Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зелени кров смањује трошкове градитељима

Инвеститори ће моћи да рачунају на делимично ослобађање плаћања дажбина граду уколико буду зидали зграде са равним озелењеним покривачем
Јавна гаража испред Старог двора има зелени кров (Фото Д. Јевремовић)

Инвеститори који буду зидали стамбене објекте са равним кровом тако да та пета фасада зграде постане зелена са природном травом и растињем могли би делимично да буду ослобођени плаћања доприноса (накнаде) за уређивање грађевинског земљишта што је један од највећих издатака у поступку издавања грађевинске дозволе. Такав подстицај – да не плате допринос за површину која је под равним зеленим кровом – пружиће им град и он ће бити предвиђен будућим планом генералне регулације Београда који би требало да буде усвојен крајем следеће године, каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Осим приватних градитеља, и град као власник јавних зграда и станари вишеспратница заинтересовани да врх објекта реконструишу тако да буде доступан за већи број грађана или да на њему узгајају поврће такође ће моћи да рачунају на овакву могућност. Колико постојећих кровова би могло да буде претворено у зелена дворишта, баште, оазе за одмор и релаксацију, Стојчић не зна јер то тек треба да се утврди. За њега, каже, овај тип „озелењавања престонице” није утопија и томе прибегавају развијени градови Европе и света јер на тај начин повећавају апсорпцију угљен-диоксида, смањују прашину, буку, штите од екстремних температурних промена...

– Идеја је да мотивишемо будуће градитеље, али и власнике постојећих зграда са равним крововима да их претворе у зелене оазе или урбане баште и да то буде додатни ветар заштити животне средине. У летњим месецима градови попут Штутгарта или Њујорка успевају да снизе температуру ваздуха у централној зони за три до три и по степена захваљујући зеленим равним крововима који спречавају настанак топлотних острва. Ваздух у центру Београда лети је топлији и за пет степени него у Кошутњаку, а престоница има на хиљаде зграда са равним крововима – истиче Стојчић и додаје да је Штутгарту требало две деценије да спроведе овакав пројекат.

Београд је и претходних година имао сличне идеје. Али даље од помпезних најава није одмакао док су поједине државе Европе законом обавезале градитеље да на новим објектима буду зелени кровови. Један такав кров у Београду је јавна гаража испред Старог двора. Тамо где има слоге међу станарима има и жеље да се оплемене кровови постављањем жардинијера са цвећем, дрвећем или травњака али то су само спорадични примери и за такво улепшавање станарима није потребна стручна помоћ. У свим другим интервенцијама када се на целу површину крова наноси земља и сади вегетација власници станова ништа не би требало да раде на своју руку зато што додатно преоптерећење кровне конструкције може да угрози стабилност објекта и доведе до прокишњавања.

Равни кровови за већину станара у Београду већ су ноћна мора. Често прокишњавају, а стамбене заједнице тешко могу да се договоре да замене сијалицу на степеништу, а камоли да издвоје и до милион динара за поправку око 200 квадрата бушног крова, који се сматра проблемом искључиво станара на последњем спрату. Зато те равне површине на врху зграда најчешће служе као локације за постављање светлећих реклама и антена које изнајмљују стамбене заједнице и приходују. На тај начин долазе до новца којим ће евентуално закрпити пукотине и на – петој фасади.

За и против

Предности зелених вртова су: добри су изолатори јер смањују ефекте топлотног острва – температуру у градовима снижавају и до пет степени, задржавају већу количину кишнице, која постепено испарава, за разлику од других кровова са којих вода одлази у канализацију и може да изазове поплаве, погодни су и за постављање соларних панела или фотонапонских ћелија, улепшавају изглед зграде, квадрата, повећавају вредност некретнине… Мане су то што је цена њиховог постављања већа, одржавање изискује екстра трошкове, конструкција трпи додатно оптерећење…

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mango
Tu i tamo poneka kompanija napravi cisti travnjak na krovu svoje poslovne zgrade jer insekti u te zgrade ne ulaze jer im se prozori ne otvaraju zato sto imaju vestacku ventilaciju. Te zgrade su dizajnirane specificno i najcesce imaju veoma strm nagib krovne ravni tako da tone vode iz travnjaka brze oticu. To su sve specijalni slucajevi a ne pravilo na koje se moze ugledati.
Nikola
Класична замена теза и будалаштина. На једној страни дозволе изградњу вишеспратница на местима где су биле куће са травњацима и дрвећем, па онда као стимулишу саксије на крововима зграда. Па јел стварно мислите да смо толико слепи?
seljo glupi
Zgrade sa zelenilom su jedna prastara ideja koja nikad nije zazivela jer je u realnosti neodrziva. Lepa je na crtezima i to je sve. Konstrukcija zgrade odjednom dobija strahovito i neravnomerno opterecenje od vode u zemljistu. Insekti se mnoze u ogromnom broju. Odrzavati te baste je ogroman posao. Pokusano je to i odustalo se odavno,. Skuplja dara nego mera. U kini je napusten veliki nov novcat blok jer su se insekti razmnozili strahovito.
Špediter, Milano
Ne samo u gradovima, ovakva rešenja su osnovni potez u ogromnom poboljšanju uslova stanovanja, i uveliko su praksa. Takva arhitektura podrazumeva da su projektovanje i svi građevinski radovi urađeni besprekorno i sa najboljim materijalima. Cena održavanja je zanemarljiva u odnosu na neprocenljivu prednost po zdravlje stanara... Možete na Guglu videti kako se to rešava na još višem nivou u gradovima širom sveta: Bosco verticale - Milano, Liuzhou Forest City - Kina, Ca delle Alzaie - Treviso, itd.
Јованка Вождовчанка
Зар није паметније и практичније да се инвеститори обавежу да испред сваке зграде ( на плацу а не на тротоару) коју изграде засаде макар једно дрво. Ако се већ руше старе куће са баштама у којима је било барем једно дрво да би се сазидали кршеви од 4 нивоа па навише, онда, макар, прописати обавезу да се посади дрво, а не раширити зградурину до задњег сантиметра плаца у дужину и у ширину. Мука ми је од оваквог инвеститорског урбанизма и од оних који им то омогућавају.
Јованка Вождовчанка
miami. Ви нисте разумели. Дођите да погледате зграде сазидане у последњих 7-8 година у једносмерним улицама са породичним кућама од Аутокоманде до цркве, са по 5-6 нивоа од земље, од ивице до ивице плаца. А можда Вас и "жуља" овако "ниска" спратност. Овде фали чврста рука, а не демократија у урбанизму.
miami
Ne znas sta pricas, ni sta govoris. Ljudi u Srbiji pametuju o stvarima o kojima nemaju pojma. Ovaj komentar iznad je primer za to! Kakav investitorski urbanizam? Izgleda je pomesala sa necim drugim. Ona nije razumela da se svaka zgrada koja je legalno gradi, mora biti u skladu sa planom detaljne regulacije. Taj plan prave urbanisti. E sad drugi je problem, sto urbanisti brane gradnju visokih zgrada male osnove sa mnogo zelenila, gde je to moguce, kao na Novom Beogradu. Visa matematika...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.