Без смањења такса за увођење гаса

Од идеје да се локалне самоуправе одрекну барем дела такса за прикључак на гас како би се потенцијални потрошачи приволели да гасификују своја домаћинства, није се много одмакло. С умањењем тих такса, прикључак за гас би коштао готово упола мање, око 780 евра. Према информацијама којима располаже Министарство енергетике, локалне самоуправе нису организовано размотриле ово питање. Зато ће наредни корак овог министарства ићи у правцу сагледавања свих могућности промоције коришћења гаса као енергента, потврђено је „Политици”.

Разлог зашто се у Србији у већој мери не троши гас јесу управо високе таксе, које већина домаћинстава не може да плати. Према подацима првог човека Агенције за енергетику Србије Дејана Поповића, само за шест управних округа може да се каже да су потпуно гасификовани, да свака општина унутар округа има гас. Делимично је гасификовано 11 округа, као и Београд, али, примера ради, Лазаревац није. А чак у 13 округа ниједна општина није гасификована.

Иако би због великог загађења ваздуха, (што због топлана које и даље троше мазут, што због индивидуалних потрошача који се греју на угаљ), позивање на увођење гаса под повољнијим условима требало да буде приоритет, јавности се свакодневно сервирају приче о неопходности реорганизације јавних предузећа, пре свега „Србијагаса”.

Упитани зашто је ово питање толико важно, у ресорном министарству за „Политику” кажу да се реформе морају спровести без обзира на отпоре који постоје, јер су у интересу и гасних предузећа и грађана. Ове промене морале су да буду још одавно спроведене. Свако одлагање је само допринело остваривању интереса појединаца на челу компанија, а на штету интереса грађана и тих фирми.

Реорганизација је неопходна због развоја гасног сектора у Србији, јер једино реформисано ово предузеће може да послује одрживо, ефикасно, да доноси профит. У супротном, и даље ћемо имати „Србијагас”, чије пословање није одрживо и које није у стању да заврши ниједан пројекат без помоћи државe. Реформисање тог предузећа важно је да не бисмо поново дошли у ситуацију да држава покрива 1,2 милијарде евра дуга „Србијагаса”, као што је радила претходних година.

Раздвајањем делатности у гасном сектору и постојањем независног оператора транспортног система могућ је развој тржишта који доводи до пада цена природног гаса, као и организованијег и рентабилнијег пословања привредних друштва која се баве овом делатношћу, а чега ће корист имати сви грађани. С аспекта сигурности снабдевања, више понуђача значи већу могућност снабдевања у условима кризних ситуација.