Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд опет међу најзагађенијим градовима

Гори резултат од нас имали су само киргистански Бишкек, Сарајево, бангладешка Дака и Делхи у Индији
У послеподневним сатима магла се појачала (Фото Р. Крстинић)

Најгора могућа комбинација – уобичајена децембарска магла удружена са, нажалост, све уобичајенијим загађењем ваздуха, сачекала је јуче Београђане при изласку из домова. Прст пред оком тешко се распознавао, а како су на фејсбук страници „Еко-стража” рекли њихови активисти, суграђани су ваздух „видели и окусили”.

Београд који је према подацима сајта „Ер вижуал” претпрошле ноћи био у љубичастој зони са индексом загађења већим од 200 и окарактерисан као опасан по здравље ни јуче у току дана није био на бољој позицији. Нездрав ваздух и индекс загађености од 173 наш град јуче око 13.30 часова позиционирали су на пето место листе најзагађенијих градова света. Гори резултат од нас имали су само киргистански Бишкек, Сарајево, бангладешка Дака и Делхи у Индији.

Калемегдан јуче око поднева (Фото: Н. Марјановић)

Али, пошто су надлежни увек скептични према подацима овог сајта због, како кажу, недовољно јасне њихове методологије, одлучили смо да погледамо и релевантне, домаће изворе. У црвеној зони, односно јако загађен, према подацима апликације СЕПА, Агенције за заштиту животне средине, био је ваздух у близини мерних станица у Булевару деспота Стефана, код КБЦ „Драгиша Мишовић”, на Новом Београду, у Обреновцу, Улици омладинских бригада, Старом граду и на Врачару. Прихватљив ваздух удисао се код Мостарске петље и у Овчи, док је као добар окарактерисан ваздух у Лазаревцу и на Зеленом брду. Ознаку „одличан” носиле су само мерне станице у Винчи и Земуну.
Због загађења јуче није било добро ни анимираном човечуљку који показује загађење ваздуха на сајту „Беоеко”. Зајапурен, обојен у црвено, држао је таблу на којој стоји црвено упозорење да је ваздух у Београду загађен, што значи да се због њега здравствене тегобе могу јавити у читавој популацији, у нарочито тешким облицима код осетљивих група.

Упркос бескрајним причама надлежних о здравој животној средини и смањењу аерозагађења, чини се да се овим проблемом нико и не бави. Изгледа да дисање на шкрге неки сматрају „добрим” начином борбе против вируса корона, иако све више светских студија и научника налази везу између ширења заразе и нездравог ваздуха. Недавни подаци Европске агенције за заштиту животне средине показали су да је Србија међу земљама са процентуално највећим бројем смртних случајева због загађења. Из Светске здравствене организације одавно упозоравају да од последица загађења сваке године умире више милиона људи у свету, а  један британски патолог пре неколико дана је први пут у историји те земље потврдио да је баш загађење било узрок смрти једне деветогодишње девојчице у Лондону.

У међувремену, у Србији, 43 мере Београда за заштиту ваздуха, које су можда могле да поправе стање, остале су само списак лепих жеља на које су у години пандемије, чини се, заборавили и њихови креатори.

Неформална група грађана „Еко-стража” због овакве ситуације затражила је објективно информисање, обустављање свих штетних пројеката по животну средину, хитне и конкретне мере за смањење загађења и ригорозну контролу финансијских средстава.

– Уколико држава не може да реши проблем, мора да прогласи хуманитарну кризу и затражи помоћ од Уједињених нација. Од аерозагађења, по Европској агенцији за заштиту животне средине, у Србији годишње умре 15.500 људи, а од тога 13.700 због суспендованих честица – истакли су из „Еко-страже”.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Budimir
Ne bih dao svoje selo ni sajkacu, ni jelece a ni kazan od rakije u kome se sljiva pece ...
Novo
Kada su moji CH rodjaci pre 30god. posetili Beograd bili su odusevljeni "zelenim gradom" stalno su ga hvalili a gde god bi setali bilo je zelenila oko nas. Posle smo mi to"planski ulepsavali i ozenjavali" kako bi obezbedilili parking mesta/ koja se naplacuju/ , proredili smo trgice i parkice, posekli drvorede za terase kafica, a jedinu Botanicku Bastu u gradu proredili i u njoj podigli gradjevinske objekte . Koliko nam sad nedostaje i koliko ce nam tek nedostajati nekadasnji zeleni grad
Poutine
Београд није ни близо најзагађенији. Краков и друге градове у Пољску су загађенији. Највероватније што сагоревају амерички угаљ (уместо да увозу чист гас од комшије руса.
Mile Rad
Pa i Beograd treba da bude u necemu prvi!
Невена
Хвала Политици што пише о овоме. Подршка за Еко Стражу, мада би требало да се укључе и остали представници невладиног сектора (где су "велика" еколошка удружења, или нпр. Унија еколога - УНЕКО?).
Radmila Mišić
Plemenit i žustro napisan članak ali ima samo jednu manu:ne sadrži ni naznaku akamoli predlog odakle pare da se reši problem. Najjeftinije je za početak da se maksimalno ozelene sve površine u gradu- neka autorka pozove na radnu akciju sadnje mladica, da vidimo odziv. Sledeće-zelenilo na terase, kazne za neuređene terase. Gunđanje glasača.Sledeće:inspekcija kažnjava ko prodaje i kupuje ugalj sa 50%blata. Sledi kuknjava-nemaju ljudi para za pravi ugalj. Sledi zabrana dizel polovnjaka. REVOLUCIJA!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.