Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Успомена на 14. октобар 1915.

Чачак: киша пада као из кабла, без престанка, рањеници леже по калдрми, ни хлеба ни одела. Хладноћа и студен, као и у срцима нашијем
Чачак, главни сокак и седиште полиције за време Великог рата (Фото ГБ Дис)

ЧАЧАК – Варош је добила изглед једног великог вашара, с тужним и жалосним ликом. Чачак је пун избеглица, војске, регрута, стараца, последње одбране, коморе. Свуда спремање, товарење, нико никога не види.

Узрујаност велика и свакога је обузео големи страх и туга. Киша пада као из кабла, без престанка, рањеници леже по калдрми, ни хлеба ни одела. Хладноћа и студен, као и у срцима нашијем.

Ово су исповедна слова чачанског проте и пароха Велимира Белопавловића (1866–1934), чија је сестра Дара била удата за овдашњег официра и јунака Великог рата, мајора Драгутина Гавриловића.

Попова белешка из 1915. даље се ниже овако...

Тога дана, 14. октобра 1915. славим своје крсно име Свету Параскеву. Тада сам увек служио свету службу и свакад беседио, па помислих да и сада треба. Али, шта и како? Тужан сам и жалостан као и цео српски народ јер непријатељ напредује и узима један по један град, једно по једно село наше лепе отаџбине.

Прибележих неколико стихова из Светог писма и ништа даље не умедох смислити. С тим мислима уђох у цркву и почех Свету литургију, ваљда је то био дан наше најискреније молитве. Сврши се литургија и отпеваше многи одбегли свештеници, за певницом, последње „амин”.

С вером у помоћ божју окренем се народу и са царских двери отпочнем:

Побожна браћо, у овим страшним временима за нас, и претешким искушењима за српски народ, са овог светог места узносим молитвене речи Господа бога да се умилостиви и да нам моћи и снаге да из овог тешког искушења изађемо милошћу његовом спасени.

У историји живота и развитка српскога народа ово нису прва искушења и невоље наше. Много пута је наш народ кроз те мене, тешка мучења и искушења пролазио и издржавао помоћу божијом, јер су га вера и нада очувале и спасиле.

Не малаксавајмо! Историја се понавља. Код свих народа било је тешких и мучних дана у времену разузданости своје, у доба слободе кад су умови људски давали себи више преимућства и разума над божјим свемогућим, кад се заборављао бог и наступало време опште кварежи и непостојања најсавршенијег бића.

Народи су падали у грех, а последица греха је казна која их је постизала. И тиме су достизали у искушења и до највеће невоље своје. Па, кад су опомињали од својих грехова и затражили милост божју, Бог их је спасао и помогао им.

Зато, пренимо се од страха. Повратимо веру у срца и душе наше у овим данима невоље и несреће. Па уз молитве преподобне Свете Параскеве потражимо милост и помоћ божју да заштити српски народ и његову витешку војску, те српске јунаке који нас чувају и крв пролевају на бојним пољима са нашим краљем Петром и његовим јуначким сином, престолонаследником Александром, који ће ослободити Србију од непријатеља и прогнати из наше миле отаџбине.

Кад сврших говор осетих да добро учиних, нешто ми на души лакну, изврших своју дужност. Савест ми је била задовољна, јер на лицима свих присутних приметих више ведрине и наде.

Пожурих кући и написах овај говор ради успомене на оне тешке дане. Четвртог дана непријатељи су заузели Чачак, а после три године страдања у исти дан говорио сам у слободи с истог амвона у чачанској цркви. Бог нам је помогао и њему нек је вечна слава и хвала.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Znatiželjnik istine
Zahvaljujem "Politici" na objavljenom članku! Na slici Čačka, na zgradi piše "KK Stadt-Polizei", ne znam šta znači KK, a ostalo znači gradska policija. Želim pitati neke, da li je tu navraćao austrijski kaplar pošto dobro znamo da je ratovao protiv Srba, čak smo imali i sliku u čitankama kako nišani negdje u Srbiji. Ili se o tome ne sme govoriti jer je još uvek idol mnogima?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
На фотографији је некадашња улица Краља Александра (Обреновића). Карађорђевићи је нису преименовали, као ни улице Краља Милана, Књаза Милоша и Господар Јована. Краљ Петар је добио једну улицу у близини, а Његов син, Краљ Александар I, је никад није ни имао, док је Краљица Марија имала улицу. Е, онда долази тај каплар, који је у међувремену напредовао до Маршала и СВЕ их брише (осим Књаза Милоша) и своју таблу меће баш У ОВУ улицу. На месту "Царске и Краљевске градске полиције" данас је Пошта.
GOran
KK je skraćenica za Kaiserlich-Königliche Polizei (Carska i Kraljevska policija). U Austrougarskoj monarhiji je, posle austrijsko-mađarskog dogovora, Austrija bila Carevina (Kaiserreich) sa Carom (Kaiser) na čelu, a Mađarska kraljevina (Königreich) sa Kraljem (König) na čelu. Otud i ime "dvojna monarhija, a u personalnoj uniji, austrijski car je bio i mađarski kralj. Austrijski kaplar, kako ga Vi zovete, nije nikada ratovao u Srbiji zato što je uhapšen pri pokušaju prelaska na srpsku stranu.
Прикажи још одговора
stari doktor
Tih dana je u Čakak prispela i kolona vozlla sa teškim ranjenicima evakuisanim iz valjevske vojne bolnice. Sa njima u pratnji je bila i doktorka Nadežda Stanojević, jedna od 22 srpske heroine. Zastali su da predahnu i ponovo provere koji od ranjenika neće izdržati dalji put. I kada je smanjena kolona krenula dalje, sa ranjenicima je ostala i doktorka Nadežda pod znakom Crvenog krsta da ih zaštiti od neprijatelja.
Леон Давидович
Само једно од сведочанстава у дугој историји страдања српског народа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.