Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НОВА НОРМАЛНОСТ: НИКОЛА ЏАФО, уметник

Просвећени нови лапот

Уметност и култура у Србији су као Пепељуга, потребан им је принц/принцеза, надахнут/надахнута, просвећени визионар, спреман да спасава и решава проблеме
Никола Џафо (Фото лична архива)

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе.

Наш познати Новосађанин, уметник Никола Џафо, један од добитника „Политикине” награде за ликовну уметност, покретач и творац групе „Лед арт”, суоснивач београдског Центра за културну деконтаминацију и покретач новосадске „Артклинике”, током протеклог месеца, упркос пандемији, отворио је своју самосталну изложбу у Галерији савремене уметности у Суботици под називом „Све једно друго поједе”. На поставци која је трајала до пре који дан публика је могла да види радове из његове цртачке серије никада довршених цртежа „Пролећни врт тајни” – реч је великим форматима, уз сав пратећи материјал и алате који су коришћени за цртање. Цео пројекат започео је још прошле године не сањајући да ће нам се десити „нова нормалност”.

– Расписао сам конкурс галеријама да се јаве и конкуришу својим простором за моју самосталну изложбу. Тражио сам елементарне услове и заузврат понудио квалитетну изложбу. Веровао сам да се нико неће одазвати и реаговати, чиме би ми савест била мирна, не бих више морао да радим, али није ми се остварио сан о пландовању. На конкурсу се појавила суботичка галерија и ето изложбе. То што су Суботичани препознали конкурс и пристали, понудили договор и тражене услове велики је комплимент, сатисфакција, хвала им. Пандемија је одлагала отварање неколико пута и била је то авантура. Астролог је препоручио да се поставка не отвара ове године, већ 1. априла следеће. Нисам послушао – каже за наш лист Џафо, којег проналазимо увек ужурбаног, у његовом петроварадинском дому, у новим пројектима и активностима, а већина њих, како смо од њега навикли, има шири друштвени ангажман, борбу за уметнички и сваки други дигнитет.

О нашој заједничкој „новој нормалности”, и као синтагми и као животној ситуацији, каже:

– Па били су и „нова осећајност”, „нова слика” и „нови квадрат”. Било је синтагми, метафора, паралела колико хоћете, као и демагогије које никада нисам схватао како треба, па тако ни „нову нормалност”. Препорука како да се прилагодим и функционишем – апсолутно забрањен излазак на улицу свим грађанима старијим од 65 година у урбаним срединама у Србији, то су одлуке које су непопуларне, али ће сачувати људске животе – била је врло без образа и дрска, а поготово када прекорачите седамдесету. То су тада другачија искуства и другачији планови, да не објашњавам како и зашто. Кад се дотичемо синтагме „нова нормалност” и када чујем „нови” асоцијација ми је и „Ново време”, то ми се највише допадало, почетак осамдесетих, песма коју су пласирали „Булдожери”. Да парафразирам: „Другови наш, радни задатак у прелазној будућности, чувајмо границе могућности.” Рекао бих да је нови, просвећени лапот на снази у Србији, како ја схватам и осећам, консултујем и констатујем искуство.

Упитан за позицију културе и појединца, да ли су уметници и установе културе могле боље да се прилагоде околностима које су нас снашле и колико су угрожени, Џафо одговара да су уметност и култура у Србији као Пепељуга, потребан им је принц/принцеза, надахнут/надахнута, просвећени визионар, спреман да спасава и решава проблеме.

– Кад ће стићи у Србију не зна се. А док не стигне, сналазимо се како ко зна и уме. Постоје и стандарди и правила понашања које нико не уважава и не спроводи, комуникација као да није никада успостављена, не постоји, буџет је безобразно мали. Прави људи, ако су још ту, нису на правим местима. Требало би да се зна колико има уметника, ко су уметници, ко су културни посленици, њихове социокарте, каква је социјална заштита, шта је с квалитетом образовања, мапирање простора, колико има излагачког простора... То су све проблеми које треба анализирати и бар се забринути ако већ не могу да се реше. Да скратим, ова прича развлачи се и жваће више од пола века и у њој су разлози зашто нема заједништва и колективних захтева да све буде подношљивије. Ко ће то да одради? Шта све нисам покушао да одрадим у последњих годину дана да бих се прилагодио, уклопио, сачувао. И даље верујем да утопијом може да се мења свет – оцењује наш саговорник, али наглашава да су сада ствари додатно отежане.

– Прошло је 27 година од прве акције „Лед арта”. Од онда смо испробали разне методе и могуће начине борбе : „етика пре естетике”, „етика=естетика”, „тотална распродаја”, „нема леба од утопије”, па до овог тренутног „само задругарство може спасити свет”. Мотив је увек исти, а метод се мењао у зависности од онога што се назива „ширим друштвеним околностима”. Деведесете су захтевале борбу против рата, против злочиначке и погубне политике, за поштовање елементарних права и достојанства, поштовање професије… Када смо имали илузију да смо тај проблем некако решили из герилског рада прешли смо у институцију. Основали смо „Арт клинику” опет са утопијском идејом да сада лечимо последице, да болесно друштво може да се излечи помоћу уметности. Али током десет година, уместо тога да помажемо и будемо ослонац промене, били смо скрајнути и дошли смо у ситуацију да морамо објашњавати да уопште постоји разлог да постојимо, а „Шок задруга” била је искорак у правцу указивања на социјални положај уметника. Све је то постало врло напорно у једном моменту. Сад се појавио и корона пројекат, светска пандемија. Све је стало. Сви договори, планови се заустављају, све се одлаже до даљњег. И наши разговори ће спадати у разговоре пре и после пандемије. Има пуно страха, недоумица зашто је тако, како сам рекао све се своди на причу пре и после короне. На оптимисте и песимисте о томе шта ће бити. Најјачи утисак на мене оставио је папа Фрањо који је препоручио да се искористи време искушења пандемије вируса корона како бисмо се припремили за будућност у којој ће неједнакости бити укинуте, а најсиромашнији неће бити запостављени – поручује овај уметник.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

odlično
Lep intervju, ali je fotka predivna!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.