Понедељак, 16.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заштита београдског изворишта нерешив проблем

(Фото Б. Васиљевић)

Поводом чланка „Макишко поље не треба претварати у земљиште за градњу зграда, метроа”, од 15.12, додао бих неколико чињеница. Првобитна ужа зона заштите београдског изворишта на Макишком пољу протезала се од граница алувијалне равни реке Саве до обода Макишког поља. Познато је да у тој зони постоји, вероватно највећа на Балкану, и железничка ранжирна станица, извор највећих и најгорих загађења. У чланку је поменуто изливање ксилола из вагона цистерни који је кренуо подземним током према бунарима изворишта. Али, срећом, није стигао. Вишегодишња праћења ефеката тог инцидента (Рударско-геолошки факултет, Београд) показала су да се ксилол током времена на том путу постепено разградио, практично нестао.

Иначе, пречишћавајућа моћ подземља просто је невероватна. Колико знам, јавности није познат ниједан случај продора загађења у бунаре београдског изворишта. Да би се то разумело, треба знати да су вишедеценијска изучавања Института за водопривреду „Јарослав Черни” утврдила да, генерално, у бунаре изворишта долази око 80 одсто воде од реке Саве, а око 20 одсто из залеђа. Квалитет воде у бунарима је добар захваљујући и постојању слабије пропусног међуслоја (прашинасто-глиновитог) у широј зони бунара, нарочито испод реке, који се налази изнад дренова бунара и представља природну брану загађеној речној води, знатно успоравајући и омогућавајући разградњу загађујућих материја.

Проблем заштитних зона београдског изворишта се, као практично нерешив, провлачи деценијама. С једне стране су строга законска ограничења, а са друге очигледно кршење прописа. Најбољи пример за то представљају Ада Циганлија, са 20 бунара, и цео Нови Београд, где од ушћа Саве до остружничког моста постоји 31 бунар. Покушај да се помири оно што се помирити не може, учинио је „Јарослав Черни” својим предлогом и образложењем зона заштите. Остаје да се види шта је и колико учињено на основу предлога из тог елабората, пре свега са аспекта квалитетног праћења квалитета подземних вода.

Деведесет девет рени бунара (са хоризонталним дреновима) представља врло вредну имовину града Београда (комплетна изградња рени бунара кошта око милион евра). У „најбољим данима”, средином осамдесетих година прошлог века, из бунара је црпено у секунди преко 5,5 кубних метара сирове воде. Данашња 3 м3/с резултат су сплета више околности које превазилазе само стручни аспект. Као и све друго, тако и опрему и уређаје морамо стално одржавати како бисмо одржавали њихову функционалност. Нажалост, код београдског изворишта подземних вода присутне су акције „у таласима”.

Треба напоменути да би искључивањем бунара, тј. изворишта, дошло до генералног подизања нивоа подземних вода у приобаљу на ширем подручју како на Макишком пољу, тако и Новом Београду, са прилично сагледивим неповољним последицама.

Београд има и додатне потенцијалне могућности коришћења подземних вода, о чему у надлежним институцијама постоји обимна стручна документација.

Проф. др Миленко Пушић,
редовни члан Академије инжењерских наука Србије

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Одлична анализа тренутне ситуације, само бих додао да смо га ми направили нерешивим, а не природне околности.
Luis
Osamdesetih sam na satovima Tehnologije slušao kako željeznička pruga preko izvorišta Mala i Velika Mlaka blizu Zagreba leži na koritu od nepropusnih materijala da se ne bi zagadilo izvorište. Voda je osnova, željeznica sporedna.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.