понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дан када је Београд добио први стални друмски мост

На данашњи дан 1934. у саобраћај пуштен висећи Мост витешког краља Александра Првог Ујединитеља – Овај речни колос у воду је пао априла 1941, а после рата заменио га је Бранков мост
Пола месеца пре званичног отварања, мост је прешао аутомобил у коме је био патријарх Варнава (Фотодокументација „Политике”)

„Последњи дани земунске скеле. Поглед са моста на скелу која ће радити још свега два дана, пошто се у недељу отвара мост”, овај потпис употпуњен сликом у „Политици” изашао је 14. децембара 1934. чиме је посредно најављено свечано отварање првог сталног друмског београдског моста.

А два дана после те вести у саобраћај је званично и пуштен висећи Мост витешког краља Александра Првог Ујединитеља. Саобраћајно је повезао стари део града са Земуном и тадашњим Сајмиштем са друге стране Саве.

Али, пут до завршетка и пуштања у саобраћај првог друмског моста није био нимало једноставан. Бољка да се пробијају званични рокови за завршетак градње важних инфраструктурних објеката није изум данашњих градских отаца. Јер, Мост краља Александра, како је известила „Политика” 3. новембра 1934. године, према првобитном плану требало је да буде отворен годину и по дана раније.

– Према првобитном уговору са фирмама које граде земунски мост, он је имао да се преда саобраћају још 8. јуна 1933. године. После је тај рок одлаган неколико пута. Узроци томе били су Хуверов мораторијум, који је обуставио испоруку гвоздене конструкције из репарација, и дуго одлагано питање експропријације београдских зграда које су се имале порушити да би се изградио прилаз мосту са београдске стране – извештавала је „Политика”. Како је указивано у овом извештају, мост је већ тог новембра био завршен скоро у потпуности, али за завршетак прилаза мосту водила се трка са временом.

– Испод зграде Државне штампарије појавила се вода. Треба извршити дренажу. Место да је подзиђивање штампарије, да не би пала, извршено раније, оно се врши тек сад и само смета предузимачима који изграђују прилаз мосту. Сад се све наде полажу у лепо време – описивала је „Политика” муке са динамиком завршних радова.

Завршне муке са прилазним саобраћајницама и дренажом спорне зграде некако су окончане до децембра. Четири дана уочи отварања ове речне саобраћајнице, како је у обимној репортажи известио тадашњи лист „Време”, седам стотина коњаника промарширало је мостом да би се обавило пробно оптерећење.

– Нешто пре осам часова Бранковом улицом је пројурио један велики одред коњице, као на каквом свечаном дефилеу... Импресија је била упечатљива. Као да је ова коњица, у тријумфалном маршу, пројурила да на јуриш освоји челични објекат на Сави... У околне улице слегла се маса радозналих Београђана за које су ове пробе представљале изврсне атракције. Међутим, публици није био дозвољен прилаз на мост. Бранкова и Поп Лукина улица, испред прилаза за мост, била је формално опседнута радозналим посматрачима. Сви прозори на околним кућама били су такође запоседнути – описивало је „Време”.

Сам прелазак коњице преко моста организован је сат касније. У касу сврстани по десет у ред, коњаници су појурили преко моста. Он је кренуо да вибрира што је пробудило зебњу да ће се коњаници стропоштати у Саву.

– Гвоздени колос, који у ствари може да издржи терет од 25 милиона килограма, угибао се, као каква играчка од федера, под теретом од само 350.000. Аномалија? Не. Вибрирање на огромном мосту више је него задовољавало прорачуне. Мост краља Александра на Сави је продукт модерне технике. Његова је конструкција задивила стручњаке – са одушевљењем је писао репортер „Времена” додајући да је у току ове пробе са коњицом, која је трајала до 11.15 часова, обављено више различитих опита.

Како је и најављено, мост је у саобраћај пуштен у недељу 16. децембра 1934, а трамвајски саобраћај преко њега профункционисао је, како је известила „Политика”, 5. новембра 1935. И тај догађај је свечарски прослављен и међу Земунцима и у старом делу града, где су од „Москве” пут Земуна кренуле три посебно украшене трамвајске композиције.

Како се наводи у штампи у периоду од 1935. до 1939, изградња моста је утицала на развој предграђа (Нови Београд), али и на то да све више становника са земунске и новобеоградске стране почне да послом и због трговине долази у централни део Београда. Жив је тих година био и речни саобраћај код подмостовља, у Савском пристаништу. Али за разлику од тога, изградња Моста краља Александра, а убрзо и Моста краља Петра Другог (претеча Панчевачког) утицала је на замирање путничког речног саобраћаја на линијама Београд–Земун и Београд–Панчево.

Нови мост на Сави донео је и нову културолошку моду. Јер он је био пандан ономе што је данас фонтана на Тргу Николе Пашића. Са Моста краља Александра тих година матуранти и матуранткиње београдских гимназија су усхићено бацали у, како су новине бележиле, мутну Саву своје капе и књиге.

Већ у априлу 1941. овај мост пао је у Саву. После рата, на његовим декоративним стубовима подигнута је нова конструкција, мост који данас знамо као Бранков, али који за својим претходником прилично заостаје у лепоти.

Први га прешао патријарх Варнава

Пола месеца пре званичног отварања моста преко њега је прешао аутомобил у коме је био патријарх Варнава. Како је забележило тадашње „Време”, патријарх је преко моста прешао долазећи из Сремских Карловаца.

Коментари7
895b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladan Pešić
Manite se ideologije. Most je trebalo da bude obnovljen. Svuda u svetu ovakvi mostovi su simboli gradova. Brankov most kao privremen pa proširivan je ipak jedno arhitektonsko ruglo...
Бранко Матић
Мост није ''пао'' већ га је срушила војска Краљевине Југославије да би спречила продор Немаца. По чијем наређењу? Генерала Симовића или неког другог? После 6. априла и демонстрације силе и могућности авијације и тада је било јасно да је отпор осуђен на неуспех. Уосталом, Београд је био разрушен а многи становници побегли ван њега. Побегла је и врховна команда и генерал Симовић у тајно склониште код Зворника. Рушење је била потпуна грешка и на штету српског народа.
Daca
Beograd je izgledao kao New York.
Srba
I danas je Njujork balkana.
Dr alatnicarskih nauka
Gledam sliku starog,a Brankov most gledam dugo uzivo.I tvrdnja da je stari lepsi,zavisi od ukusa,ideologije i td. Ali tehnicki bolji je Brankov most,narocito od kada mu je napravljen "brat" blizanac sa kojim se neverovatno slaze iako se "drze samo za ruke",a radna aktivnost im je daleko veca iako nije normirana.I,kada bi slucajno jedan "brat" pao,drugi bi ostao uspravan i nastavio da radi svoj posao.
напредак
Успели смо да после три четврти века изговоримо да је мост из доба Краљевине био лепши од социјалистичког ....
X 13
Mogli smo do sada da bar napravimo isti most, Narodnu biblioteku i jos nekoliko znacajnih zgrada srusenih u bombardovanju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља