Пандемија погоршала живот жена у Србији и Данској

Данска је најбоља земља на свету за живот жена и гајење деце, наглашава се у најновијем извештају магазина „U.S news & World report”, у коме се наводи да је ова скандинавска земља доспела на врх топ-листе популарности дама широм света, пре свега због високог нивоа родне равноправности и помоћи државе у усклађивању рада и родитељства. Ако је судити по одговорима 10.000 жена широм планете, које су учествовале у истраживању овог магазина, Данска, Шведска, Норвешка, Холандија и Канада су проглашене најбољим земљама за живот, док су се Данкиње старије од 65 година изјасниле као најсрећније жене у Европској унији.

Иако би премијерка ове земље Мете Фредериксен могла да буде задовољна резултатима ове студије, пандемија вируса корона и те како је утицала на квалитет живота жена у овој скандинавској земљи. Истраживање Националне СОС линије за помоћ жртвама насиља „Лев уден волд хотлајн” о утицају ковида 19 на насиље над женама показује да је у периоду од јануара до септембра 3.510 особа окренуло телефон 1888 како би пријавило насиље у породици. Како се наводи у извештају који је руководилац овог истраживања Хелена Олдруп поднела Европском институту за родну равноправност, жене су биле жртве насиља у 91 одсто свих пријављених случајева, а повећан је и број оних које су имале потребу за склоништем од насиља, односно одласком у Сигурну женску кућу.

Како у разговору за „Политику” наглашава Сигне Гисел Шмит, потпредседница Данског удружења жена, основаног 1871. године, у овој скандинавској земљи дошло је до знатног пораста насиља узрокованог пандемијом ковида 19.

„У уобичајеним околностима, 38.000 жена и 19.000 мушкараца годишње пријави насиље у породици, али су ови бројеви много већи од 27. фебруара, када је забележен први случај заразе вирусом корона у Данској. Број жена које су потражиле помоћ због насиља се дуплирао, а склоништа за жртве нису могла да приме све жене којима је била потребна помоћ, па смо морали да тражимо алтернативни смештај за њих. Због тога је Данско удружење жена иницирало отварање ургентног склоништа за жртве породичног насиља, а влада је определила додатну своту новца како би помогла пребијеним женама и деци”, објашњава наша саговорница.

Она такође скреће пажњу на чињеницу да жене у Данској чине већинску радну снагу у такозваним помажућим професијама које су прве на удару вируса корона, као што су здравство, сектор социјалног рада, образовање, брига о деци и трговина.

„Подаци говоре да чак 85 одсто свих медицинских радника у Данској чине жене – због тога су оне биле више изложене вирусу ковид 19 и више су од њега оболевале, нарочито младе жене. Ова пандемија истакла је значај такозваних женских професија и надам се да ће сви схватити важност помажућих професија и да ће се ускоро повести расправа о томе да жене треба да буду једнако плаћене као мушкарци за посао који обављају. Статистика, наиме, показује да је јаз у зарадама 16 одсто у корист мушкараца, а на штету жена”, закључује Сигне Гисел Шмит.

Пандемија вируса корона утицала је и на реконструкцију Владе Данске – министар за родну равноправност Могенс Јенсен, у чијем се ресору налази и храна, рибарство и нордијска сарадња поднео је оставку половином новембра, због тога што је држава одлучила да побије 17 милиона нерчева. Владина драстична одлука уследила је након што су здравствене власти рекле да узгој нерчева представља ризик за јавно здравље, због широко распрострањених зараза на фармама.

Према подацима Европског института за родну равноправност жене су се такође налазиле на првој линији борбе против ковида 19 – оне чине 76 одсто од 49 милиона медицинских радника у Европи и 86 процената помажућих радника који брину о болесницима. Осим тога, жене чине 93 одсто радника ангажованих у бризи око деце, 95 одсто спремачица, 83 процента геронтолошких домаћица и 82 одсто свих касирки у радњама широм Европе.

И национална статистика сведочи да су жене поднеле тежи део терета корона кризе – подаци нашег Министарства за рад показују да у сектору здравствене заштите ради 79 одсто жена, сектор социјалне заштите запошљава чак 93 процента дама, док у области образовања 73 одсто запослених чине жене.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оцењује да је пандемија толико оголила родну неравноправност у кући, јер су многе жене грцале под теретом дуплих и тродуплих обавеза – осим што су морале да иду на посао, највећи број њих преузео је улогу педагошког асистента својој школској деци, која су морала да прате онлајн наставу, а у трећој „смени” их је чекало кување ручка, прање, пеглање и спремање домаћинства.

„У првих месец дана ванредног стања Аутономном женском центру јавило се три пута више жена него у уобичајеним околностима. Иако се највећи број пријављених случајева насиља односио на психичку тортуру, све је израженије и економско насиље, које се првенствено огледа у недавању алиментације. На жалост, пандемија короне није променила ни статистику фемицида – од почетка године до данас 25 жена је убијено у породичном насиљу”, наглашава Вања Мацановић, адвокат Аутономног женског центра.

Према студији „Центра за маме” свака трећа мама у Србији имала је умањена примања током ванредног стања, свака пета морала је да одлази на посао, јер је имала радну обавезу, а четири одсто њих изгубило је посао због пандемије.

„Студија под називом `Мајчинство у доба короне` спроведена од 28. априла до 8. маја на узорку од 1.909 мама у нашој земљи, такође је показала да чак 60 одсто запослених мама није успевало да усагласи пословне обавезе са обавезама око деце и балансирање им је теже пало него иначе. Чак 63 одсто рекло је да су током ванредног стања имале више обавеза, четвртина оцењује да се ништа није променило, а тек је свака десета мама изјавила да има мање обавеза“, каже директорка „Центра за маме” Јована Ружичић.

(Текст је урађен у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ” који финансира Европска унија)