Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тајван ослушкује нове сигнале из Беле куће

Ако острво падне у кинеске руке, промениће се глобални поредак на Пацифику, упозорава шеф тајванске дипломатије пошто је његова земља предложила размену обавештајних података како би се спречила инвазија Пекинга
Амерички институт у Тајпеју (Фото EPA-EFE/DAVID CHANG)

Власти у Тајпеју прижељкивале су реизбор Доналда Трампа, за чијег су мандата добиле значајну подршку у виду посета америчких званичника и уговора о продаји оружја. Сада страхују да ће се администрација Џозефа Бајдена вратити политици коју је водио Барак Обама, а то је да везе с Тајваном не смеју да покваре америчке односе с Пекингом. Период транзиције у Вашингтону Тајпеј користи да позове САД, али и друге земље да се заједнички одупру кинеском експанзионизму и спрече кинеску инвазију на острво са 24 милиона становника.

Џозеф Ву, шеф тајванске дипломатије, нагласио је у интервјуу за „Гардијан” да су кинеске активности у Јужном и Источном кинеском мору, кошкања са Индијом и притисак на Хонгконг доказ да та земља тежи да прошири свој „ауторитарни поредак”, а да је следећа мета – Тајван. Упозорио је партнере као што су САД, Европа, Јапан и Аустралија да ће ако то острво „падне у кинеске руке” утицај Пекинга у региону Пацифика бити знатно проширен, што ће у великом мери утицати на глобални поредак.

Говорећи какву врсту помоћи очекује, био је обазрив да не тражи директну војну помоћ, јер би то пореметило крхку стабилност у Тајванском мореузу. Предложио је размену обавештајних података како би се спречила кинеска инвазија на Тајван. Такође позвао је земље да преиспитају економске везе с Кином и да помогну Тајвану да појача присуство у међународним организацијама. Поменуо је Светску здравствену организацију у којој Тајпеј не учествује, а „могао би знатно да допринесе својим искуством у борби против ковида”.

Тајван себе сматра државом (признаје га свега петнаестак земаља УН), док га Пекинг третира као сепаратистичку територију, не искључујући могућност да га једног дана поврати и силом ако другачије не буде могло. На форуму који је недавно одржан у Кини говорило се о „мирном уједињењу под војним притиском”. Кинески државни медији спекулишу да би Трамп у последњим данима власти могао да испровоцира Кину тако што ће лично посетити Тајван. Коментатор „Глобал тајмса” сугерише да би у том случају требало послати кинеске авионе у ниском лету изнад острва као доказ кинеског суверенитета, а тајванска војска „не би смела да пуца јер зна да би то био почетак рата који ће изгубити”.

Већ седам деценија Тајван је спорно питање у односима између Вашингтона и Пекинга и поново се сада појављује као извор тензија. Августовска посета Трамповог министра здравља Алекса Азнара Тајвану, прва на тако високом нивоу за четири деценије, наљутила је Пекинг. Истог дана је кинеска ратна авијација прелетала преко осетљиве пограничне линије у Тајванском мореузу, једној од најмилитаризованијих поморских зона на свету.

Издато је саопштење да „једна велика земља непрестано прави погрешне потезе по питању Тајвана и шаље лоше сигнале снагама које су за независност”. Неколико дана после посете Пекинг је представио нови савремени ракетни систем „Небески гром”. Прошлог лета Тајван је са САД договорио куповину 16 авиона ф-16 и 108 тенкова. Кинески председник Си Ђинпинг је у октобру поручио војницима да се припреме за рат.

Ву је за „Гардијан” рекао да ће свакако морати да набаве још америчког оружја „с обзиром на могућност да Кина изврши напад за неколико година”.

„Не можемо да кажемо да ће Кина напасти Тајван и када, или да га неће напасти. Али ако погледамо како се спремају последњих година свакако су појачали размештање војске против Тајвана и вежбе око Тајвана”, рекао је Ву.

САД према уговору из 1979. имају обавезу да Тајван снабдеју оружјем за одбрану, али и политику да не говоре да ли ће га бранити у случају напада. Антикинески јастребови у Вашингтону верују да би јасније требало ставити до знања Пекингу и Тајпеју да ће САД бранити Тајван у случају кинеске инвазије.

Будући амерички државни секретар Ентони Блинкен описао је у јулу Тајван као „успешну причу у погледу тога како САД и Кина третирају то питање”. То је у Тајпеју изазвало страх да ће Бајденова администрација ставити Тајван у други план. Иако су Бајденови званичници подржали дефиницију Трампове администрације да је Кина стратешки ривал, истовремено говоре о потреби да се са Пекингом сарађује у одређеним областима како се сукоби не би отели контроли.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevka Božurevka
Koliko god da Tajvan kupi oružja, ništa im ne vredi. Jedino ako nađu, kao ovi naši, nekoga ko će da ratuje za njih. A to je u njihovom slučaju teško.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.