Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Дете је отац родитеља

Од тога како је неко био васпитаван у детињству зависи како ће подизати своје потомке, али особе које нису тиме задовољне тражиће нове начине васпитања или једноставно радиће све супротно стилу који су осетили на својој кожи
(Срђан Печеничић)

Помало збуњујући наслов је заправо парафраза познате реченице Сигмунда Фројда: Дете је отац човека. У тој његовој изјави садржан је смисао психоанализе, да од тога какав је неко био као дете зависи какав ће бити човек када одрасте. У нашем наслову смисао је да од тога како је неко био васпитаван као дете зависи како ће васпитавати своје дете када постане родитељ.

Бројна истраживања су показала да је један од веома важних фактора који утиче на обликовање нечијег васпитног стила управо начин на који је та особа била васпитавана током свог детињства. У том смислу постоје особе које су задовољне начином на који су их одгајали њихови родитељи и постоје оне особе које нису задовољне начином васпитања којем су биле подвргнуте у свом детињству.

Добар пример се понавља

Они који јесу задовољни начином на који су их васпитавали њихови родитељи понављају исти тај начин са својом децом. Ако одемо више стотина година у прошлост, тадашњи родитељи су с генерације на генерацију преносили исти образац васпитања. У том смислу се дати начин могао пратити као образац који се преносио генерацијама и који је био део тадашњих културних образаца, то јест традиције. Резултат је да у време када није било телевизије и интернета, као ни разноразних педагошких приручника, људи који су били неписмени једноставно су „знали” како се деца васпитавају.

Ово објашњавамо тиме да су деца памтила родитеље и њихова понашања да би, када и сама постану родитељи, понављала дати образац. Психички механизам који у овоме учествује јесте поистовећивање, то јест идентификација. То значи да би онда када одрасту некадашња деца „активирала” сећања на родитељске поступке, али овај пут не из позиције детета, него из позиције родитеља с којим су се поистоветили.

Претпостављамо да преношење ових васпитних знања није било само свесно, већ у највећем делу несвесно. Подразумева се да нису понављали само позитивне делове обрасца, већ да су понављали и неке поступке који су били негативни или које бисмо из садашње перспективе оценили као негативне.

Родитељи који нису задовољни начином васпитања којем су били изложени као деца углавном не желе да га понављају са својом децом. Они траже нове начине васпитања или једноставно васпитавају на начин који је супротан оном васпитаном стилу којег су доживели на својој кожи.

Деци је потребно оптимално васпитање, што значи љубав и дисциплина. Они коју нису били васпитавани оптимално, који су на пример добијали дисциплиновање, али им није била изражавана љубав, често одлазе у другу супротност да властитој деци дају љубав, али не и дисциплину. Они једноставно сматрају да ће, ако раде супротно од начина васпитања који су замерили својим родитељима, васпитавати правилно. Оно што не знају то је да постоје и „супротне грешке” у васпитању.

Некада родитељи у властитом детету виде себе као дете, а онда властитом детету несвесно приписују оне потребе које њима нису биле задовољене у детињству. Другим речима, они не виде само стварне потребе детета, него му приписују „вишак” потреба пројектујући себе као дете у властито дете. На пример, ако у детињству нису смели или нису могли да једу чоколаду, онда властито дете стално нуткају чоколадом.

Дупла доза љубави

Ако нису добијали љубав у детињству, онда свакодневно властитом детету изражавају „дуплу дозу” љубави.

Ако се мало дете понаша проблематично, онда претпостављамо да је то последица неадекватног начина васпитања којем је изложено. Један начин рада јесте да се преиспита васпитни стил родитеља, да се идентификује шта родитељ погрешно ради, то јест шта не ради, а требало би да ради. У „терапији васпитног стила” често откривамо да, на пример, родитељ који „не може” да детету постави границе или да га принуди на неку корисну активност заправо има отпор да личи на своју престрогу маму или тату. Људи који су својим родитељима замерили на начину на који су их васпитавали несвесно одбијају да чине исто што и њихови родитељи и у оним ситуацијама у којима је разумно да управо то чине. Од њих повремено чујемо: Уплашим се када себе ухватим да личим на своју маму.

То како васпитавамо нашу децу није само важно за њихов правилан развој, већ ће се одразити и како ће она када порасту васпитавати наше унуке. Зато васпитавајмо оптимално.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Berislavci
Staro spartansko vaspitanje je ostalo kao sinonim strogog vaspitanja. Taj strogi vojnicki stil su sledili Prusi, Rusi ,Srbi i dr.Slicne metode je koristio Makarenko u preobrazaju "besprizornih", sto se pokazalo kao dvoseklo. Drugu krajnost u pristupu vaspitanju cine Slobodna deca Semerhilda kojoj je bilo dozvoljeno sve, sto nije dalo ocekivane rezultate. Optimalno roditeljsko vaspitanje ne upada u zamke krajnosti, vec podrazumeva disciplinovane porodicne odnose pune ljubavi i razumevanja.
Petar V. Terzic
Sta znaci optimalno vaspitanje? -Slediti sve dobro iz tradicije koju na srecu imamo i, kao odgovorni roditelji za ponasanje svoje dece do njihove zrelosti, biti otvoreni i spremni za prihvatanje dostupnih strucnih inovacija u vaspitnom procesu(pedagosko-psiholoski prirucnici).U danasnjem dinamicnom svetu roditelji sve manje imaju vremena za svoju decu pa je tim pre potrebna strucna pomoc, jer ulaganje u decu je ne samo najcasnija i najzahvalnija nego i najbolja porodicna i drustvena investicija.
Milan
Па овај текст је премудар, хвала Политици и доктору Зорану. Текст апсолутно неупрљан савременом психологијом или некаквом тамо научном методологијом. Из чистог ума и терапеутског искуства се долази до важних емпиријских истина - да на пример родитељи који су незадовољни својим васпитањем раде "супротно" када васпитавају своју децу. Можда понекад и не, али то значи да су заправо задовољни сопственим васпитањем. Перица и психологија из 17ог века... Али као друштво нисмо зрелији за више.
Ivana
@Milan: Milane, u 17 veku psihologija nije ni postojala kao disciplina ili nauka.
Goran jakovljevic
Realno, obrasci se nasledjuju ili se menjaju kao reakcija na nasledjene. Ali, da li postoji prvi u nizu i od koga je on nasledio? Regresija moze da se produzi u beskonacnost, ali mi smo i slobodna bica i imamo odgovornost da budemo PRVI u nizu. Mislim da je taj aspekt zanemaren. U biti mi kroz drugog (konkretno kroz dete) dolazimo do samih sebe.
Братимир
Хвала вам г. Миливојевићу. Д ли би сте нам могли нешто написати о „психологији немања деце", односно свесној одлуци о немању потомства?
Boris
@Братимир Ako ta odluka da nemate djece nije vasa, onda ne bi trebalo da se tice vas zasto drugi nemaju djecu. Ovo je slobodno drustvo, samostalnih pojedinaca koji slobodno po sopstvenoj volji imaju ili nemaju djecu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.