи.

Борис открива да има план за дане када се буде уморио од ужурбаних и стресних снимања – посветиће се моди и сликарству.

Коментари1
3a008
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bubauoku
Predivan čovek, staložen, prijatan, bez trunke sujete i egoizma. Jako vredan i pozrtvovan i da dan traje 36 časova, za njega bi bilo malo. Stvara u svakom trenutku svog zivota i čast je poznavati ga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља