четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 18.12.2020. у 21:00 Дејана Бабовић
ЕКСКЛУЗИВНО

Врх није толико важан као повратак кући

Толико људи данас иде на Еверест и једина визија успеха коју имају је да стоје на врху. А оно што сам временом научио је да је врх заиста само један мали и не баш тако важанх део путовања – поручује чувени алпинсита Џејк Нортон који ће нас повести у занимљиву експедицију откривања највеће мистерије Евереста
(Фотографије: Дискавери)

У новом документарном филму „Еверест: Највећа мистерија”, који ће бити приказан на Дискавери каналу 3.јануара, у 22.00, тим планинара, предвођен стручњаком Џејком Нортоном, предузима епску авантуру да би решио мистерију Џорџа Малорија и Ендрјуа Ирвина, два истраживача који су страдали на свом путу до врха Евереста, 1924. године. Нортон је страствени историчар Евереста и са само 25 година, био је један од пењача који су открили остатке Џорџа Малорија 1999. године. Нортон и његов тим заједно су Еверест освојили 17 пута, али овог пута нису на планини да би се још једном попели на врх, већ да би разоткрили једну од највећих мистерија историје.

Наиме, недељу дана пре ове премијере, Дискавери ће такође указати на догађаје који су довели до једне од најсмртоноснијих сезона пењања икад на Еверест. У пролеће 2019. године, иста група истраживача која је трагала за Малоријем и Ирвином, постали су сведоци хаоса и трагедије на планини када је страдало 11 алпиниста. Тиме се бави докумантарац „Преживети или умрети на Евересту” (27.децембра, у 22.00).

У разговору за „ТВ ревију”, Џејк Нортон открива да је прошле године био у Црној Гори и да једва чека да посети Србију.  Уз топли поздрав на српском језику, започиње разговора о томе како је почео да се бави овако екстремним активностима:

- Све је почело још у детињству. Био сам од оне деце која се нису добро снашла у традиционалним спортовима. Веома рано почео сам да читам о историјату високих планина, о првим пењањима на Алпе и причама људи попут Џорџа Малорија и Ендрјуа Ирвина. Управо је то довело до мог све већег интересовања за ове високе планине и далеке земље, што је касније резултирало тиме да постанем водич за пењање, прво у САД-у, а затим и у другим земљама. На крају сам почео и да се пењем, фотографишем и снимам филмове на високим Хималајима. И да, био је то дуг процес, али увек заснован на мојој љубави да истражујем, видим нова места и пробам нове ствари.

Које вештине и знања човек мора да поседује да би могао да се сматра професионалним пењачем?

Реч професионалац ме увек помало плаши, јер они који себе називају професионалцима сматрају да више немају шта да науче. А по мени, планине нас уче да се увек има још шта научити и да никада нисмо тако добри као што мислимо да јесмо. И зато мислим да је понизност најважнија особина коју мора да поседује професионални пењач. Он мора да зна да ће га планина убити без имало размишљања ако изневери свој опрез. И на крају дана, никога неће бити брига да ли ћемо живети или умрети или стићи на врх или не. Тако да морамо имати пуно искуства, али и дубоко поштовати животну средину и места по којима нам је дозвољено да ходамо.

Да ли размишљате о преживљавању, али и умирању, када започињете своју експедицију?

Одувак сам знао да постоји могућност да када одем на Монт Еверест или било који други високи врх, да се можда не вратим, да могу да погинем или да се повредим. И мислим да су та моја размишљања постала интензивнија у последњој деценији поготово од кад имам децу. Али, заиста не размишљам пуно о томе када се пењем. Схватио сам да када се суочимо са ризиком и страхом у било којој ситуацији у животу, а посебно у планинама, ако се превише фокусирамо на тај ризик, на тај страх, он заиста троши сву нашу енергију и постајемо парализовани страхом од онога што би могло да нам се догоди. Ако се само усредсредимо на посао који имамо, можемо проћи кроз тај страх, препознати ризик и наставити да се пењемо даље.

Када сте били у највећој опасности и када сте се највише уплашили за свој живот?

Имао сам пуно искуства на Евересту и другим планинама где сам сигурно био у опасности, али мислим да је највећа за мене била 1999. године, оног дана када смо пронашли остатке Џорџа Малорија. Тада сам био најближи путу без повратка.  Ја сам се успињао и склизнуо на неки растресит камен. Био сам уморан и без кисеоника цео дан, оклизнуо сам се на камен и почео да падам, али срећом, успео сам да се зауставим. Дакле, то је било најближе.

А када сте споменули Џорџа Малорија, какво је ваше мишљење о томе ко је први освојио Еверест? Да ли мислите да су Џорџ Малори  и Ендрју Ирвин ипак успели? Са којом идејом сте кренули у овај документарац?

Имам снажан осећај да су Малори и Ирвин сигурно могли први стићи на врх. Мислим да је то било у њиховим могућностима. Било је то на горњој граници њихових пењачких  способности , али мислим да су они то извели. И заиста верујем да докази које имамо указују на то. Постоји још неколико разлога због чега мислим тако. Убеђен сам да су заправо били много бољи и много истрајнији пењачи него што смо мислили. Нису били можда технички вешти као модерни пењачи, али су ипак били изузетно надарени и жилави спортисти. А највећи разлог због којег мислим да су то учинили је што 1999. године нисмо пронашли код Малорија фотографију његове супруге Рут и њено писмо за које је обећао да ће оставити на снежном врху. А Малори је био толико романтичан да не могу да замислим да би ту фотографију и писмо оставио било где осим на врху. Чињеница да га нисмо пронашли на његовом телу, била ми је снажна индикација да су тог дана вероватно успели и били на врху света.

У последње време залажете се за пооштравање стандарда за пењање, али и упозоравате алпинисте да буду више усредсређени на цело путовање, а не само на освајање врха?

Увек сте имали трагичне догађаје на планини, још од прве експедиције, али оно што се сада променило је да су све те смрти углавном непотребне... људи се пењу до изнемоглости и буквално падају и умиру. Овакве експедиције воде они који немауј превише искуства, али зато имају много новца да купе опрему. Њихово неискуство доводи у опасност и друге. Заиста сматрам да су водичи ти који морају имати виши стандард око тога кога ће прихватити на експедицији, морају бити сигурни да они који могу да плате истовремено имају и пењачке способности и да ће бити у стању да савладају планину и да се брину о себи. А ако то не учине, онда ће се догодити несрећа и  мислим да они који воде експедиције морају да изгубе могућност да то и даље раде.

Толико људи данас иде на Еверест и једина визија успеха коју имају је да стоје на врху. А оно што сам временом научио током пењања је да је врх заиста само један мали део путовања и заправо није баш важан део. Врх јесте позорница целе ствари, али на крају дана путовање и чињенице које сазнајемо о нашим способностима и неспособностима, предностима и слабостима дефинишу успех експедиције и на крају успех је да се вратите, без обзира да ли је врх био део тога. И зато мислим да морамо заиста едуковати јавност да врх није толико важан као повратак кући са свим прстима на ногама.

Коментари3
7c555
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Sve zapadne sile i strucnjaci, a do vrha ili tu negde ih vode lokalni vodici (Serpe) . :) Ma idi begaj...:)
milan
Nije toliko bitno sto ih na vrh vode Serpasi ,bitno je sto im nose prtljag i opremu...
sitna duša
Koliko puta si se popeo na Avalu (ili brdo iznad tvoje kuće)?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља