Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто судије за прекршаје имају најмање плате у судству

Само Прекршајни суд у Београду својим пресудама пуни 40 одсто буџета који даје правосуђе, а делиоци правде који у њему раде зарађују мање од судијских помоћника у другим судовима
Прекршајни суд у Београду (Фото Прекршајни суд у Београду)

Судови за прекршаје доносе више новца у државни буџет од свих других судија, а имају најмање плате у правосуђу. Просечна плата судије за прекршаје износи око 90.000 динара, у зависности од минулог рада, док судије основних судова примају месечну зараду од око 110.000 динара па навише.

У Србији раде 44 прекршајна суда са укупно 654 судије и Прекршајни апелациони суд са 65 судија, с тим што нису попуњена сва судијска места. Зараде судија у првом степену обрачунавају се по најнижем коефицијенту, који је одређен у Закону о судијама, док су судије Прекршајног апелационог суда изједначене са судијама првостепених привредних судова. Притом је реч о суду републичког ранга, који би требало да буде у истом нивоу са свим апелационим судовима, где се плате судија крећу од 140.000 динара па навише.

Иако су судови за прекршаје сврстани у судове посебне надлежности, носиоци судијских функција у њима немају исте плате као њихове колеге у првостепеним привредним судовима, који су такође судови посебне надлежности и притом су у платама изједначени са судијама основних судова, који су опште надлежности.

– У правосуђу не треба да постоји овај вид дискриминације. Судови за прекршаје највише приходују у буџет Републике Србије и једини су судови у земљи који сами себе исплаћују и остављају и за друге. Чак 40 одсто буџета који даје правосуђе – даје Прекршајни суд у Београду. Притом смо последњи на лествици када је реч о платама, а увек смо на првој „борбеној линији”. Кад год је „густо”, ми морамо да радимо, дежурамо, судимо и осуђујемо, па будемо често и провлачени кроз медије на различите начине, а никада нисмо заштићени – каже Оливера Ристановић, председница Прекршајног суда у Београду.

Предлог да се плате судија за прекршаје изједначе са платама судија основних судова подржао је недавно повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић, који је дугогодишњи председник Удружења прекршајних судија. Очекује се да се овај предлог ускоро нађе у скупштинској процедури.

Судије Прекршајног суда у Београду, који је највећи суд за прекршаје у Србији, упутили су такав предлог још крајем прошле године. Подсетили су да прекршајни судови уведени у наш правосудни систем од почетка 2010. године и да од тада имају најнижи коефицијент плата, од 2,5 одсто, иако је њихова надлежност много сложенија, јер у свакодневном раду примењују 270 закона и око 800 подзаконских прописа. Поред саобраћајних прекршаја и преступа из Закона о јавном реду и миру, они суде и царинске прекршаје, затим предмете из области борбе против корупције, буџетског система, девизног пословања, приступа информацијама од јавног значаја, радиодифузије, промета експлозивних материја, затим предмете из области радних и војних прописа, заштите од пожара, предмете из надлежности надзора Државне ревизорске институције и других области.

Указују да је Законом о судијама прописано да судија има право на плату у складу са достојанством судијске функције и његовом одговорношћу, а посебно указују на члан закона који наводи да „плата судије значи гаранцију његове независности и сигурности његове породице”.

– Србија је једна од ретких земаља у региону која и даље на неравноправан начин третира судије прекршајних судова, што је резултат предрасуда и непознавања њихове надлежности. У свим земљама у окружењу, као што су Хрватска, Словенија, Република Српска и Македонија, прекршајну материју суде судије судова опште надлежности, што значи да се њихов посао једнако вреднује – наводи се у образложењу са седнице свих судија Прекршајног суда у Београду, који су предложили измене и допуне Закона о судијама.

Апсурдно је и то што судије за прекршаје имају мање плате не само од других судија, већ и од судијских помоћника у другим судовима, а председници прекршајних судова примају мање зараде од управитеља суда. Адвокатске тарифе за поступање у прекршајним поступцима су значајно веће него за кривични поступак који се води за дело за које је запрећена казна затвора у трајању до пет година. То такође говори о комплексности и сложености поступања у прекршајном поступку, истиче Оливера Ристановић.

– Имамо мање плате од државних службеника, који немају одговорност као судије, што нема никакву логику, јер судије одговарају својим потписом за све што ураде – каже наша саговорница.

Милан Мариновић је истакао да су судови за прекршаје „убедљиво највећи пуниоци буџета” и да је Удружење прекршајних судија годинама тражило да се отклони законска неједнакост. Указао је да повећање плата судијама за прекршаје не би захтевало велика економска средства, већ да је „поента у томе да судије за прекршаје буду законски изједначене”. Подсетио је да су судије за прекршаје и за време ванредног стања радиле много више од свих других судија у Србији, јер су свакодневно дежурале и судиле због кршења епидемиолошких мера.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vitez
Ha,ha, a koliko imate namerno zastarelih predmeta pa još umesto da kaznite plaćate mu troškove. Baš vam teško. Rade dogovori sudija i advokata, dopunite vi to ne bojim se.
ljutko ljutković
Male plate???!!!!Nemoj posle da kukate na duga čekanja u amulantama!! I od ovo doktora što je ostalo(znam iz prve ruke),gomila vredno buba nemački!!
milan
i jedni i drugi imaju ogromne plate.plata sudija treba da bude u rasponu 60-75 hiljada i to je mnogo kolko i kako rade,i kolko prihoduje privreda.kazne koje izricu prekrsajni sudovi u 90% slucajeva nisu prekrsaji,vec policijsko dokazivanje da je srbija policijska drzava,a prekrsajni suci,ako zele partijski reizbor prinudeni su to i da potvrde. opsti je haos u sudstvu i u policiji,vise od 70% je visak radne snage.policajac je imao platu manju od kv majstora,a sad je placen kao prekrsajni sudija.
Fikus
Zato sto su prekrsaji mnogostruko uza i laksa materija za suditi od parnice, pa i krivice... i Poreska uprava prihoduje mnogostruko vise nego sudovi, pa plate inspektora nisu kao sudijske... niti trebaju biti, ali valjda shvataju ljudi...
Уа политичари
Замислимо следеће. Рачунарски програм са формом за унос података. Нешто као када се негде логујете. У ту табелу полиција или тужилац убаци податке о окривљеном, тежини кривичног дела и друго везано за неки предмет. И притисне ЕНТЕР. Програм сам одреди висину казне у складу са Законом!!! Шта ће нама уопште судије? Судови не суде по правди, то да знате. Тамо нема правде. Само кривда, како рече Џони Штулић.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.