четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 18.12.2020. у 22:00 Јелица Антељ

Колико новца је потребно да хотели опстану

До сада није урађена анализа укупних губитака како би се знало колико новца је потребно да би се у сектору сачувало пословање и задржали кадрови
(Фото А. Васиљевић)

Исплата још једне минималне зараде за запослене у туризму и угоститељству, за шта је из републичког буџета издвојено готово две милијарде динара, свакако је значајна помоћ сектору који је највише погођен од почетка ове здравствене кризе.

Како се ових дана чуло у јавности, укупна помоћ државе сектору туризма од почетка пандемије износила је око девет милијарди динара, а и даље се разматрају мере са којима би се пословање одржало будући да је ситуација крајње неизвесна и у месецима пред нама.

Георги Генов, директор Пословног удружења хотелијера и ресторатера Србије „Хорес”, каже да је извесно да попуњеност градских хотела до 1. марта неће прелазити пет одсто, што не даје много наде за овај сектор. Када је реч о планинским хотелима, и то је неизвесно, јер за сада попуњеност није велика, а тек од данас, у зависности од нових мера Кризног штаба, може да буде другачије, евентуално уз неке ласт минут понуде.

– Незахвално је коментарисати колико пристигла помоћ државе у ствари помаже, али јасно је да недостаје једна објективна анализа о укупним губицима до сада, како бисмо знали колико је уопште потребно новца да би хотели опстали. Тек тада бисмо знали на чему смо и да ли је ово до сада само одлагање проблема – каже Генов за наш лист. Незванично хотели у главном граду већ сада праве своје анализе о губицима како би донели одлуке да ли је боље да у наредном периоду на шест месеци затворе хотеле, што би био свакако мањи губитак од оног што сада бележе.

– У неким нормалним условима попуњеност мања од 30 одсто била би знак да нема економске исплативости, али већина хотела је до сада радила само како не би изгубила запослене, јер у овом сектору се доста улаже у кадрове и важно их је задржати – објашњава Генов.

Следећа година, према мишљењу хотелијера, неће донети неки бољитак, пре се може говорити о пуком одржавању пословања. Оно што их брине су, кажу, текући трошкови који се нису мењали без обзира на то што су пословање и приходи били на историјском минимуму. Многе занима зашто им се, рецимо, није изашло у сусрет са одлагањем пореских обавеза, као и смањењем трошкова попут ангажоване струје која хотел од 170 кревета, на пример, месечно кошта 20.000 до 30.000 евра, порез осамдесетак милиона динара, градске таксе, одношење смећа… Ово су, кажу, трошкови које хотели морају да плате без обзира на то што не раде, и то по ценама које су важиле у тренутку када су радили пуним капацитетом. Није овај сектор једини који грца у проблемима које је донела пандемија, али је, по мишљењу надлежних, држава дала све од себе да им олакша те проблеме. Како је недавно изјавила Татјана Матић, министар трговине, туризма и телекомуникација, само доношење Уредбе о заменским путовањима на почетку пандемије спасило је више од 95 одсто туристичких агенција од сигурног банкрота, које су тада имале уговорене аранжмане у вредности од око 85 милиона евра. После ове секторске мере, туристичким агенцијама је стигла помоћ укупне вредности од око 5,1 милијарду динара, а онда и 150 милиона динара опредељених за субвенције полиса осигурања.

Треба напоменути и посебне кредите из Фонда за развој за које је аплицирало 76 предузећа из овог сектора. Ту су и субвенције хотелијерима у износу од 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици, за шта су издвојене 1,2 милијарде динара.

Коментари10
45af8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
"..turistickim agencijama je stigla pomoc od 5,1 milijardi evra"?????
Fonko
Nikako da shvatim ko u ovoj prici ima rizik poslovanja?U pitanju su giganti,lanci hotela?zasto bi neko pokrivao njihove gubitke?zbog radnih mesta? Otvorite zatvorene fabrike,da proizvodimo traktore,televizore,gume.... kao nekada,zaposlite ljude!!!
geras
fonko, nemojmo zanemariti činjenicu da u vladi sede i dva hotelijera.
Muradin Rebronja
Ma nemojte? Da otvore zatvorene fabrike traktora, televiora...kojih više nema, koje su prodate, i koje nemaju tržište. Umesto toga, kao što napisah dole, da hotelski restorani budu fabrike restoranske hrane a sobe za lečenje od pošasti bogatih, prekomerne gojaznosti. Jedan od mojih 7 restorana brze usluge mora biti i sa hranom bez holesterola, nutricijski korektno izbalansirana, sa obiljem voća, povrća, salata i integralnih žitarica. Sobe za 2 osobe mogu da izdaju za 40 evra, plus hrana posebno.
Sindikalni aktivista
Nesto se ne secam da se toliko brinulo za 10-tine hiljada radnika samo iz beogradskih fabrika kada su im iste zatvarane. Evo samo nekih: IMT, IKL, DMB, Teleoptik, IMR, IPM, PKB, Impa, Grmec..... Sve one su proizvodile nesto-stvarale novu vrednost, bile su strateski bitne, al' nikoga nije bilo briga bar da sacuva strucni kadar i masine. I sad svi ti otpusteni radnici iz tih fabrika sa velikim "rupama" u radnom stazu treba da pomazu privatnike - "strateski" turizam koji ne proizvodi nista. Jadno!
Божа М
Те фабрике су били губиташи у нормалним условима. Хотели су били успешни, а имају губитке због мера државе против Ковида19, па имају право да траже помоћ.
Muradin Rebronja
Hoteli pružaju uslugu smeštaja a restorani uslugu prehrane. Ako nema turista koji bi boravili u sobama, ima građana kojima je potrebna hrana da ponesu kuci, kancelariji... i/ili da im se isporuči. U Americi lanci restorana koji se bave time beleže fantastične rezultate. Hotelski restorani bi mogli da se osposobe da budu fabrike hrane za poneti i/ili da im se isporuči. Amerikanci imaju tehnologiju koja omogucuje proizvodnju, držanje i prodaju takve hrane, u restoranu, jer ne treba ventilacija.
Fonko
U danasnje vreme nema trzista?to je presmesno cuti.Tomos,Gorenje...opstali su,prerasli u gigante.zasto mislite da svetu ne treba imt,imr,rekord...?
Zoran
Cemu sluze agencije? Covek koji nudi smestaj okaci na internet, ja platim, tamo na aerodromu me saceka on sa svojim vozilom i vrati na aerdorm i hvala dodjite nam i drugi put. I cemu tu sluze agencije? Aj ti zaobidji lekara, zubara, ucitelja.... Zna se sta vredi...ono sto je uvek i vredelo i tu nema bitnih pomaka. I vredi ono: Zlatan zanat. Zanata je i lekar i ucitelj i zubar. Sve su to zanati. Pravnici, ako rec vredi za njih posao nema i oni nisu potrebni. Masa stvari postoji jer vred ne vred

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља