уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.12.2020. у 21:00 Миленија Симић-Миладиновић
АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ЗАВРШНОГ ИСПИТА ОСНОВАЦА 2019/2020.

Матуранти без основног знања српског језика

Уместо 80 одсто задатака, из српског као матерњег језика дечаци су исправно урадили тек 60,7 а девојчице 72,1 одсто
(Фо­то Д. Жар­ко­вић)

Врло добар – 4,14 просечан је општи успех претходне генерације осмака, која је у јуну ове године завршила осмолетке и на малој матури показала да је основни ниво знања српског језика с којим одлази на даље школовање далеко испод очекиваног. Нешто мање од половине ове генерације су одликаши (45,1 одсто), трeћинa је врло добрих ђака (35,3 одсто), скоро пeтина (18,9 одсто) oствaрила је добар просек, док је довољан успех завредело само 0,7 одсто од 61.670, колико је укупно било девојчица и дечака који су наставу похађали, а онда и завршни испит полагали на српском матерњем језику.

Да најмање 80 одсто ученика, без обзира на пол, без грешке реши најлакше задатке, којима се проверава да ли су осмаци достигли основни ниво знања, а они чине готово половину сваког од три теста на малој матури, очекују стручњаци чији је посао вредновање квалитета овдашњег образовања. Предвиђени праг осмаци нису добацили из српског језика.

Од укупно 20 задатака на матурском тесту за осмаке, из српског их је са основног нивоа било десет, а из математике девет питања. Тај део провере елементарног знања математичких области 78,9 одсто ваљано су урадили дечаци, а девојчице 78,6 одсто, што је приближно очекиваном резултату. Али на тесту из српског језика њихов је успех био прилично лошији, дечаци су исправно решили тек 60,7 одсто задатака са основног нивоа, а девојчице 72,1 одсто.

Наведени закључци ослоњени су на званичне податке из најновијег Извештаја о резултатима завршног испита на крају основног образовања и васпитања за прошлу школску годину, који је недавно објавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Већ деценију уназад, откако је мала матура обавезна за крај основног образовања и упис у средње школе, од школске 2010/11. године, стручњаци овог завода приређују опсежну анализу. Међутим, у најсвежијем извештају први пут експлицитно наводе очекивани минимум успешности генерације у решавању задатака с најнижег, основног нивоа, увиђа „Политика”.

У овогодишњи извештај нису ушли подаци о броју ученика који нису покушали да реше ниједан задатак, то јест оних који су после теста наставнику вратили празну испитну свеску. Бодовни праг за полагање мале матуре не постоји, положио је свако ко је приступио испиту. Али, када се посматра најлошији учинак ученика који знањем нису одмакли даље од минималног матурског скора, највише има осмака који ниједан бод нису завредели из српског језика, њих 157. Нула поена из математике резултат је 142 ђака, а без поена на комбинованом тесту остало је 98 њих. Када гледамо беспрекорне резултате, највише је ученика који су освојили максималан број бодова на комбинованом тесту – 1.160, затим из математике – 448, а најмање из српског језика – 288.

Исправно одговарајући на половину укупног броја испитних питања, око десет бодова завредело је 60 одсто ученика из српског и математике, а на комбинованом око 80 одсто осмака. То је бољи резултат него у јуну 2019. године, када је око 60 одсто малих матураната тачно урадило половину комбинованог и теста из српског језика, а исти резултат из математике постигло тек 50 одсто генерације.

Просечан успех на националном нивоу, изражен у бодовима, из српског износи 11,18, из математике 11,02, а на комбинованом 14,17 од могућих 20 поена.

Анализирајући постигнућа на окружном нивоу истраживачи примећују да осмаци не добацују до просека у готово две трећине од укупно 32 округа у Србији на тестовима из математике и српског језика, и у више од половине округа када је реч о комбинованом тесту. Резултати малих матураната су на нивоу просечних у око 30 одсто округа на провери знања из српског језика и математике, и у 20 одсто округа на комбинованом тесту.

Коментари36
e5de5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pazarka
Da budemo iskreni ne treba profesorima srpskog jezika( niti profesorima drugih predmeta) veća plata kao motivacija. Jednostavno nije svako podoban da bude prosvetni radnik, jer oni rade sve osim što prosvetljuju decu. Sve što sam naučila iz srpskog jezika i književnosti, naučila sam svojim samostalnim radom i izučavanjem. Eseje sam naučila sastavljati uz pomoć mame, koja je jezički obrazovana i književno nadarena. Ali i profesori matematike prenose jako malo znanja deci... Sramota stvarno...
Mira
Ako umesto mere proseka izracunate Medijan bice polovina djaka iznad a polovina ispod te tacke. Dajte peticu za 10% najboljih a jedinicu za 10% najslabijih rezultata. One u sredini podelite od dvojke do cetvorke. Jednostavno i pravedno.
Mile Rad
Deca mora da se uce da upotrebljavau Srpski jezik praviolno. Ako ga ne nauce u te mlade godine onda cemo imati probleme kao sto se vidi svakodnevno u nasem novinarstvu. Ljudi neznaju Srpske reci pa tako puno ubacuju, ruzno 'englezovane' reci koje normalnom citaocu zvuce odvratno. Stvarno nije moderno biti nerazumljiv.
Dusan Obrazovani
Deca idu u školu, i deo su " obrazovnog sistema" . Ko dete ne da u školu, dobije " centar za socijalni rad" na vrata. Znači osnovna škola je prinuda, a i srednja će uskoro. Obrazovni sistem služi da deca što duže budu van stvarnog sveta u klupi,učeći nečije fikcije. Ko je za školu, neće ostati u Srbiji. Ko nije mora da se snađe.
Наташа Пантовић
Ово није никакво изненађење. Проблем су мегаломански замишљени програми. Стиче се утисак да је програм српског језика нпр. креирао неко ко није никада крочио у учионицу. Часова је мало. Градиво се претрчава.Часова утврђивања има само формално, фактички готово да их нема. Овај проблем још је страшнији у средњој школи, где се раде обимна и захтевна књижевна дела. Захтеви на испиту нису усклађени са школским проверама. О дометима онлајн наставе излишно је говорити. Нису крива деца. Ни професори!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља