Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Експлоатација литијума – између „зелене Србије” и прљаве технологије

Ако се не обезбеде еколошки услови и знатан утицај у управљању будућим рудником у долини реке Јадар, Србија ће од „пројекта од изузетног значаја” видети само мрвице и отровну рану у мачванском пејзажу
Експлоатација бакра и злата из рудника у Монголији (Фото Фото „Рио Тинто”)

Да ли је Јадар балканска Пангуна, а Лозница наш Бугенвил? Или је „Рио Тинто” савладао лекцију из етике након што је уништио старе пећине Абориџина? Хоће ли се српски литијум заиста ископавати по правилима по којима се штити животна средина или ће се остварити страхови Лозничана о еколошкој катастрофи?

Заступници ове рударске компаније тврде да ће Србија са „Рио Тинтом” процветати – инвестиција у околини Лознице до сада је вредна 450 милиона долара. Отвориће се нова радна места, производиће се литијум светске класе који ће се користити за батерије електричних аутомобила и најважније, придржаваће се свих мера не би ли се заштитила животна средина и здравље људи. Све ово понављају и у Влади Србије. Након недавног састанка са представницима компаније „Рио Тинто”, премијерка Ана Брнабић описала је „Јадар” као пројекат од изузетног значаја.

Може ли се веровати „Рио Тинту”? О томе би штошта имали да кажу грађани Бугенвила, пацифичког острва које је прошле године изгласало независност од Папуа Нове Гвинеје. Њихова судбина у вези је са рудником Пангуна, некада једним од највећих и најбогатијих налазишта бакра и злата на свету, којим је управљала ова британско-аустралијска компанија. Иако је рударство у Пангуни завршено пре 31 годину, и то након што су спорови око профита рудника и његове штете по животну средину довели до деценијског грађанског рата, који је одвео у смрт око 20.000 људи, последице се и даље осећају. Јама рудника оставила је смртоносно наслеђе становницима – загађена вода неометано отиче у локалне реке, оне који живе у долинама муче ране и кожне лезије, имају респираторне проблеме, компликације у трудноћи... Монсунске кише гурају велике количине загађеног песка и јаловине у реке, уништавајући шуме и пољопривредна земљишта, јер је рудник затворен преко ноћи и без санације.

Што се „Рио Тинта” тиче, ова прича је завршена 2016. када је 53 одсто удела тамошње фирме дато влади Папуе Нове Гвинеје и аутономној влади Бугенвила. Еколошки стручњаци овај потез су оценили као део намерне корпоративне стратегије „Рио Тинта” да се лиши пројеката високог ризика и велике одговорности.

И пре тога, ова рударска компанија имала је проблема са имиџом – памти јој се како је руда из Франкове Шпаније ишла пут Немачке и Италије, где је потом коришћена за израду оружја. Није јој заборављен ни намибијски уранијум ископаван под окупацијом Јужноафричке Републике, у којој је владао апартхејд. А ове године, због проширења рудника угља, срушили су пећине из последњег леденог доба у западној Аустралији. Тако је уништено културно наслеђе Абориџина старо 46.000 година у којем су се налазили најстарији познати примери коштаног алата у Аустралији, наоштрена кенгурова кост стара 28.000 година и плетеница за косу стара 4.000 година. Експлозив је активиран баш на Недељу помирења, празник који подсећа на неправду која је нанета Абориџинима, а убрзо је саопштено да је проширење рудника урађено у складу са дозволама које су им издале тамошње власти.

А да ли власти у Србији могу да гарантују да ће „Рио Тинто” радити у складу са еколошком етиком и прописима? У то сумњају и они који познају историјат ове компаније, али и они који прате резултате власти у борби за бољу животну средину. Иако је више пута најављивано, још није измењена законска регулатива која би забранила изградњу малих хидроелектрана у заштићеним подручјима, нити је основана комисија која би преиспитала рад постојећих. Сва заслуга за тренутну мању заинтересованост за МХЕ припада активистима који су попут герилаца вадили цеви из река, сукобљавали се са инвеститорима, често кршећи закон. Иако је прошле године тема загађења ваздуха била разлог за сазивање хитних седнице владе, његов квалитет поправљен је тако што је Агенција за заштиту животне средине ублажила критеријуме за оцењивање. Тако је сада прихватљив постао онај ваздух који је до јуче био загађен.

