субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.12.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Нису сви равноправни ни када траже посао

Обесхрабрује податак да значајан број послодаваца не сматра да је дискриминација жена присутна на тржишту рада (Фото Пиксабеј)

Највише дискриминисане групе на тржишту рада су особе с инвалидитетом, старији радници, Роми и особе другачијих политичких уверења, сматра највећи број послодаваца, запослених и незапослених особа у Србији. Наиме, резултати истраживања под називом „Дискриминација на тржишту рада”, које је спровела повереница за заштиту равноправности и које је подржано од стране Немачке развојне сарадње (ГИЗ), показује да чак 92 одсто послодаваца, 86 процената незапослених и 84 одсто запослених сматра да су ове маргинализоване групе веома дискриминисане на тржишту рада.

Како у разговору за наш лист објашњава Петар Антић, менаџер пројекта „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”, који спроводи ГИЗ, резултати овог истраживања говоре о ставовима испитаника, а не о објективној дискриминацији на тржишту рада. Ипак, ови подаци у великој мери одговарају и реалном стање ствари на тржишту рада, јер бројне социолошке студије говоре да до посла најтеже долазе особе са хендикепом, Роми и старији радници.

– Када смо наше испитанике питали како перципирају ситуације у којима се испољава дискриминаторско понашање, највећи број послодаваца, запослених и незапослених је одговорио да се радници запошљавају преко партијске линије, родбинских или синдикалних веза. Обесхрабрује, међутим, податак да значајан број послодаваца не сматра да је дискриминација жена присутна на тржишту рада. Међутим, када их питате да ли се женама приликом разговора за посао постављају питања о брачном и породичном статусу, они одговарају потврдно. То у преводу значи да велики број послодаваца не зна да су ова питања дискриминишућа и да није дозвољено да се жена пита за планове о удаји и проширењу породице – оцењује Петар Антић.

Охрабрује податак, додаје наш саговорник, да се већина испитаних послодаваца и запослених изјаснила да припадници теже запошљивих група треба да имају олакшице приликом уписа на средње школе и факултете. Осим тога, чак четири од пет анкетираних послодаваца и више од две трећине запослених подржава афирмативне мере за запошљавање Рома и Ромкиња, као и особа са инвалидитетом. Међутим, истраживање је открило да велики број испитаника и даље има предрасуде када су у питању Роми и њихова улога на тржишту рада.

– Када испитујете ставове послодаваца и запослених, најчешће чујете одговор типа: „Немам ништа против Рома, али они не воле да раде.” Из тога следе две ствари – послодавци ће радије запослити неког другог радника, а они Роми који су запослени морају дупло више да се труде како би се борили против стереотипа – закључује наш саговорник.

Последњи подаци о запослености Ромкиња, изведени из истраживања агенције Уједињених нација за права жена (UNWOMEN), говоре да стопа запослености Ромкиња износи свега 12 одсто, што значи да тек свака осма жена у ромској популацији има посао. Податак да је скоро две трећине Ромкиња радно неактивно – нити има посао, нити га тражи, говори о њиховој великој обесхрабрености у тражењу посла, а бројке Националне службе за запошљавање сведоче да се на бироу налази свега 13.000 Ромкиња. Другим речима, оне чине мање од једног процента особа које се налазе на бироу за запошљавање. Када се укључе на тржиште рада, вероватноћа да ће наћи посао износи свега педесет одсто, сведочи искуство запослених у Националној служби за запошљавање.

– Жене старије од 45 година су међу најугроженијима на тржишту рада, јер су дискриминисане по два основа – на основу рода и година. Истраживање које је спровело удружење „Жене на прекретници” говори да би између два кандидата истих квалификација и способности, већина послодаваца одабрала особу млађу од 45 година, а у 23 одсто случајева предност би дали мушкарцу – истиче Светлана Церовић из удружења „Жене на прекретници”.

– Статистика, која бројкама слика положај жена на тржишту радне снаге, није на страни радница – чак 440.000 жена које имају између 45 и 64 године радно је неактивно, што значи да нису запослене и не траже посао. Већина њих добила је отказ због стечаја предузећа, а само 55.000 њих још увек покушава да пронађе запослење – додаје Церовићева, подсећајући да у Србији и даље има послодаваца који у пријавама и интервјуима за посао неоправдано траже питања о годинама живота, породичном и брачном статусу или аутоматски искључују жене због претпоставке о немогућности усклађивања приватних и пословних обавеза.

Коментари6
c45b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
"Охрабрује податак, додаје наш саговорник, да се већина испитаних послодаваца и запослених изјаснила да припадници теже запошљивих група треба да имају олакшице приликом уписа на средње школе и факултете." Ово је страшно, промовисати и заступати негативну селекцију је дугорочно посматрано погубно. Као што нико због расе, пола, или других карактеристика не треба и не сме да буде дискриминисан, тако исто не би смео ни да буде привилегован.
Petar Sucur
Nas problem je jer su ranije postojala dva zavoda za zaposljavanje radnika (drzavni Zavod za zaposljavanje i zavod za zaposljavanje SKJ) a danas smo sa demokratijom dobili jedan formalni Zavod za zaposljavanje (potreban zbog lazne statistike) i jos dvadesetak partijskih zavoda za zaposljavanje. Ludnica.
Доказивања да су 2+2=4
Оваква и бројна"истраживања" се праве само зато да би "истраживачи" узели паре за доказивање онога што се зна и без тих "истраживања".
nikola andric
Problem ''pojmovne orijentacije'' . Problem je da pojmovi nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti. To su samo kompletni iskazi. Primer je Hegel sa njegovim ''opozicijama ''. Posto nije mogao da izadje iz pojmovnog lavirinta koji je sam konstruisao on se ''izvadio'' ne samo ''jedinstvom suprotnosti'' nego cak i ''jedinstvom protivrecnosti''. Ovde imamo ''jednakost'' u konteksu ''izbora najboljeg kandidata'' . Tako je to kad ljudi nemaju ''pojma'' o iskazima.
Vesna
Мислим да дискриминациjа у овом облику не постоjи. На тржишту рада продаjeте знанье и вештине . Радим код приватника од првог запошльеньа никада нисам добила отказ , веч сама одазим на болье радно место када се укаже прилика. За двадесет година радног стажа ово ми jе четврто радно место, са свим послодавцима сам остала у коректним односима и пословна сарадньа се често наставльа измедjу фирми. Права произилазе из резлутата рада . Поздрав

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља