Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Антиинтелектуални хипстер који лута светом

У издању Удружења књижевних преводилаца Србије објављен је зборник радова „Хандке у Србији”
Петер Хандке (Фото: EPA-EFE/Anders Wiklund), Зборник као круна прегнућа

Из штампе је изашао зборник радова „Хандке у Србији”, који је Удружење књижевних преводилаца Србије објавило под покровитељством и уз финансијску подршку Министарства културе и информисања у Влади Републике Србије, а у склопу пројекта „Подршка издавању изабраних дела Петера Хандкеа”. У оквиру истог подухвата, УКПС организује трибине посвећене великом аустријском и јужнословенском писцу, а овај зборник, који је приредио председник удружења Душко Паунковић, стиже као круна прегнућа које за циљ има не само указивање почасти једном значајном аутору већ и залог за будућност, у којој ће Хандке, премда писац немачког језика, заузети своје место и као део српске и јужнословенске културне баштине.

Зборник отвара минуциозан а елегантан животопис Петера Хандкеа из пера Дуње Шукаре, из којег ће о Хандкеовом животном путу бар понешто ново сазнати и они који мисле да о њему знају све. Биљана Пајић, у бриљантној анализи под насловом „Несрећа каква се само пожелети може”, разлаже три верзије Хандкеове приповетке „Несрећа без жеља”, познате и под насловом „Ужас празнине”, која се завршава знаменитом реченицом: „Касније ћу о свему томе тачније да пишем.” Разматрајући модификације које је у самом тексту, али и у наслову правио преводилац Жарко Радаковић, Пајићева констатује да та „збрка око наслова” можда указује и на збрку око рецепције Хандкеове уметности уопште.

У спиритуалном путопису „Драматизовати Хандкеа” Владимир Коларић описује наоко немогућу мисију које се латио самоиницијативно: да Хандкеов роман који има више од 400 страница, „Моравска ноћ”, дело које нема ни богзна какву радњу, а ни дијалоге – сведе на двадесетак страница дијалошког текста и направи драму за Други програм Радио Београда.

Ефектан есеј у стиху, или филмована песма „Док сам овде, негде другде сам” ауторке Данице Вукићевић, која пратећи бескрајну нит Хандкеових ходања, крчи непрегледна пространства његове прозе, једну од кулминација доживљава реченицама: „Он је писац писања. Он је антиинтелектуални хипстер који лута светом – нечим, некако, заштићен.”

Изванредан је и есеј Николе Живановића „Прерушавање биографије, крими-приче и путописа у романе код раног Хандкеа.” Апострофирајући Хандкеову посвећеност детаљу, Живановић запажа да он тиме „готово у потпуности спречава читаоца да текст чита у већим комадима већ га тера на паузе, понеку да би се медитирало о прочитаном, понеку да би се мислило о нечем другом”, те отуда Хандке „у читаочевом искуству остаје фрагментаран, случајан, неповезан”.

Док у препознатљивом, маројевићевском маниру Игор Маројевић урања у „Ужас празнине”, то јест „Несрећу без жеља”, исписујући импресиван есеј „Самоубиство мајке и смрт теорије”, Милена Ђорђијевић у раду под насловом „Голманов страх од пенала и језичке игре” довитљиво и аргументовано истражује везу између филозофије Лудвига Витгенштајна и поетике Петера Хандкеа.

Демонстрирајући свој раскошан дар, не само аналитички већ и песнички, Мирољуб Мики Стојановић у тексту „Без мјеста нигдје (Хандкеова недосегнута тачка ишчезавања у роману ’Кратко писмо за дуги растанак’)” – кроз „Дислокације” и „Бифуркације” прати Хандкеову потрагу за женом од које се растаје.

У есеју „Врли нови свет лишен слика – Хандкеова филозофија слике” Душан Николић пише о Хандкеовом роману „Губитак слике”, указујући на пишчеву „готово романтичарску загледаност у средњи век”. Јан Красни нас пак у тексту под насловом „О дејствителности Петера Хандкеа” подсећа да „Хандке ни у Југославији, а после тога ни у Србији, упркос свом југословенском, односно словеначком пореклу, никада није био заиста прихваћен писац”.

Описујући своје читалачко путовање с Хандкеом, Бојан Ковачевић („Трагом правог осећаја”) потенцира да је „у питању читање као процес, као ужитак по себи који можда и не тражи потоње вредности закључивања, порука, информисаности о нечем, разрешавања расплета”, док се Љиљана Аћимовић, у раду под насловом „Хандке, Балкан, Моравска ноћ”, осврће на књигу Хандкеових есеја „Историја иза приповести. Есеји о Југославији”, коју су приредили Небојша Грујичић и Жарко Радаковић.

Вероватно најпомињанија личност у овом зборнику (осим самог Хандкеа), писац и преводилац Жарко Радаковић, у фрагментарном есеју „У празнинама Балкана” наводи: „Тражећи ’разлоге’ Хандкеовим учесталим одласцима на Балкан присећам се његове реченице изговорене приликом једног од многих заједничких наших путовања Балканом: ’Желим да прошпартам сву ту територију, да је доживим изблиза, све док ми се сва не уреже у свест.’”

Посебну димензију овом издању дао је Блажан Стјепановић педантно састављеном библиографијом Петера Хандкеа, а може се рећи да зборник, као књига, садржи и једну књигу у књизи – то је опсежна студија „Преглед рецепције Петера Хандкеа у Србији 1981–2020” ауторке Николине Зобенице.

Онлајн трибина у Француској 7

Циклус трибина „Хандке у Србији” полако улази у завршницу. Данас у просторијама Удружењу књижевних преводилаца Србије у Француској 7 биће одржана шеста по реду онлајн сесија, која ће сутра моћи да се прати у одложеном преносу на јутјуб каналу удружења.

О Петеру Хандкеу говоре писац и теоретичар уметности и културе Владимир Коларић, новинар Војка Пајкић и германиста Биљана Пајић. Уредник и модератор трибине је Владимир Д. Јанковић.

К. Р.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aloijz Rozenberger
Peter Handke se nalazi u vrlo težkoj i neugodnoj situaciji: Svaka dva redovni profesora za suvremenu istoriju u sveučiliste u Gracu (u Austriju!) su porijeklom iz Handkove domovinske okolice - a oni su sistimatično uvrijedili i temeljno pravo običnih žvrta nacionalsocialističkog potrage i smisajo austrijskih kulturnih ugovora s pravo-slavenskima kulturnima sferima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.