Одатле и сумња да Србија кроз пројекат „Јадар” добија нешто вредно уништавања 2.000 хектара земљишта и брисања читавих еко-система. Искуства других показала су да такве компаније односе богатство, а остављају само мрвице. Док се „Рио Тинто” хвали јединственим примером технологије, нигде раније коришћеним, Лозничани страхују да ли ће оно испробано у лабораторији функционисати и у пракси и да ли ће „Јадар” постати отрован ожиљак у пејзажу Мачве.

Коментари53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ranko Petrović
dobar članak o novoj stranoj investiciji,mada je ulaganje davno započelo i do sada uloženo 450 miliona $,više nema nazad.Moguče je ,eventualno,ograničiti proces prerade na "suvi"deo koji je manje štetan ili pristupiti finalnoj obradi do koncentrata(mokri deo)uz masivno koriščenje ekstremo otrovnih reagenasa.Čak je i to rutiniran tehnološki proces koji zahteva jalovišta najveće moguće sigurnosti.Ima toga u Srbiji.Bilo bi važno objaviti ko su kadrovi iz Srbije,oni nose odgovornost.
Знам
Врло добро знам трошкове истрага у много скупљим земљама од Србије. 450 милиона долара????? Неко некога жестоко лаже!
момчило
Оно што мисле британски медији о Ђоковићу, то и британске компаније мисле о Србији. Једини проблем је што наши политичари безкичмењаштво сматрају мудрошћу, чак и Милоша Обреновића сматрају мудрим безкичмењаком.
Mileva
Koliko novca su dobili politicari koji su ih pustili da dođu i počnu sa radom?
Упрао в тинтару
Интерсантан је, сам по себи, назив аустралијско-британске компаније "Рио тинто". Иако је реч о енглеском говорном подручју, назив фирме је на шпанском језику и означава реку тамно црвене (амбер) боје, што најчешће може да симболизује еколошку катастрофу.
aleksandar sarcevic
@Jovana,kad ima para za EU vakcine,da ne pitamo koliko kosta,samo da zastitimo zdravlje stanovnistva,pare ne padaju sa neba ili imas ili dizes kredit.Zasto bi nekome dali da eksploatise rudno bogatsvo i da se bogati,a da nam ostavlja bolest i bedu,kad mozemo podici kredite da koristimo nase rudnike.Dok je Torlak priozvodio vakcine svi smo u njih bili sigurni,jer su ih nasi ljudi proizvodili za svoje prijatilje i za sebe.Rio Tinto i drugi trovaci ,zbogom,ne povratili se,zajeno sa anama.Bez sale.
Zeljko Adzic
Zamislite da Srbija uzme kredit od milijardu eura samo za Litijum.Kupi inzinjere Rio Tinto ponudom vece plate i ugovornim obavezama sto im je posao.U tu milijardu kupis i najbolju tehnologiju prerade opasnih materija kao produkt proizvodnje...Ukljucis ekoloske eksperte..i to za milijardu eura.Kupis tehnologiju proizvodnje Akua...Koji se Srbin ne bi slozio sa tim planom?Kupis i eksperte za Univerzitet i obuku studenata.Ulozis da bi mnogo vise dobio..Vucicu?
DaProbamoSami
Ideja je odlicna ali nisam siguran da tako funkcionise ovaj neoliberalni svet. Sumnjam da su te masne korporacije tako jake i pored jednakosti za ostale ucesnike, prava na konkurenciju itd. Ipak, dok se i zvanicno ne pokusa samostalna eksploatacija, ne mozemo znati da li je sve ovo moranje po stranom diktatu ili je ipak domaca izdaja i korupcija ( ili oba ). Zato hajde da se jednom nesto uradi kako treba - pokusajmo sami pa da vidimo. Gde su strucnjaci sa Ekonomskog i Rudarsko - Geoloskog ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.