Кад се не може у кафиће и клубове, добри су и паркови

Отвара лименку, а ноћни ваздух прожима препознатљив шкрипећи звук и мушки смех. Прохладно децембарско вече, већ загазило у ноћ, а у једном од престоничких паркова, на сваких неколико метара, стоји групица људи и ужива у причи. Омладина, углавном, а могли су се видети и нешто старији суграђани који су извели своје љубимце у шетњу или родитељи са малишанима. Већину ипак чине момци и девојке жељни ноћних излазака и дружења до ситних сати. Њихов град, због епидемиолошких мера, тоне у сан и пре него што падне мрак. О проводу у ноћним баровима, клубовима и кафанама тек не могу ни да размишљају. Зато, како неки од њих сведоче, одлучили су да се запуте у неке од градских паркова.

– Купимо грицкалице, сокове, пиво, мало се дружимо. Под ведрим небом. Не проводимо баш сате и сате овде, зато што је хладно – кажу неки од клинаца који су били расположени за разговор за нашом екипом.

Парк војводе Вука, Студентски парк, Калемегдан, однедавно, постали су састајалишта младих у вечерњим сатима. Нису „стални гости” у смислу да долазе сваке вечери јер имају друге обавезе, али кад се укаже прилика, не деси се да је пропусте. На Калемегдану, како смо и сами могли да се уверимо, продавци за тезгама нуде кувано вино, кад се затворе кафићи и ресторани. Омладина се, чини се, не препушта тако лако овом задовољству јер кошта 200 динара. Зато многи не полазе у парк ако се претходно не наоружају пуним кесама из престоничких маркета.

У жару приче, како су приметили и наши репортери, маску држе у руци или је стављају у џеп. Цупкају у месту, трљају шаке, дувају у њих покушавајући да се загреју, а децембарско вече неумољиво. Оштар ваздух штипа за прсте и образе, али млади посетиоци паркова не одустају.

О опасности од ширења вируса корона, кажу, слушају сваког дана и свесни су да ситуација није „уопште наивна”. Понекад, кажу, запитају шта им је чинити. Сете се свих оних прича које им причају старији укућани, али и познаници и пријатељи. О члановима породице, комшијама, колегама, познаницима, пријатељима, пријатељима пријатеља који су изгубили животну битку са вирусом. Чим се први из друштва усуди да пробије лед, причају, осталима је лакше да одлуче да ипак не остану код куће. Без обзира на то што се са свих страна света чује – останите код куће.