Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И кућни отпад је енергетски извор

Институт „Биосенс” реализује међународни пројекат чији је циљ да утажи глобалну глад за фосилним горивима, чије су залихе све тање
(С. Печеничић)

Чему још могу да послуже месни и рибљи отпад, остаци кафе и искоришћено кухињско уље? Звучи као питање с неке од радионица за развијање дечје маште, а у ствари је озбиљан задатак над којим ће се надвити део европске научне заједнице. Истраживачки пројекат назван „WaysTUP!” одвијаће се под слоганом „Преображај комуналног биоотпада у корисне производе”. Овај подухват реализоваће „Биосенс”, светски познат институт из Новог Сада, у сарадњи са 25 партнера из Европе.

Према речима Татјане Кнежевић из „Биосенсовог” центра за иновације и развој пословања, већ је завршена прва верзија каталога урбаног биоотпада, у којој су наведени и примери добре праксе у коришћењу онога што се доскора сматрало бескорисним смећем.

„Оригиналним решењима у области управљања претежно баштенским и кухињским биоотпадом, желимо да инспиришемо и друге на сличне кораке”, наглашава Кнежевићева.

Остаци меса, рибе, кафе и уља могу да се прераде у адитиве који се користе у исхрани људи и животиња. Од органског отпада, који би иначе завршио на депонијама, добија се разградива биопластика и биоетанол, кога поједини стручњаци сматрају могућим наследником бензина у моторима са унутрашњим сагоревањем.

Осим наглашено еколошког мотива (мање ђубрета – здравија животна средина) пројекат  „WaysTUP!” је и изданак такозване циркуларне економије. Тај појам у нашој средини није превише познат, а у пракси се може срести тек у спорадичним, готово изолованим случајевима. Зато из „Биосенса” и поручују да је један од циљева да се промене навике грађана, као и да се у локалним заједницама на другачији начин третира биоотпад, који чини трећину кућног смећа. Резултати пројекта ће зато бити доступни свима који желе да их примене у својим срединама.

Циркуларна, илити кружећа економија, негација је модела привреде који почива на неконтролисаној експлоатацији природних ресурса. „Економски будизам” проповеда да се сваки производ једном или више пута реинкарнира, у сличном или посве другачијем отелотворењу. Будући да глад за енергијом поприма пандемијске размере, на вредности добија и комунални отпад. Разлог томе је што његова биоразградива фракција, која се још назива и биомаса, спада у обновљиви извор енергије. Може да се користи као гориво (биогас, биодизел, биоетанол) као и за производњу електричне и топлотне енергије.

Алтернативних извора енергије и те како има и изван градских депонија. Уз адекватно филтрирање при сагоревању, анимални отпад с фарми, из кланица и перадарских фирми може да одмени фосилна горива и олакша дисање Плавој планети. Отпаци дрвнопрерађивачке индустрије, попут пиљевине и дрвне прашине, идеалне су сировине за пелет и брикете. Ово калорично гориво је „зеленија” замена за угаљ у кућним ложиштима, нарочито ако се у пећ гура домаћи високосумпорни лигнит.

Ако вам помисао на гориво од анималног отпада вређа ноздрве навикле на мирис угља и нафте, постоје и биљни ресурси обновљивих извора енергије. Кроз процес хемијских трансформација, биоетанол се може добити из шећерне репе, кртоласте биљке топинамбур (пореклом из Јужне Америке, успева и код нас), кромпира, пшенице, ражи, житарице тритикале, кукуруза, јечма, сирка...

Можда будућност у којој ће се и из „суве дреновине” цедити кап горива изгледа невесело, али ће генерације које долазе морати да плате цех за растрошност својих предака. О начињеној еколошкој штети да и не говоримо. Некада је глобална доскочица на рачун Кинеза била да, због бројности популације, „једу све што плива осим подморница и све што лети осим авиона”. Парафраза те шале ће се, када је реч о енергији, као бумеранг вратити читавом човечанству. Наравно, у тражењу и примени нових извора треба имати меру и увид у ширу еколошку слику, да не направимо велику штету за малу корист. На Старој планини смо о томе много научили...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.